DSC_0001

 

 

Pozvali smo na razgovor čoveka koji je zadužen za rad sa golmanima u FK „Vojvodina“, Borisa Nađa. Posebno zanimljivo nam je bilo što Boris radi sa jednim od najtalentovanijih golmana Evrope, Vanjom Milinković-Savićem, zbog čega je imao retku privilegiju za naše uslova, da sarađuje sa trenerima slavnog Mančester Junajteda. Bilo je tu još dosta zanimljivih podataka koji se tiču rada sa golmanima i onog što taj rad karakteriše. Boris nam je dostavio i video materijal sa pripremom Vanje Milinković-Savića pred utakmicu sa Partizanom, gde možete videti neke zanimljive detalje. Pročitajte ceo intervju, verujemo da ćete pronaći zanimljivih informacija.

Gde je FK „Vojvodina“ u odnosu na svet kada je reč o radu sa golmanima?

Fudbal je u konstantnoj evoluciji, pa svi mi koji smo u njemu moramo da budemo otvoreni za sve novitete,  a ukoliko nismo kadri da to sve, na pravi način pratimo, zaostaćemo u toj trci i nećemo biti u mogućnosti da osvajamo trofeje koji za naš Klub predstavljaju vitalan značaj. Sa tog aspekta, FK „Vojvodina“ je Klub koji veoma brzo reaguje, i zato jeste to što jeste. Mi u FK „Vojvodina“ svakodnevno učimo i pratimo svetske trendove kako bismo našim golmanima obezbedili što kvalitetniji rad. Naši treninzi su puni entuzijazma, bazirani na golmanskoj taktici. Visokim ritmom treninga stvaramo atmosferu koja obavezuje, a profesionalnošću i stručnošću šaljemo poruku golmanima da ih Klub vrednuje.

Kojoj golmanskoj školi bismo mogli približiti vaš trenutni rad sa golmanima u FK „Vojvodina“?

Kao što sam na početku rekao, idemo u korak sa svetskim trendovima, pa sve novine koje prepoznamo kao kvalitetne, implementiramo u rad sa našim golmanima. Generalno, naša baza je italijanska škola, mada ne odbijamo ni neke kvalitetne stvari iz drugih (prepoznatljivih) škola – španske, holandske. Recimo, refleksi, eksplozivnost, agilnost, to je karakteristično za špansku školu (primer Navas). Igra nogom holandska (Van der Sar).  Postavljanje, praćenje igre, gde nije toliki akcenat na fizičkim predispozcijama  je karakteristično za italijansku školu, zbog čega, verovatno, njihovi golmani i najduže traju – oslanjaju se na taktičku obučenost i tehniku, manje na fizičke predispozicije, koje, kao što nam je poznato, sa godinama opadaju. Mislim da je najbolji primer španske, holandske i italijanske škole Nojer. On je sve te škole objedinio i mi sledimo taj primer, tačnije Nojer je model kome težimo.

Koji je o najveći novitet u poslednjih deset godina u radu sa golmanima?

Ulaskom nauke u fudbal dobili smo realna saznanja koje su to sposobnosti koje direktno predodređuju uspeh ili bolje rečeno kvalitet. Eksplozivnost, agilnost, hitrina su prepoznate kao ključne fizičke predispozicije za rad sa golmanima, pa su i same novine usmerene ka tome. Sam rad na tim sposobnostima ima za cilj da golmanima približi realne situacije sa utakmice. Uz to, sve je prisutnija i obaveza golmana da učestvuje u igri, gde je jedan od njegovih zadataka da, kada zadnja linija trpi pritisak, on bude rešenje za pas. Da bi to bilo moguće, golman mora biti obučen za igru nogom.

Napravili ste dobar uvod u sledeće pitanje. Primetili smo da golman sve više učestvuje u samoj igri, da neretko stoji jako visoko, gotovo kao peti bek?!

Koliko će golman stajati visoko, zavisi, pre svega, od ekipe. Ako ekipa dominira, onda golman mora da smanjuje razmak između zadnje linije i njega. Ako ekipa ne dominira, golman ne stoji visoko. Recimo, Nojer u Šalkeu nije stajao toliko visoko, kao što je to slučaj sada u Bajernu koji je opredeljen na izuzetno ofanzivnu igru.

Da li se razlikuje rad na fizičkim sposobnostima u pripremnom periodu između golmana i ostatka ekipe?

Da naravno. Golmani nemaju ona dugačka naporna trčanja. Na svakoj pauzi od mene dobiju program koji su dužni da ispoštuju, da bi na početak priprema došli sa određenom bazom, koja nam omogućava da odmah pređemo na suštinu golmanskog rada i pripreme. Naravno, rad u pripremnom i takmičarskom periodu se u mnogome razlikuje.

Koliko mentalni sklop utiče na ispoljavanje svih tih sposobnosti na utakmici i kako vi pristupate i tom, veoma bitnom delu rada sa golmanima?

Psihološka priprema je izuzetno bitna. Pored sveobuhvatne tehničko – taktičke i fizičke pripreme golmana, treba stvoriti ličnost koja će biti u stanju da sve te sposobnosti, na pravi način, implementira u igri tj. na utakmici. Dobar golman je takmičar, on svoje znanje uspešno demonstrira na utakmici. Naš Vanja je izuzetno mlad golman, zbog čega se dešavaju određene oscilacije u igri, što je potpuno normalno. Mi se trudimo da što bolje pripremimo svaku utakmicu, čisto da bi znali šta možemo da očekujemo od svakog protivnika, što stvara određenu sigurnost i samopouzdanje kod golmana, a to je od izuzetne važnosti.

Imali ste prilike u dva navrata da pričate sa trenerima Mančester Junajteda, koji su gostovali u našem fudbalskom centru, pa nas interesuje kakve su njihove impresije o radu sa golmanima u FK „Vojvodina“ ? Da li ste diskutovali o o sličnostima i razlikama u radu kod nas i njih?

Treneri Mančestera sa boravili dva puta po sedam dana, u septembru i oktobru. Hteli su da vide u kakvim uslovima i sa kakvim trenerima radi njihov golman. Kroz priču sa njima shvatio sam da su zadovoljni kvalitetom i organizacijom treninga. Mislim da im se najviše svidela video analiza u sklopu pripreme za utakmicu. Njihov model golmana je Van der Sar i oni su taj potencijal prepoznali u Vanji – dugačak pas nogom, gotovo do šesnaesterca, pas rukom skoro 70 m, što može da bude izuzetno moćno oružje ekipe. Uputili su nas u rad sa golmanima u teretani, zbog čega je naš Klub morao da kupi određene rekvizite  potrebne za rad. Naši golmani sada rade po tom programu, a sam program sprovodi naš kondicioni trener Sale Janković.

Da li nam možete odgonetnuti jedinstvenu pojavu, ne samo kod nas, reklo bi se i u Evropi, a reč je o Srđanu Žakuli i fenomenu  odbrane penala?! U čemu je tajna?

 Ja zaista ne znam u čemu je tajna. Nisam se susreo sa tako nečim u svojoj dosadašnjoj karijeri. Pretpostavljam da gleda položaj tela, stopala i na osnovu toga čita šut. On ima procenat uspešnosti od bar 70%, ne samo na utakmicama, već i treninzima, što je neverovatno. Mislim da jedino on može da pruži odgovor na to pitanje.

Kakva je trenutna situacija sa mladim Markom Kordićem? On je relativno skoro izašao iz jedne izuzetno teške povrede?!

Korda je izašao iz jedne izuzetno teške povrede, ali moram da kažem, na jedan pravi način. Rekao bih da se potpuno vratio i sada ravnopravno konkuriše za prvi tim. Sada deluje stabilnije i mentalno jače. Nedavno je dobio i poziv za mladu reprezentaciju Crne Gore, zbog čega mi je izuzetno drago jer on predstavlja budućnost Kluba.

 

Borise, hvala na odvojenom vremenu, sigurni smo da su navijači mogli da pročitaju nešto zanimljivo, a treneri da pronađu i neku informaciju koju mogu, koliko sutra, implementirati u svoj rad sa golmanima.