Vezista Vojvodine Džosef Bempah (21) izjavio je da se među crveno-belima oseća kao deo jedne velike porodice i da je zahvalan Bogu na tome što mu se ukazala prilika da postane njen član.
Pripreme fudbalera Vojvodine na Zlatiboru polako odmiču, a crveno-beli svakodnevnim napornim radom pokušavaju da uđu u što bolju formu pred sezonu u kojoj ih ponovo očekuje učešće u tri takmičenja i u kojoj će, kao i svaki put, imati visoko postavljene zadatke i ciljeve.
I dok šef stručnog štaba Radoslav Batak pokušava da pronađe idealnu postavu i uklopi linije tima prema svojim fudbalskim zamislima, svaki od fudbalera trudi se da se što više nametne i tako pokaže da zaslužuje mesto među startnih 11 igrača. To se posebno odnosi na novajlije, odnosno one kojima su ovo prve pripreme sa crveno-belima, a među njima je i novopridošli fudbaler iz Gane, bivši U-20 reprezentativac ove zemlje Džosef Ovusu Bempah.
Popularni Joja ili Kante, kako su ga već prozvali saigrači, srećan je što je postao član Vojvodine i što ima priliku da kroz rad na Zlatiboru još više fudbalski napreduje.
– Pre svega, zahvalan sam Bogu i Vojvodini, njenom rukovodstvu i treneru, na tome što su mi pružili priliku da danas budem ovde. Veoma sam srećan zbog toga i iskreno, zaista uživam u treninzima i sjajnim ljudima koji me okružuju i koji se svi jako lepo odnose prema meni – kaže Bempah.
U svojoj dosadašnjoj karijeri, nastupao si samo za klubove iz Gane. Kako je došlo do toga da pređeš u Vojvodinu?
– Tačno, do sada sam nastupao samo za klubove iz Gane, ali istovremeno, bio sam kapiten U-20 reprezentacije svoje zemlje kada smo osvojili treće mesto na Kupu afričkih nacija, nakon čega smo bili izborili plasman na Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu. Tamo smo bili izborili plasman u osminu finala i već tada sam mogao da dođem u Evropu, ali imao sam ugovor u Gani i morao sam da sačekam da istekne. Sada sam u Vojvodini i veoma mi je drago zbog toga.
Kada si debitovao protiv Radničkog prošle sezone, zaigrao si na mestu desnog krila. Protiv Jedinstva juče, počeo si na poziciji desnog beka, ali si se potom prekomandovao na mesto zadnjeg veznog. Koja je tvoja prirodna pozicija, odnosno gde se najbolje snalaziš?
– Vrhunski igrač mora biti u stanju da igra na dve-tri pozicije u timu i mislim da je za svakog igrača dobro da nauči da se snalazi na više mesta u ekipi. Moja prirodna pozicija je u veznom redu i tu najviše volim da igram, ali gde god da me trener stavi, spreman sam da pružim 100 posto sebe za tim i učinim sve što mogu za pobedu.
U poređenju sa Srbijom, kakav je kvalitet fudbalske lige u Gani?
– Gana ima veliki potencijal, kvalitet i talenat u svojim igračima, ali u poređenju sa Srbijom, zaostaje sa uslovima i infrastrukturom. Ovde je i vreme više naklonjeno fudbalu, što takođe pomaže igračima da se razvijaju i napreduju. U Gani je potrebno još vremena da se neke stvari unaprede.
Kakav je tvoj utisak o Vojvodini kao klubu? Da li si čuo ranije za nju i koliko si bio upoznat sa srpskim fudbalom?
– Za Vojvodinu sam čuo i ranije, zato što je za nju igrao jedan od najpoznatijih fudbalera Gane svih vremena – Stefen Apija. U Gani je nastupao za Harts of Oak, isti tim u kojem sam ja bio kapiten. Za mene je fudbalski uzor, a u Gani uživa ogromno poštovanje, pošto se smatra velikom zvezdom i takođe velikim čovekom. Lepo je što sada ponovo nastupam za jedan klub u kojem je on igrao, a takođe, poznato mi je da su u Vojvodini bili još i Jao Antvi i Sadik Adams. Vojvodina je veliki klub, sa sjajnim igračima i svako ko dođe u nju treba da bude srećan i zahvalan zbog toga.
Kako si se uklopio sa svojim novim saigračima?
– Moji saigrači su divni, svi čine da se osećam kao da sam deo njih i zbog toga sam im veoma zahvalan. Osećam se kao da sam deo jedne porodice i zbog toga uopšte nemam utisak da sam stranac. Naučili su me i neke srpske reči, kao što su „Kako si?“, „Dobro“…
Vojvodina će uskoro dobiti svoje rivale u prvom i drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Koliko ti je poznat evropski fudbal i imaš li neke posebne želje pred žreb?
– Evropski fudbal sam pratio putem televizije od kuće, a što se tiče Lige Evrope, mislim da je to veoma jako i uzbudljivo takmičenje. Drago mi je što ću imati priliku da učestvujem u njemu i molim se za to da Vojvodina dogura što dalje moguće. Što više budemo napredovali, igraćemo protiv sve boljih evropskih timova, pa postoji šansa da se sastanemo i sa klubovima kao što su Milan, Everton… Znam da je Vojvodina ranije pobedila Sampdoriju i nadam se da bismo na sličan način ponovo mogli da zapanjimo svet.
Kada si na svom debiju ušao u igru protiv Radničkog, navijači su te pozdravili velikim aplauzom, a na isti način su kasnije ispratili svaki tvoj dobar potez na toj utakmici. Koliko ti to znači i postoji li nešto što bi želeo da im poručiš?
– Navijači su ono što fudbal čini prelepim. Tog dana kada sam debitovao, bio sam impresioniran i vrlo srećan kada sam se okrenuo prema tribinama i video osmehe na licima navijača. Pružili su mi podršku, što znači da sam deo njih i deo Vojvodine, koja je jedna velika porodica. Mogu da im poručim samo to da ću za njih uvek davati 100 posto sebe na terenu i, zajedno sa svojim saigračima, raditi veoma naporno za pobede i za njihovu radost.
