Levi bek Vojvodine Nikola Antić (24) izjavio je da su mu ovogodišnje pripreme u Antaliji najbolje i najorganizovanije od kako je stigao u redove „stare dame“.
Pripreme fudbalera Vojvodine u Beleku približile su se samom kraju. Crveno-beli će sutra od 15 časova po srpskom vremenu odigrati poslednju prijateljsku utakmicu protiv Olimpije iz Ljubljane, nakon toga imaće još jedan dan treninga, a već u sredu predviđen je povratak u Novi Sad. Igrač kome su ovo pete pripreme sa crveno-belima, Nikola Antić, ističe da je zadovoljan do sada urađenim i da očekuje dobre igre i rezultate svog tima na proleće.
– Mislim da sve protiče jako dobro, te da smo se dobro uklopili sa novim stručnim štabom, kao i oni sa nama. Šef Ilija Stolica je još na početku rekao da ćemo ovde najviše raditi na taktici i otprilike na tome se i baziraju treninzi. Drago mi je što je cela ekipa to nekako prihvatila i verujem da će vremenom to biti sve bolje i bolje. Bukvalno, kao kad u školi učiš nešto novo, nakon prespavane noći, sve se slegne i sutradan je već lakše. Za mene lično, ovo su najbolje i najorganizovanije pripreme. Imamo izvanredan hotel, odlične terene, a i sam stručni štab je na visokom nivou, pa se tačno zna šta se od koga očekuje. To je nešto što prija i odgovara svakom igraču, pa zato verujem da ćemo na proleće biti bolji nego u bilo kom periodu od kako sam ja ovde – kaže Antić.
Sadašnja ekipa nije mnogo promenjena u odnosu na onu jesenas?
– Prošle polusezone nismo igrali dobro, ali to je rezultat čitavog kluba, pri čemu sve počinje od glave. Mislim da sa te strane nije bilo dobro i da su zbog toga ispaštali igrači, za koje ne smatram da treba da budu kao beli medvedi, ali ipak treba da budu zaštićeni. Uz normalan način rada i funkcionisanja, mislim da je ekipa došla na neki zavidan nivo, pogotovo što u takvim okolnostima igrači dobijaju potvrdu svog znanja i kvaliteta, samim tim se još više oslobode i onda to sve izgleda mnogo bolje. Nova uprava je dala novac i uložila u tim. Došlo je nekoliko pojačanja, a čujem da će ih možda biti još. Ako dođe još neko, dobrodošao je, a ukoliko ne, mislim da svakako imamo korektnu ekipu i da možemo da ostvarimo zacrtane rezultate.
Na bolji „izgled“ ekipe značajno utiče i novi šef stručnog štaba Ilija Stolica?
– Sa te strane sam prezadovoljan, zato što je on vrlo otvoren i o svemu priča sa nama. Mi mu za to vraćamo i na terenu i u svakom drugom aspektu, jer on svakog dana i svakog sata ulaže veliki napor da se ova ekipa i njena igra poboljša, što se jasno vidi. Meni znači i zbog toga što ću moći da prepoznam jedan pravi evropski fudbal i sve elemente koji su zastupljeni u njemu, te mi zbog toga nije žao što sam ostao u Vojvodini. Ako odem na leto, biće mi mnogo lakše da se uklopim u neku još ozbiljniju ekipu.
Na prethodne dve prijateljske utakmice, kod svih igrača bio je vrlo izražen voljni momenat?
– Kao što rekoh, to sve počinje od glave kluba. Kad vidiš da je sve dobro organizovano, naravno da ćeš i ti vrlo lako da se uklopiš u sve to. Naravno, i kad je loše, treba stvari gledati sa pozitivne strane. Igrači su i ranije dobro trenirali, ali mnogo toga nije bilo kako treba, svi smo to znali i to se prosto osećalo u vazduhu. Sada je mnogo lakše, atmosfera je bolja, svi su zadovoljniji i mislim da će iz svega toga proizaći uspeh. Nadam se da ćemo ove sezone uspeti da osvojimo Kup i tako ponovimo istoriju, što bi bilo sjajno, kao i da u prvenstvu završimo među prve četiri ekipe. To je realno, jer Spartak nam beži samo sedam bodova, pa kada se prepolove bodovi, maltene u direktnom duelu možemo to da prestignemo.
Ove zime su produžio ugovor sa klubom do juna 2019. godine?
– U Vojvodini sam već dve i po godine i kada sam dolazio, došao sam sa razmišljanjem da je ovo poslednji klub u Srbiji za koji ću igrati, da ću zato dati i više od svog maksimuma i skoncetrisao sam se na to od prvog dana. Samim tim, bukvalno sam se spojio sa svima u Vojvodini i to je ono što me drži. Nebitno je da li igram za ovoliko ili onoliko, meni je mnogo važnije ono što sam dobio od ljudi koji su zaposleni u Vojvodini, njenih navijača i svih koji je vole. To je ono što me je vuklo da ostanem, iako sam imao i neke konkretne ponude da odem. Takođe, prepoznao sam i iskrenu priču koja se stvara oko kluba, a definitivno sam prelomio zbog novog stručnog štaba i razgovora koji sam imao sa njima.
Kakva su tvoja očekivanja od Vojvodine u narednom periodu?
– Ono što mogu da kažem jeste da bih voleo i da ostanem u Vojvodini ukoliko ona bude funkcionisala u sistemu koji je, da se tako izrazim, popločan jakim betonom, a ne da pričamo neke prazne priče, pa da se sutradan sve okrene, kao što je recimo bilo dobro sa jednom od prethodnih uprava, pa je onda nastao karambol kada su otišli. Imam 24 godine i mislim da sam u odličnom periodu da mogu da igram fudbal na vrhunskom nivou. Moja želja je da sa Vojvodinom napravim nešto što će ostati zabeleženo u istoriji, pa da posle toga mogu mirna srca da odem.
Od kako si ti u klubu, Vojvodina je dva puta bila vrlo blizu tog istorijskog uspeha, pošto je dva puta dolazila na korak od plasmana u grupnu fazu Lige Evrope. Šta je nedostajalo ekipi u tim trenucima i šta je ono što joj je sada potrebno da bi i tu prepreku premostila?
– Mislim da je važno da cela priča oko tebe bude pozitivna i pobednička, odnosno da ne treba da imaš bilo kakav pritisak u glavi. Naravno, mečevi plej ofa za Ligu Evrope su od izuzetne važnosti za klub u svakom smislu, ali ukoliko se bude desilo da opet stignemo dotle, smatram da ne treba toliko misliti o tome, već se samo prepustiti i uživati i onda će to doći kao plod našeg šestomesečnog rada. Jednostavno, sistem u kojem treniraš svakog dana će izbaciti takav uspeh i tu nema velike filozofije. Daće Bog da bude sve kako treba.
Iako za ove dve i po godine sa Vojvodinom nisi osvojio nijedan trofej, jesi osvojio srca njenih navijača?
– Mislim da ljudi prepoznaju energiju koju igrač daje za taj grb. Ja sam se maksimalno posvetio Vojvodini i davao joj čak i više od onoga što su moje obaveze. To nije nešto čime se hvalim, već prosto, ja sam takav da za fudbal i grb kluba za koji nastupam dajem sve, ali samo onda kad vidim da je to sve dobra stvar, da su ljudi korektni i da žele da rade. Kad meni klub nešto pruži, ja ću njemu vratiti 10 puta više i mislim da su to navijači osetili. Nemam društvene mreže, niti se na bilo koji drugi način eksponiram, jer to me jednostavno ne zanima. Sve svoje vreme usmeravam na fudbal, devojku i porodicu. Od kako sam sa šest godina počeo da treniram, prevashodno fudbal je u pravom smislu reči moj život i opsesija, iz koga crpim energiju za sve. Voleo bih kada bi se utakmice Vojvodine u Novom Sadu, recimo protiv Mladosti ili nekog sličnog tima, pratile u malo većem broju, ali u Srbiji je to tako. Ipak, mislim da i mi igrači moramo da se angažujemo malo više kako bismo promenili tu svest i privukli navijače da dođu – poručio je Antić.
