Pozvali smo člana stručnog štaba zaduženog za rad sa golmanima, Borisa Nađa, da nam približi utakmicu sa Partizanom iz nekog, malo stručnijeg ugla.
Interesuje nas kako je, pre svega, stručni štab video ekipu Partizana?
Analizirali smo ih timski i pojedinačno. Igra Partizana je usmerena na lopte koje idu iza zadnje linije protivničke odbrane. Primetili smo da Petar Škuletić konstantno napada prostor i to dijagonalnim kretanjem, kao i da ima odličan tajming ubacivanja. Shodno tome, moj zadatak je bio da adekvatno pripremim Vanju, da bude na oprezu, spreman na pravovremena istrčavanja. Uvideli smo, takođe, da Škuletić često ima problema u prvom kontaktu sa loptom, a ako pogledate snimak gola, primetićete da je baš kod prvog kontakta napadača Partizana sa loptom, Vanja krenuo korak napred, da eventualno to iskoristi. Međutim, taj prvi kontakt ovaj put je bio dobar, što je značilo da Škuletić može iz relativno dobre pozicije da ugrozi naš gol.
Kada je reč ostalim igračima, upozorili smo naše momke da je Lazović sklon simuliranju, što omogućava Drinčiću šuteve iz zone iz koje može da ugrozi gol protivnika. Opet, kada je reč o samom Drinčiću, prepoznali smo da često šutira u golmanov ugao, kao protiv Zvezde, dok kod centaršuteva nakon slobodnog udarca, gađa drugu stativu, gde lopta završava u golu ako je niko ne zakači pri skoku. Nemaju neke kombinacije kod skraćenih kornera i slobodnih udaraca. Kada je reč o kornerima, gađaju uglavnom prvu stativu.
Mladi Živković uglavnom ulazi unutra i traži šut, retko kad asistira. Grbić napada pravolinijski, ne ide unutra, za razliku od Škuletića, čime predstavlja manju opasnost, bar iz mog ugla pripreme golmana jer, kada je reč o Škuletiću, golman mora biti konstatno na oprezu, zbog dobrog tajminga i dijagonalnog kretanja, što zahteva od golmana da bude visoko, skoro kao peti bek.
Kakvi su bili zahtevi stručnog štaba prema našoj ekipi?
Što se tiče nekih naših zahteva, imali smo želju da igramo kvalitetan presing visoko i da ih napadnemo sa velikim brojem igrača, nikako da se branimo. Akcije smo želeli da završavamo sa 4, 5, 6 igrača u protivničkom šesnaestercu. Da imamo tranziciju u oba pravca, gde u određenim trenucima branimo zonski bliže, a nekad dalje od gola, pa iz toga da igramo i brze napade i kontranapade. Obratili smo posebnu pažnju na prekide, gde smo tražili od igrača kvalitetnu organizaciju, kako defanzivnih, tako i ofanzivnih prekida.
Uzrok poraza?
Ne bih da zalazim u neke teme koje nisu u opisu mog radnog mesta. Ono što mogu da kažem jeste, da čekamo revanš i da nismo klonuli zbog poraza – izgubili smo bitku ali ne i rat!
