Bojan Nastić

 

Ako bude zaigrao na narednom meču protiv OFK Beograda, levi bek Vojvodine Bojan Nastić (21) upisaće svoj 100. nastup u crveno-belom dresu „stare dame“.

Subota, sedmi april 2012. godine. U turbulentnoj sezoni, Vojvodina se bori za plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. Na stadion „Karađorđe“ došao je Rad, tradicionalno neugodan protivnik po crveno-bele. S obzirom na to da je ekipu samo četiri dana nakon toga čekao revanš polufinala Kupa Srbije protiv Borca, tadašnji trener Dejan Vukićević odlučio je da odmori one najiskusnije igrače i na teren pošalje one koji te sezone nisu mnogo igrali. Među njima je bio i Bojan Nastić. Po prvi put.

Vojvodina je izgubila tu utakmicu rezultatom 0:2, potvrdivši lošu formu tog proleća, u kojem je, ipak, u onoj „Hičkokovskoj“ završnici, golom Abubakara u 93. minutu u poslednjem kolu, po drugi put te sezone pobedila Crvenu zvezdu i izborila novi plasman u Evropu. Međutim, tog dana, Vojvodina je dobila nešto mnogo više. Dobila je budućeg mladog reprezentativca Srbije, oslonca Vošinog tima u narednim sezonama i momka koji će, nađe li se u izboru Nenada Lalatovića za meč protiv OFK Beograda, odigrati svoj jubilarni 100. meč u dresu „stare dame“.

Već u svom prvom nastupu u seniorskom timu, tada još uvek 17-godišnji Nastić pobrao je simpatije navijača Vojvodine i to onim što ga i danas najbolje karakteriše: velikom borbenošću, čestim ubacivanjima u napad i neoklevanjem da se, iako je bek, kad god ima priliku odluči na dribling ili udarac.

Međutim, poslednji meč protiv Borca, u kojem je Vojvodini u samom finišu izmakla pobeda, ni Nastiću nije lako pao.

– Stvarno smo na dosta utakmica ostali bez pobede u poslednjem minutu. Pala nam je koncentracija, što ne bi smelo da nam se dešava, a pored toga, nismo imali ni sreće. Međutim, šta je, tu je. Moramo da gledamo napred i da budući rezultati budu bolji od ovih prethodnih – kaže Nastić.

On je svestan da će naredna utakmica protiv OFK Beograda za njega imati posebnu draž.

– Naravno da znam da će mi to biti jubilarni 100. meč u dresu Vojvodine. Zbog toga se stvarno osećam prelepo, jer Vojvodina je veliki klub, a ja sam njeno dete i da nema nje, ne bi bilo ni mene. Ponosan sam što sam već do sada odigrao toliko utakmica u njenom dresu, pogotovo uzimajući u obzir to da mi je tek 21 godina – kaže Nastić.

Svakako, postoje neke utakmice koje će posebno pamtiti.

– Nedavna pobeda nad Sampdorijom mi je jedna od najdražih utakmica koju sam odigrao, a tu je i finale Kupa kada smo osvojili trofej. Doduše, ja tada nisam igrao, ali ta utakmica mi je draga kao da sam bio na terenu. Pamtiću i pobedu nad Crvenom zvezdom na „Marakani“ od 1:3, kao i pobedu nad Partizanom u Beogradu ove sezone, kada je bilo 0:2 – napominje Nastić.

Ipak, jedina pobeda o kojoj trenutno razmišlja jeste ona koja, nadaju se svi u Vošinom taboru, tek treba da usledi za vikend.

– Gostovanje na Karaburmi nam je uvek bilo teško. Međutim, mi sada bukvalno nemamo drugog izbora sem da osvojimo tri boda i pobeda nam je pod apsolutnim moranjem. Moramo da se izdignemo iz tog niza nesrećno ispuštenih pobeda i da osvajanjem tri boda ostanemo u borbi za Evropu – rekao je Nastić.