Na današnji dan, pre tačno 50 godina, generacija fudbalera Vojvodine preživela je pad aviona u Lajpcigu.
Bio je utorak, 21. novembar 1967. godine, kada su fudbaleri Vojvodine otputovali „JAT“-ovim čarter letom za Lajpcig, na revanš utakmicu drugog kola Kupa sajamskih gradova protiv domaće ekipe Lokomotive. Prilikom dolaska u Lajpcig, dočekala ih je gusta magla, tako da avion nije odmah mogao dobiti dozvolu za sletanje. Dok je avion kružio u vazduhu, na aerodromu je nastala panika. Tehničke službe su nastojale da obaveste vatrogasce i druge službe neophodne za slučaj nesreće, ali niko nije znao gde se avion nalazi. Tada je u aerodromsku pristanišnu zgradu motociklom dojurio jedan građanin i panično povikao da se kod autostrade nalazi avion zariven u zemlju.
Avion je, po redu vožnje, trebalo da sleti u 15 časova. Međutum, sve se odigralo drugačije. Tek posle četvrtog pokušaja, nakon što je 47 minuta kružio nad Lajpcigom, avion je uspeo da se spusti na aerodrom, na svega 50 metara od autostrade, izbegavši na taj način veliku nesreću. Prilikom spuštanja, obe elise aviona su otpale i avion se zario u zemlju. Na sreću, motori nisu eksplodirali, pa niko nije povređen i svih 36 putnika i pet članova posade uspeli su da se izvuku kroz vrata koja služe za slučaj nesreće. Samo se, prilikom iskakanja kroz pomoćni prozor sa visine od četiri metra, zbog žurbe i straha od eksplozije, lakše povredio golman Ilija Pantelić.
Po sećanju igrača, koji su i danas među živima, pilot aviona je bio nem od čuđenja. Ništa nije mogao da kaže, već je samo izbezumljeno gledao u avion bez elisa. Na njegovom licu su se mogli videti tragovi psihičkog mučenja.
Nakon ovog nemilog događaja, bilo je raznih verzija. Jedna od njih je bila ta da je služba sa aerodroma u nekoliko navrata davala pogrešne koordinate za sletanje aviona, pa je to, kako se neprovereno tvrdi, razlog zašto avion nije sleteo u prvom pokušaju. Međutim, sve to ne mora da bude tačno.
Pre nego što su napustili mesto udesa, svi putnici aviona fotografisali su se za uspomenu na mestu gde su, prema svemu sudeći, mogli poginuti.
Igrači koji su izbegli ovu tragediju bili su: Ilija Pantelić, Ivica Brzić, Dobrivoje Trivić, Vladimir Savić, Radivoj Radosav, Stevan Nešticki, Mladen Vučinić, Vladimir Rakić, Josip Zemko, Milan Stanić, Zoran Dakić, Svemir Đorđić, Tonče Stamevski, Anđelko Marinković i Zoltan Čanji, kao i tadašnji trener i bivši igrač Zdravko Rajkov.
Samo dan posle izbegnute nesreće, fudbaleri Vojvodine pobedili su domaću Lokomotivu sa 2:0, a kako je u prvom meču u Novom Sadu bilo 0:0, crveno-beli su se plasirali u treće kolo Kupa sajamskih gradova.
