Иако је до почетка другог дела сезоне остало још 13 дана и шеф стручног штаба Ненад Лалатовић тек треба да изабере идеалну поставу за меч првог пролећног кола против Пролетера, за једно место у тиму се већ сада може рећи да неће имати никакву дилему. Због добијених картона, на отварању нове полусезоне неће моћи да наступи Младен Деветак, па ће на позицији левог бека готово извесно заиграти Стефан Ђорђевић, дете Војводине, који се ове зиме из Радничког вратио у клуб у којем је прошао све млађе категорије.

Након тога, Ненад Лалатовић ће у наставку сезоне бити на слатким мукама да се одлучи између Деветка, младог репрезентативца који се усталио у тиму током јесени, и Ђорђевића, кога изузетно добро познаје и који има велико искуства играња у српском, али и у италијанском фудбалу.

– Са господином Лалатовићем сарађујем већ скоро 10 година и код њега је, уз добар рад, увек владала и јако добра атмосфера, што показују и резултати. Спремамо се за оно што нас очекује, а то је напорно пролеће и јако тежак распоред у првих пет кола. Међутим, када играте у великом клубу као што је Војводина, од вас се само победе очекују. Јуче смо играли против Марибора, данас имамо опоравак, сутра опет играмо утакмицу и полако улазимо у финиш припрема, након чега нам остаје да се добро одморимо и спремимо за јако битну утакмицу против нашег градског ривала Пролетера – каже Ђорђевић.

Својевремено си прошао кроз омладинску школу „Илија Пантелић“ и био у генерацији са Медојевићем, Катаијем, Алексићем, Мудринским, Митошевићем…?

– Медојевић је годину дана старији, али смо се често дружили и проводили време заједно. Са Катаијем сам буквално одрастао, а ту су били и Мудрински, Митошевић, Данијел Алексић… Ми смо генерација која је још у школици фудбала била заједно, а и даље смо добри другари и остали смо у контакту, па се повремено чујемо. Наравно, путеви су нам се разишли, али и то је живот.

Осим за домаће клубове, играо си и у иностранству, при чему си најдужи период, око две године, провео у тиму Катаније?

– Попут Војводине, то је клуб који је не велики, него огроман и има дугу традицију. Ту сам научио како да се носим са притиском и са тим немам проблем, поготово уколико је ту и шеф Лалатовић, који то јако добро држи под контролом, јер је и он играо у великим клубовима и има искуства са тим. Тамо сам провео две прелепе године, упознао нову културу и језик, те сам захвалан Богу на томе што сам имао прилику да доживим све то.

Са шефом стручног штаба Ненадом Лалатовићем си по први пут сарађивао још 2011. године у Пролетеру?

– Ја сам буквално растао са њим, јер смо први пут сарађивали када сам имао 18 година, у Пролетеру, а њему је, након Срема из Сремске Митровице, то био други клуб у тренерској каријери. Када је прошли пут био у Војводини и касније у Чукаричком, ја сам тада био у Италији, али сам практично у сваком другом клубу био са њим. Јако ми се свиђа његов начин рада, јер игра модеран, нападачки фудбал, са високим пресингом. Једноставно, код њега морате бити јако спремни и истренирани да бисте испунили његове захтеве. Он је човек који много тражи, али и много даје. Ја сам васпитан тако да увек прво гледам какав је ко као особа, а он је стварно добар човек, који ће свакоме изаћи у сусрет и гледати како да му помогне. Овде сам дошао да покушамо да освојимо тај трофеј у Купу и мислим да би и њему то била круна досадашњег рада. Он је до сада два пута стизао до полуфинала, прошли пут заједно са мном у Нишу, где смо направили историјски успех, а са њим и иначе скоро увек био у врху. Са Борцем из Чачка, Радничким, он је био и са Војводином, Чукаричким… Буквално, кад год сам са њим радио у Србији, није ми се десило да сам испод другог или трећег места. То опет показује једну добру навику борбе за врх.

Како ти се чини садашња екипа Војводине?

– Видим да Војводина има много талентованих младића из своје школе и то ми се јако свиђа. Имате једног Зукића или Нешковића, који су сјајни играчи, уз ове који су изнели терет прошле полусезоне. Наравно, ту је и искусни Дринчић, који нам је као шеф на терену, па Бојић… То је спој искуства и младости. И када сам ја био омладинац, Војводина је, баш као и сада, имала добре играче у омладинској школи и зато мислим да не треба да брине. Уопште немам страх што се тиче пролећа и верујем у себе и ову екипу, као и у шефа, јер знам да су његови тимови на пролеће увек играли бољи и лепши фудбал. Већ сада смо на позицији која нам гарантује излазак у Европу, а циљ нам је да ту и останемо, па чак и да нападнемо то друго место, као и Куп. Након тога, на лето ћемо се спремити и покушати да се домогнемо и Лиге Европе.

Као неко ко има велико искуства играња у нашој лиги, али и у иностранству, како оцењујеш квалитет српског фудбала и кога видиш као највеће конкуренте Војводини у борби за пласман у квалификације за Лигу Европе?

– Мислим да се наш фудбал доста потцењује, али и да расте из године у годину, те видим да се људи труде да од направе нешто од наше лиге. Има много добрих, младих играча, а и сами клубови се много труде. Сада има пет-шест тимова који се боре за Европу и мислим да нам лига никада није била уједначенија. Уз Црвену звезду и Партизан, ту су још Чукарички, Бачка Топола, Војводина, Раднички… Осим Црвене звезде, која има 11 бодова више од Партизана, сви остали су ту негде. Мислим да смо ми у најбољој позицији што се тиче Европе, али опет, све ће се видети после првих пет кола. Имамо јако тежак распоред, јер после Пролетера идемо Црвеној звезди, па нам долази Раднички, који се сјајно појачао. Биће јако тешко, али уз дужно поштовање ка та три-четири тима који се боре за Европу, Војводина је ипак највећи клуб међу њима и, по мом мишљењу, тренутно има најбољу екипу. Прошле полусезоне је освојено треће место и то је најмање чиме Војводина сваке године треба да се задовољи, јер са онаквим спортским центром, градом и навијачима, заслужује да сваке сезоне игра у Европи.

С обзиром на то да ћеш ове полусезоне практично дебитовати за први тим Војводине, шта је оно што навијачи могу да очекују од тебе?

– Имам 28 година, нисам више младић и волим да живим дан по дан, па једино што могу да обећам јесте да ћу дати све од себе. У овом клубу сам растао и доживљавам га другачије од осталих. Самим тим што сам Новосађанин, знам да, када си у својој кући, сви те другачије гледају. Зато и јесам дошао овде сада, јер нисам хтео да се вратим са 33-34 године и само отаљавам посао. Дошао сам да помогнем Војводини, као и она мени, и даћу све од себе да остваримо успехе које смо сви заједно зацртали – рекао је Ђорђевић.