Generalni direktor FK Dinamo Tbilisi Miheil Hucišvili izjavio je da mu je period proveden u Vojvodini jedan od najlepših u njegovoj igračkoj karijeri.
Fudbaleri Vojvodine juče su odigrali prijateljski meč protiv ekipe Dinama iz Tbilisija, u kojem su, uprkos porazu od 2:1, pružili dobru partiju i većim delom utakmice bili tim koji je napadao i kontrolisao igru. Međutim, činjenica da su se Vojvodina i Dinamo našli u isto vreme na istom mestu (pa čak i odseli u istom hotelu) nije bila povod samo za odigravanje prijateljske utakmice, već i za razgovor sa jednim bivšim fudbalerom „stare dame“, a sada funkcionerom najpoznatijeg kluba iz Gruzije.
Miheil Hucišvili nosio je dres Vojvodine godinu i po dana, tačnije od januara 2009. do juna 2010. godine, kada je, usled određenih srčanih problema, bio prinuđen da u 31. godini završi igračku karijeru, pa je ostalo zabeleženo da je za Vošu odigrao 11 utakmica i postigao jedan gol. Ipak, to ga nije sprečilo da ostane u fudbalu, pa je danas uspešan funkcioner Dinama iz Tbilisija.
Nakon što smo ga na engleskom jeziku zamolili za kratak intervju za zvaničan sajt FK Vojvodina, usledio je srdačan odgovor: „Možemo i na srpskom, nije problem“.
Pre svega, interesovalo nas je kako se Miheil Hucišvili snalazi na novom poslu.
– Najpre sam četiri godine bio generalni direktor FK Zestafoni, a sada sam već četiri meseca generalni direktor Dinama. Svake godine, naše ambicije su da osvojimo titulu i Kup u Gruziji i ove sezone nam ide dobro po tom pitanju. Takođe, na leto želimo da izborimo plasman u grupnu fazu Lige šampiona ili barem Lige Evrope – kaže Hucišvili.
Tokom svoje igračke karijere, promenili ste čak 12 klubova, pri čemu ste na kraju zaigrali i za Vojvodinu?
– Tu sam proveo godinu i po dana i zaista mi se sviđalo tamo, iako sam na kraju imao nekih problema. Srpski i gruzijski narod su vrlo slični i imam dosta prijatelja u Srbiji, posebno u Novom Sadu, sa kojima uvek želim da pričam na srpskom. Iako za Vojvodinu nisam igrao dugo, period proveden u Novom Sadu mi je jedan od najlepših u karijeri baš zbog drugova koje sam stekao.
Sa kime ste ostali u kontaktu?
– Čujem se sa Kizitom, Lovrićem, Buačom, Maksimovićem, Mrđom, Đurovskim, Tumbasevićem… Održavamo kontakt uglavnom preko Vajbera i Fejsbuka, ali eto, drago mi je što smo i dalje u dobrim odnosima.
U poređenju sa srpskim, kakav je kvalitet gruzijskog fudbala?
– Šampionat Gruzije trenutno nije tako jak. Doduše, imamo dosta igrača koji su tehnički obučeni, ali pare su veliki problem. Isto tako je i u Srbiji, s tim da mislim da je srpska liga trenutno bolja nego gruzijska. Ove sezone, u kvalifikacijama za Ligu šampiona igrali su Dila gori i Partizan, a dalje je prošla ekipa iz Srbije.
Poznajete li nekoga iz sadašnje ekipe Vojvodine?
– Iskreno, u sadašnjem sastavu Vojvodine ne poznajem nijednog igrača. Sećam se jedino Sekulića, koji je tad bio mali, imao je 18-19 godina. Poznajem dobro jedino doktora i masere iz stručnog štaba, dok su svi ostali ljudi za mene novi – rekao je Hucišvili.
