Koordinator svih mlađih selekcija FK Vojvodina Milan Kosanović dao je ekskluzivan intervju za italijanski portal „Lalaziosiamonoi.it“, u kojem je govorio o razvoju fudbalera Lacija Sergeja Milinković-Savića (20) dok je bio u omladinskoj školi našeg kluba, njegovim glavnim karakteristikama, kao i o tome šta očekuje od srpskog „zlatnog omladinca“ u budućnosti.
Pre nekoliko dana, na mejl adresu FK Vojvodina stigao je dopis iz Italije. Novinar portala „Lalaziosiamonoi.it“ Davide Kapogrosi želeo je da uradi intervju sa nekim iz FK Vojvodina na temu razvoja Sergeja Milinković-Savića u mlađim kategorijama, tome kakav je bio kao dečak, i kakav tek može da postane u budućnosti. Jasno je bilo da bi idealan sagovornik na tu temu bio koordinator mlađih selekcija FK Vojvodina Milan Kosanović, koji je Sergeju bio trener u mlađim kategorijama, član stručnog štaba Vojvodine dok je Sergej bio u prvom timu, a bili su zajedno i na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu, odakle su se vratili sa zlatnom medaljom oko vrata.
Inače, portal „Lalaziosiamonoi.it“ (u prevodu „Mi smo Lacio“) jeste najposećeniji internet medij posvećen fudbalskom klubu Lacio, a deo je Tuto merkato mreže, najposećenijeg sportskog veb medija u Italiji. Ovom prilikom, intervju sa Milanom Kosanovićem prenosimo u celosti:
EKSKLUZIVNO – Prvi trener Milinkovića: Krio se iza drveta da se ne vidi, a sada je zvezda u usponu
Zamislite dečaka koji ima loptu uz sebe od ranog detinjstva. Taj dečak ima fudbal u krvi, i talenat koji ne štedi. Kao i mnogi u njegovim godinama, on voli fudbal, ali ne voli dosadne vežbe. Ponekad se krije iza drveta, dok ostali trče oko terena. Sačeka dva kruga, pa im se ponovo priključi. Taj dečak je snalažljiv, zove se Sergej, a preziva Milinković-Savić. To je jedan od mnogih izdanaka Vojvodine, srpskog kluba iz Novog Sada, koji ima dobru tradiciju po pitanju stvaranja mladih igrača. To je klub u kojem su igrači postali Boškov, Mihajlović, Krasić, Tadić…
Sergej ima lukavstvo, to je vredna karakteristika koju je spakovao u svoj prtljag kada je krenuo u Italiju. Njegov trener iz mlađih kategorija, Milan Kosanović, kaže da je Sergej na treninzima bio „malo lenji“ od ostalih i nije baš ozbiljno shvatao svoje obaveze. Međutim, Sergej danas više nije dečak, postao je veliki. I to stvarno. Više se ne krije između drveća, ali se krije između veznog reda i napada, između redova, tamo gde protivniku najviše smeta.
„On je zvezda u usponu, može da postane jedan od najboljih“ – kaže Milan Kosanović, njegov bivši trener i mentor, koji je dao ekskluzivan intervju za „Lalaziosiamonoi.it“. Kosanović je bio član stručnog štaba U-20 reprezentacije Srbije na Novom Zelandu, a trenutno je koordinator svih mlađih selekcija u FK Vojvodina. U nastavku teksta, nudimo vam intervju pun lepog sadržaja, koji rađa razne ideje o mogućnostima i dometima novog dragulja Lacija.
Kako biste opisali Milinković-Savića i njegov razvoj u mlađim kategorijama? Koje su bile ključne tačke njegovog razvoja?
– Razvoj Sergeja Milinković-Savića je pomalo atipičan za igrače iz naše omladinske škole. Sve dok nije došao do kadetskog tima, pokazivao je da ima talenat za fudbal, ali bio je pomalo lenj i nije baš uvek izvršavao svoje obaveze. Međutim, 2012. godine se ustalio u kadetskoj ekipi Vojvodine, a u oktobru iste godine je po prvi put pozvan za omladinsku reprezentaciju Srbije. Tokom protekle tri godine, prošao je neverovatan put: od rezerve u kadetskom timu Vojvodine, do osvajača Evropskog i Svetskog prvenstva sa reprezentacijom Srbije i fudbalera u Seriji A.
Pamtite li neku anegdotu iz tog perioda?
– Sergej je uvek voleo fudbal, i fudbal je prva stvar koja mi padne na pamet kada ga neko spomene. Međutim, igrači njegovog tipa ponekad pokušavaju da izbegnu trening i trčanje, što je i on radio takođe. Tokom priprema u zimskom periodu, dok svi ostali igrači trče oko terena, on je uspevao da se sakrije iza drveta i onda se priključi grupi nakon dva-tri kruga. Bio je vrlo snalažljiv i to je i danas njegova najveća karakteristika.
Kada ste shvatili da će postati dobar igrač?
– Svaki trener koji ga je trenirao bio je svestan njegovog talenta. Međutim, 2012. godine, odlučio sam da ga odvedem na testiranje u Pokrajinski zavod i to ne samo testiranje fizičkih sposobnosti, već i snalaženja i orijentacije u prostoru. Doktorica koja radi tamo mi je rekla da je Sergej ostvario najbolje rezultate koje je ijedan sportista ikada ostvario kod njih, uključujući i košarkaše, odbojkaše, rukometaše… Rekla mi je da je to čudo i nešto nezabeleženo do tad, a ja sam tog momenta znao da će, uz kvalitetan trening, Sergej postati veliki igrač. Po pitanju snalaženja u prostoru, znao je rešenje pre nego što bismo ga mi ostali uopšte i uočili.
Koje su njegove najveće vrline, a šta su mu najveće slabosti? U kom segmentu je najviše napredovao?
– Sergej je uvek znao da igra fudbal. Lopta mu je bila i igračka i prijatelj. Sa njom je mogao da uradi sve što poželi, i sa levom i sa desnom nogom. Imao je dobar šut i znao je da daje golove, a dodavanja su mu uvek bila vrlo smišljena i precizna. Najviše je napredovao upravo u onome što mu je bila najveća mana u mlađim kategorijama, a to je odgovornost prema igri. Uvek je bio visok, iako je na terenu sve pokušavao da reši nogom, a sada je i u igri glavom mnogo bolji nego što je bio.
Da li sada igra na drugačijoj poziciji u odnosu na ono što je igrao u mlađim kategorijama?
– Uvek je igrao u veznom redu, mada je na pojedinim turnirima za mlađe uzraste igrao i u napadu.
Sergej na terenu uvek deluje vrlo smireno i zrelo. Da li ga je to krasilo i dok je bio u Vojvodini?
– Vidite, kada vam je lopta kao igračka i kao prijatelj, onda naravno da delujete smireno svaki put kad je u vašem posedu. Mislim da je on sazreo nakon što se pridružio našoj U-19 reprezentaciji. Sa tom selekcijom je osvojio Evropsko prvenstvo, a kasnije je osvojio i Svetsko prvenstvo, i mislim da je upravo tu naučio šta znači imati odgovornost prema igri i prema ekipi. Međutim, kada se pogledaju njegove godine, on zaista jeste jedna zrela osoba.
Šta mislite o njegovoj odluci da ne pređe u Fiorentinu? Da li je Lacio dobar izbor?
– Moj savet mu je bio da ostane još malo u Vojvodini, pošto je za naš prvi tim odigrao samo 12 utakmica i mislio sam da mu je još uvek rano da ode. Što se tiče njegove odluke da odbije ponudu Fiorentine, pretpostavljam da je mislio da će u Laciju imati veće šanse da napreduje. Lično, mislim da su i Fiorentina i Lacio vrlo ozbiljni klubovi i da među njima nema neke prevelike razlike. Lacio je tada učestvovao u kvalifikacijama za Ligu šampiona i možda je i to prevagnulo u Sergejevoj odluci.
Igra veoma dobro u Laciju, da li je to iznenađenje za Vas? Šta mislite, koji su njegovi krajnji dometi?
– Ne, nisam iznenađen njegovim igrama. Znao sam da samo treba da ostane jak i koncentrisan tokom prva dva meseca, jer mu je potrebno vreme da se prilagodi na novi klub. Isto tako je bilo i kad je prelazio iz Vojvodine u Genk. Gledao sam kako je odigrao protiv Dnipra i mislim da sigurno može još da napreduje, a u ovom momentu, italijanska liga mu je idealna za to. Što se tiče njegovog krajnjeg dometa, mislim da može da postane ozbiljan igrač u Ligi šampiona.
Trener Lacija Stefano Pioli koristi ga na mestu ofanzivnog veziste. Da li može da igra i na mestu polušpica ili plejmejkera?
– Sergej može da igra na bilo kojoj poziciji u timu koja zahteva napad i posed lopte.
Neki ga porede sa Tureom, Pogbom, ili srpskim legendama poput Stankovića i Jugovića. Kom igraču je najsličniji?
– Ako bi trebalo da ga uporedim sa nekim, rekao bih da ima karakteristike od svih igrača koje ste spomenuli. Međutim, voleo bih da za dve-tri godine komentarišemo nekog drugog igrača i pričamo o tome da li on podseća na Sergeja. On je već sada autentičan i ima sve što je potrebno da bude vrhunski igrač u svetskom fudbalu, kao što su bili Stanković i Jugović, ili kao što je Pogba sada. U ovom momentu, on je zvezda u usponu.
Selektor Srbije Radovan Ćurčić pozvao ga je u A tim. Mislite li da je sa njegovim igranjem za mladu reprezentaciju završeno?
– Ne, Sergej će i dalje igrati za našu mladu reprezentaciju. U kontaktu smo obično jednom nedeljno i znam koliko i dalje voli da igra utakmice. Treninge i dalje ne toliko, ali utakmice obožava. U našoj mladoj reprezentaciji sada većinu čine igrači koji su ove godine osvojili Svetsko prvenstvo sa U-20 selekcijom. U novembru, naš A tim očekuju prijateljski dueli, dok će mlada reprezentacija igrati važne kvalifikacione utakmice protiv Italije i Slovenije i Sergej ne može da dočeka te mečeve – zaključio je Kosanović.“
Intervju sa Milanom Kosanovićem u originalu možete pogledati na sledećem linku: http://www.
Fudbalski klub Vojvodina je ponosan na činjenicu da danas u najjačim evropskim ligama igraju fudbaleri koji su ponikli u njenoj omladinskoj školi, a još više na to što su ljudi koji stvaraju vrhunske asove i dalje tu, kod nas.
Kosane – hvala, Sergej – srećno!
