Ponekad ni ne slutimo koliku privilegiju imamo što pored nas žive, prolaze i obitavaju ljudske veličine.
Ilija Pantelić je nesumnjivo jedna od njih, u fudbalu možda i najveća. Ma šta možda ….Panta je sigurno najveći.
Svaki dan je sa svojom Vojvodinom i u svojoj Vojvodini. Iako penzioner svaki dan je na poslu jer on drukčije ne zna i ne može. Hodajuća legenda, živa istorija jugoslovenskog, francuskog i svetskog fudbala. Čovek koji svakog trenutka može da pozove Pelea, Krojfa, Skoblara, Đorkaefa starijeg, Fontena, Van Himsta …i svaki od njih i mnogih drugih nenabrojanih zvezda čije smo sličice skupljali kao klinci i divili se njihovim majstorstvima, sa poštovanjem i iskrenim prijateljsvom javiće se Iliji i popričati kao sa bratom rođenim.
A odakle je došao naš Ilija ?
Znate li gde je Kozica ? Na Grmeču iza planinskih vrleti ukrašenih stoletnim bukvama, jedan proplanak kao iz bajke. Tu se rodio i najranije detinjstvo proveo slavni golman Vojvodine, reprezentacije Jugoslavije i Evrope, Ilija Pantelić.
Ime mu je u jednom ratnom zbegu 1942. godine dao brac legendarne Milančićeve čete, heroja koji se pamti i danas.
-Rodio se na Svetog Iliju i po njemu nosi ime.
U Osmoj ofanzivi Pantelići su sa drugim Grmečlijama stigli u ravnu Vojvodinu. Prvo u Nakovo pa posle u Sombor. Ilija se sa nepunih 18 godina pročuo kao odličan golman. Zvezdini emisari pođu za Sombor ali neko je javio tadašnjem visokom pokrajinskom partijskom zvaničniku Stevi Doronjskom pa je Pantelić brže bolje odveden u Novi Sad u Vojvodinu. Ostao je tu do današnjeg dana i nije zažalio, a Novosađani su mu to sve od srca vraćali.
Na golu je činio čuda. Lepotan po izgledu, dasa po stasu, a panter Panta među stativama. Stručnjaci kažu : Vladimir Beara, Milutin Šoškić i Ilija Pantelić najbolji su golmani u istoriji jugoslovenskog fudbala.
A Ilija, ljudina i prijatelj, da ga poželiš za brata.
Samo zahvaljujući njemu Banjalučani su za vreme rata rešili „milion“ problema u Senti, Novom Sadu, Šidu, Kostolcu …
Kada se rat završio popularni panta se javio svojim zemljacima :
-Kažite kada i gde i vojvodina odmah dolazi da odigra utakmicu.
U sredu 11. 09. 1996. u Banja Luku stiže Vojvodina. Na ulice izašli ljudi. Mašu i aplaudiraju, ne skrivaju suze radosnice. Stadion prepun. Gromoglasan aplauz, a na istočnoj tribini ogroman transparent „Ilija brate, hvala ti za sve“.
Kada je kročio na teren, iz hiljada grla zaorilo se : Ilija, Ilija …
Vojvodina je prvi klub koji je došao i odigrao utakmicu u Republici Srpskoj. Na tom bratstvu počiva i sportsko-prijateljski odnos Borca i Vojvodine, a zbog Ilije Pantelića mnogi Banjalučani Novi Sad doživljavaju kao svoj grad.
Ilija Pantelić je i ljudina i gromovnik, na zemlji i na nebu.
Tekst preuzet iz sportske štampe
