U media centru FC „Vujadin Boškov“ u Veterniku, danas je održana komemoracija povodom smrti bivšeg fudbalera i generalnog sekretara FK Vojvodina Zvonka Ivezića.
Ono što učinimo za života, ostaje zapisano u večnosti. A oni koju uđu u večnost, takvi nikada ne umiru.
Zvonko Ivezić, Zvonce, kako su ga zvali svi oni koji su imali tu čast i privilegiju da ga poznaju, svrstao se u red onih čije će ime ostati zlatnim slovima upisano u dugoj i prebogatoj istoriji Vojvodine.
Svojoj Vojvodini, Zvonko Ivezić dao je sve ono najlepše i najvrednije što je imao: svoje detinjstvo, svoju mladost, svoj talenat i svoje srce. Srce koje je ostavljao na terenu svih 220 puta koliko je oblačio dres „stare dame“, na radost svih onih koji su se radovali svakom od njegovih 60 golova koliko je postigao kao igrač Vojvodine i po čemu se svrstao među pet najboljih strelaca u čitavoj klupskoj istoriji.
Međutim, Zvonko Ivezić bio je mnogo više od sjajnog fudbalera i vrhunskog sportiste. Zvonko Ivezić bio je umetnik. Majstor. Ljubimac publike. Jedan od onih zbog kojih se volela Vojvodina, jedan od onih zbog kojih se voleo fudbal.
Kao kapiten i rođeni lider tima, često je znao da svojim saigračima i pre svega, kako je i sam uvek isticao, velikim drugovima u ekipi udahne onaj dodatni i posebni nivo discipline i borbenosti.
U onome što je želeo i onome čemu je težio, uvek je bio odmeren i skroman, znajući koliko vredi i može. A da je mogao i učinio mnogo, pokazao je ne samo u svojoj Vojvodini, već i u Francuskoj, gde mu je čak bilo nuđeno i državljanstvo te zemlje kako bi zaigrao za njihovu reprezentaciju. Ipak, nastup za bilo koju drugu zemlju osim one koju je smatrao svojom, za njega nikada nije dolazio u obzir.
Posle svega, trag koji je ostavio u Vojvodini i vrednosti kojih se pridržavao ostaju kao putokaz i obaveza svima nama koji na bilo koji način učestvujemo u stvaranju nove istorije Vojvodine da moramo biti dostojni njegove veličine i njegovog imena.
On danas više nije među nama. Tamo na nebu, nalazi se među onima koji se s pravom mogu nazvati najvećim legendama u stogodišnjoj istoriji Vojvodine, onima čiji će se lik i delo spominjati i nakon novih 100 godina.
A odatle će, sigurni smo u to, gledati i paziti na svoje najbliže i one koje je najviše voleo, kao i na klub kome je toliko toga dao. I klub koji ga neće zaboraviti. Nikad.
Neka mu je večna slava.
