EMIL ROCKOV – VOŠIN GOLMAN SA TELEPA

19.06.2016. - 18:02 |

u rubrikama: Pripreme, Prvi tim, Sezona, Vesti


Emil Rockov

 

Golman Emil Rockov samo je jedan od mnogih u sadašnjem prvom timu FK Vojvodina koji su prošli kroz omladinsku školu “Ilija Pantelić” i na kojima se zasniva budućnost “stare dame”.

Kroz svoju dugu istoriju, fudbalski klub Vojvodina uvek se mogao pohvaliti time da u svom sastavu ima dobre i kvalitetne golmane. Počevši od legendarnog Lazara Vasića, preko verovatno najboljeg srpskog golmana svih vremena Ilije Pantelića, zatim čuvenog Ratka Svilara, sve do Čede Marasa i onih koji su branili boje Vojvodine u nešto bližoj istoriji, poput Aleksandra Kocića, Dragana Žilića, Vlade Avramova, Saše Todića, Damira Kahrimana, Željka Brkića, Nemanje Supića, Mateja Delača, Srđana Žakule, Vanje Milinković-Savića… Skoro svi nabrojani bili su ili još uvek jesu reprezentativci svojih zemalja, pritom ostvarivši karijeru u poznatim evropskim ligama i klubovima.

Da “golmanska loza” i dalje rađa sjajne čuvare mreže u FK Vojvodina, pokazuje i sadašnji trio u prvom timu “stare dame”. Nikola Perić, Marko Kordić i Emil Rockov čine poslednju prepreku protivničkim timovima pred golom Vojvodine i koga god da šef stručnog štaba Nenad Lalatović odluči da pošalje na teren, sigurno je da neće pogrešiti. I, dok se o Periću i Kordiću, koji su izneli najveći teret tokom prošle sezone, već mnogo toga zna, navijači Vojvodine do sada nisu imali mnogo prilike da se upoznaju sa kvalitetima Emila Rockova.

Doduše, on je još pre skoro tri godine uvršten u prvi tim Vojvodine, ali još uvek nije dobio priliku da debituje u crveno-belom dresu. Jednu sezonu proveo je na kaljenju u Slogi iz Temerina, da bi prošle sezone branio u Proleteru iz Novog Sada, gde je sjajnim odbranama pokazao da nesumnjivo ima veliki potencijal, zbog čega je, između ostalog, ponovo vraćen u prvi tim crveno-belih.

Emil Rockov rođen je 27. januara 1995. godine. Gimnazijalac, u slobodno vreme i fotograf, bivši karatista, ponosni Novosađanin, ponosni Telepčanin i veliki vojvodinaš. Izuzetno smiren, kulturan i elokventan, Emil, uz fudbalski talenat i sjajne fizičke predispozicije, ima sve karakteristike kakve dolikuju jednom igraču fudbalskom kluba Vojvodina.

Međutim, kako i sam kaže, malo je nedostajalo da ga “pod svoje” uzme karate…

- Iskreno, u detinjstvu nisam bio baš toliko zainteresovan za fudbal. Gledao sam ga i voleo, ali sam trenirao karate i bio veoma uspešan u tom sportu, pošto sam bio vojvođanski prvak, a takmičio sam se i na republičkom, kao i na međunarodnom nivou. Međutim, u mom kraju na Telepu, uvek smo se delili između ulica i organizovali lokalne turnire u fudbalu. Igrali smo u školskom dvorištu, a pobednik je uvek dobijao kutiju sladoleda ili nešto slično. Jednom prilikom, kada sam imao devet godina, na turniru je učestvovala i škola fudbala “Bolesnikov”, koja je delovala zaista profesionalno, pošto se pojavila sa trenerom i u kompletnoj opremi. Njihov tadašnji trener Siniša Simić me je zapazio i rekao: “Od ponedeljka dođi da treniraš”. Tako sam ušao u fudbal i odmah sam počeo da branim, a nakon nekoliko godina u “Bolesnikovu”, pozvan sam da dođem u Vojvodinu. Nakon samo godinu dana u Vojvodini, dobio sam kapitensku traku i bio kapiten kroz celu omladinsku školu, da bi me jednog dana tadašnji trener Vojvodine Marko Nikolić pozvao da se priključim prvom timu – ističe Rockov.

Samim tim, ove pripreme ti nisu potpuno novo iskustvo?

- Na pripremama sa prvim timom sam bio tri puta do sada, dva puta na Zlatiboru i jednom u Turskoj, a ovo mi je četvrti put. Dosadašnjim tokom sam vrlo zadovoljan, posebno što se tiče uslova. Hotel i teren su sasvim solidni, pa kao i uvek, mi golmani radimo vrhunski sa Borisom Nađom.

Sa kojim trenerima u omladinskoj školi si imao priliku da radiš?

- Kroz čitavu omladinsku školu, radio sam sa trenerom golmana Borisom Nađom. On me je naučio svemu, bukvalno od onih najosnovnijih, pa do najkomplikovanijih stvari. Bio mi je ne samo trener, već i pedagog, tako da je zaslužan za mnoge moje golmanske, ali i ljudske kvalitete. Po dva puta dnevno sam dolazio u FC “Vujadin Boškov” i on mi je maltene bio kao roditelj. Što se tiče fudbalskih trenera, prvi sa kojim sam imao priliku da radim je Zoran Šaraba, koji me je i doveo u Vojvodinu. Sa njim sam imao zanimljivo iskustvo, zato što mi je tada bilo sve novo i tek sam ulazio u te fudbalske vode. Posle njega, trener mi je bio Branislav Novaković, sadašnji direktor omladinske škole, koji je takođe ostavio veliki pečat na moju omladinsku karijeru, zato što je čovek velikog srca i od njega sam stvarno mnogo naučio. On mi je i dao kapitensku traku, što je obrazložio rečima: “Ovaj mali je najviši i najjači, njega ćemo za kapitena”. (smeh) Posle njega je došao Spasoje Jelačić, što je bilo prvi put da sa nekim imam jedan baš profesionalan odnos, a nakon njega, tu su bili još Vasa Tepšić, Vlada Gaćinović, Dušan Bajić i Milan Kosanović. Kod Dušana Bajića sam imao povredu zbog koje sam pauzirao šest meseci, a kada sam je zalečio, maltene sam odmah ušao u prvi tim kod Marka Nikolića.

Prošlu sezonu proveo si na pozajmici u Proleteru. Koliko ti je to pomoglo da golmanski napreduješ?

- Kada sam saznao da ću ići na pozajmicu u Proleter, bio sam oduševljen. Posle Sloge iz Temerina, koja igra u trećoj ligi, smatrao sam da je to veliki napredak i upravo onaj korak koji mi je bio potreban da nastavim svoju karijeru. Znao sam da je Proleter ozbiljniji klub i da se tu ipak radi o nekom imenu, a kada sam otišao tamo, privikavanje mi je mnogo olakšalo to što su tamo već bili moji drugari iz mlađih kategorija: Stefan Petrović, Nenad Kočović, Zlika (Lazar Zličić)… U prvih sedam kola nisam branio, ali to me nije demoralisalo. Osećao sam da mogu da se izborim za svoje mesto i da samo treba da nastavim da radim, a kada sam stao na gol, više nisam izlazio iz startne postave. Imao sam odličnu sezonu iza sebe i zadovoljan sam radom Zoltana Saboa, ali i Zorana Jankovića, koji je bio šef struke u jesenjoj polusezoni. Naravno, i trener golmana Dejan Bogunović mi je mnogo pomogao da golmanski sazrim, što mi je i bio prevashodni cilj pri odlasku u Proleter.

Nova sezona je već pred nama, a Vojvodinu ponovo očekuje učešće na tri fronta?

- Teško mi je da budem objektivan, jer uvek želim da Vojvodina uradi što više. Naravno da bih voleo da se Vojvodina plasira u Ligu Evrope i naravno, mislim da je vreme da Vojvodina uzme titulu prvaka države. Mislim da svašta može da se desi. Mi imamo dobru ekipu, pa iako nisam kompetentan to da govorim u ime trenera, mislim da dobro delujemo za sada. U svakom slučaju, verujem da Vojvodina može duboko da dogura u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a bez sumnje i da se bori za prvo mesto u Super ligi.

Kakva je atmosfera među vama igračima i kako provodite slobodno vreme na pripremama?

- Pa, variramo. (smeh) Kao i svugde, i kod nas postoji taj klupski “klovan” koji je zadužen za atmosferu, dok se mi ostali ponekad ubacujemo sa strane. Lično, volim dosta vremena da provodim sam, opuštajući se, čitajući knjige i razmišljajući o treninzima, a pored toga, najviše vremena provodim sa drugarima iz omladinske škole Vojvodine. Gledamo fudbal, ovo Evropsko prvenstvo nam baš zaokuplja pažnju, pa generalno mislim da je stvarno sve OK što se tiče druženja.

Pretpostavljamo da su i golmani ekipa za sebe?

Nikola Perić, Emil Rockov i Marko Kordić

 

- Među nama je sve kao da jedan drugom nismo nikakva konkurencija. Zajedno radimo, zajedno se družimo, šalimo… Ja bih nas nazvao malom porodicom unutar jedne velike porodice.

Kao golman, sigurno imaš i svoje uzore među čuvarima mreže?

- Celokupno gledano, najviše bih voleo da imam karijeru kakvu je imao Iker Kasiljas, iako nikad ne bih voleo da mi se karijera jednog dana završava kao njemu. Nesporno je da je on vrhunski golman, ali eto, možda se nije povukao na vreme. Od ovih mlađih, Kejlor Navas mi je apsolutno neprikosnoven i neverovatno je kako brani, a pored njega, izdvojio bih još i Jana Oblaka, koji je takođe vrhunski golman. Njih dvojica su za mene najbolji u ovom trenutku.

Prethodnih godina, sigurno si i u Vojvodini mogao da gledaš golmane od kojih se mnogo moglo naučiti?

- Naravno, tu je Brka (Željko Brkić) bez dileme na prvom mestu. Bio je, a za mene je možda još uvek, najbolji srpski golman. Pored njega, izdvojio bih i Srđana Žakulu, koji je bio jedan neverovatan uzor za nas koji smo imali priliku da treniramo s njim. Pre svega, on je jako dobar čovek, a onda i vrhunski golman, od koga sam takođe jako mnogo naučio. Isto to mogu reći i za Sašu Todića dok je bio trener u Vojvodini.

Dok još nisi postao član prvog tima, da li si dolazio na utakmice Vojvodine?

- Naravno da jesam. Jedno vreme sam čak išao na sever, ali moja telepska ekipa se kasnije preselila na istok. (smeh) U tom periodu, ja sam već bio počeo da skupljam lopte na utakmicama, tako da više nisam mogao da idem s njima, a od kako sam postao prvotimac, svaku utakmicu gledam sa zapada, zajedno sa drugovima iz kluba.

Što se tiče tvoje karijere, kakve ciljeve si postavio pred sebe?

- U narednoj sezoni ili sezoni nakon te, najviše bih voleo da branim u Super ligi, kako bih stekao što više iskustva i uspeo da se afirmišem. Pre svega, voleo bih da stanem na gol Vojvodine, kod kuće, u svom matičnom klubu i da vidim kakav je osećaj biti na “Karađorđu” pred navijačima, a ne samo na treninzima i prijateljskim utakmicama. Dugoročno, kao i svaki igrač, voleo bih da se afirmišem i na evropskoj sceni.

Koja liga ti se najviše dopada?

- Ne volim što će zvučati kao kliše, ali španska, engleska i nemačka liga su tri najjača takmičenja na svetu i naravno da bih voleo da doguram do tamo. Na meni je da radim, a šta će se desiti, videćemo. Ako nemam kvalitet, onda jednostavno nemam, mada verujem da nije tako i da ću vremenom stići tamo gde želim.

Ko će osvojiti Evropsko prvenstvo?

- Kako takmičenje odmiče, Francuzi postaju sve veći favoriti, ali imam osećaj da će biti nekog iznenađenja. Evo, Ašćera (Nikola Ašćerić) kaže da će Italijani osvojiti EURO, pa hajde da mu verujemo – za kraj je dodao Rockov.

SrbijagasGrad Novi Sad

Pekara Kao nekadLogo Srbija danas-aLogo UmbraLogo Divecatering_raljicLogo Sparco-aLogo Studija CatarrasoHotsport.rsCool tourBest izgradnjaSuper liga Srbije