Iskoristili smo potpisivanje ugovora o poslovno tehničkoj saradnji između FK „Vojvodina“ i Fakulteta za sport i fizičku kulturu, da porazgovaramo sa jednim od nosioca ovog projekta i sa jednim od najuvaženijih stručnjaka iz oblasti fizičke pripreme u regionu. Za one koji ne znaju, profesor dr Marko Stojanović je bio kondicioni trener omladinske fudbalske reprezentacije koja je osvojila titulu evropskog prvaka u Litvaniji pre nešto više od godinu dana.
Evolucija sporta i trenažnog procesa u poslednjih 20 do 30 godina?
Evolucija trenažne tehnologije je neverovatna u zadnjih 20 do 30 godina. Ona je skoro jednaka razvoju informacionih tehnologija. U svetu informacionih tehnologija postoji urbana legenda da, generalni menadžer, ukoliko ode na odmor, pitanje da li će zateći svoj posao, jer su se stvari toliko promenile za 4 nedelje. U trenažnoj tehnologiji nije baš tako, ali možemo da kažemo da je skoro tako. Retko koja industrija se razvija brže nego industrija trenažnih tehnologija. U tom smislu postaje još važnije pratiti trendove. Treninzi koji su pre 5 godina bili ultimativni, najbolji, danas se gotovo i ne koriste, tako da je taj trend razvoja trenažnih tehnologija na zaista jednom neverovatnom nivou. To sa druge strane iziskuje da mi treneri, profesori – ljudi koji se bave trenažnim procesom, imamo snažnu potrebu da se svakdnevno edukujemo i to je nešto što je determinanta trenažnog procesa danas. Kontinuirana edukacija trenera – trening koji je juče bio najbolji, danas verovatno nije. Potrebna su nova znanja i nove tehnologije i u tom smislu je potrebno razmišljati o trenažnom procesu.
Da li je i koliko fudbal ispratio tu evoluciju?
Možda ne može da se poredi sa plivanjem, ali je od svih kolektivnih sportova i većine drugih sportova u daleko najvećem razvoju. Mi to vidimo po intenzitetu igre. Ako uporedite kako je izgledala neka sjajna utakmica sa prošlog svetskog prvenstva i bilo koja sjajana utakmica sa ovog svetskog prvenstva, vidite da to skoro nije isti sport. To se toliko promenilo u kvalitetu trčanja, kvalitetu tehnike, u taktičkim zamislima da možemo da kažemo da fudbal dominira u tim novim trenažnim tehnologijama. Ima i nekoliko objektivnih razloga; Sve veći broj ozbiljnih naučnika se bavi fudbalom, fudbal praktično da nema ograničene finansijske resurse i u tom smislu fudbal dominira u uvođenju novih trenažnih tehnologija i kreiranju nekih novih pravaca razvoja.
Koje su to odlučujuće funkcionalno – motoričke sposobnosti koje dominiraju u fudbalu?
Pošto ja dolazim iz tog sveta – funkcionalno motoričkih sposobnosti, pre nego što odgovorima na to pitanje, da kažem da je za fudbal najvažniji – fudbal. Uvek je važna ideja za igru, kako treneri vole da kažu, osećaj za fudbal – to je ono što je presudno. Međutim, nivo fudbalske igre i nivo fizičkih sposobnosti je danas dostigao te razmere da praktično bez atlete, u pravom smislu te reči, ne možete da očekujete da će neko dete postati vrhunski sportista. Dakle, to je potreban, ne i dovoljan uslov da bi neko bio vrhunski sportista, izuzetan nivo funkcionalno – motiričkih sposobnosti. Kada govorimo koje su to sposobnosti, teško je to reći, ali grubo rečeno možemo da kažemo da dinamička snaga dominira u hijerarhijskoj strukturi motoričkih sposobnosti. To je parametar broj jedan. Ako govorimo o čitavom spektru sposobnosti onda je to uz dinamičku snagu, agilnost, brzina frekventnih pokreta i naravno aerobna sposobnost – sposobnost da se izdrži visok intenzitet aktivnosti duži vremenski period. Onaj ko je eksplozivan može da bude i izdržljiv i agilan i može da odgovori najvišim zahtevima fudbalske igre.
Šta biste vi izdvojili kao najvažnije tačke u radu sa mladim sportistima?
Sa jedne strane, treba voditi računa o dugoročnom sportskom razvoju, ne usko i ne rano specijalizovati mladog fudbalera ili bilo kog sportistu, ali to sa druge strane nikako ne znači da oni treniraju nezbiljno! Opterećenja koja može da trpi mlad organizam su izuzetna. Danas mi znamo da se trening snage preporučuje od 6. godine. Deca mogu izuzetno visokim intenzitetom da treniraju. Oni su izuzetno adaptabilni, kao i u svim drugim sposobnostima. Dakle, radi se o dva principa koja su naizgled potpuno suprotstavljena. Sa jedne strane, ne treba težiti brzom sportskom rezultatu, treba težiti dugorčnom sportskom razvoju, da sportista u seniorskom uzrastu postigne najbolji rezultat, a to znači, ne mnogo rano specijalizovati igračke pozicije, ne mogo rano specijalizovati tehniku, ne težiti sportskom rezultatu u ranom vremenskom periodu. Sa druge strane to ne znači da deca ne mogu ozbiljno da treniraju. Oni mogu veoma ozbiljno da treniraju. Trening snage od 6. godine, programiran trening izdržljivosti visokog intenziteta, većeg relativnog intenziteta nego odrasli. U ranom uzrastu detinjstva, deca mogu veoma ozbiljno da treniraju, što znači da nam trebaju ozbiljni treneri koji dobro razumeju fiziolološku podlogu, koji dobro razumeju zakonitosti trenažnog opterećenja da bi zadovoljili, na prvi pogled, ove dve suprotnosti.
Gde to mi u srpskom fudbalu najviše grešimo u radu sa mladima?
Mislim da je naš problem nesistematizovan rad. Imamo jako dobre trenere i mislim da uopšte nije problem u trenerima, nije problem ni u deci, deca isto ili talentovanija nego pre. Fali nam veza sa novim naučnim saznanjima, sa novim trenažnim tehnologijama, i na neki način, misim da je problem ta naša, nacionalna karakteristika ili da kažem regionalna karakteristika, da teško prihvatamo nove stvari. Savremeni svet se upravo iz toga sastoji – brzo prihvataju nove trendove i nove stvari. To je nešto u čemu mi kasnimo, pošto je u fudbalu trend priključivanja naučnih informacija i naučnih dostignuća, mislim da je to karika koja nama nedostaje. Na prvi pogled je pomalo besmisleno da one ključne stvari za uspeh u fudbalu mi i dalje imamo. Mi i dalje imamo jako dobre trenere, jako talentovanu decu, ali nam nedostaje sistem implementacije novih naučnih saznanja u fudbal i to je ono gde mi kaskamo za svetom.
Da se nadovežemo – na šta će se konkretno odnositi saradnja Fakulteta za sport i fizičku kulturu i FK „Vojvodina“ ? Šta će to Fakultet doneti FK „Vojvodina“?
Mi ćemo probati da dovedmo sistematizovan trenažni rad u smislu razvoja motoričko – funkcionalnog statusa dece. Probaćemo do kraja godine da napravimo dva ili tri priručnika, gde će biti jasno napisano po uzrastima, po godištima, kako bi deca trebala da treniraju. Ne mislim na fudbal, tehniku i taktiku, nego na razvoj motoričko – funkcionalnih sposobnosti. Naravno to sve u saradnji sa Saletom Jankovićem, koji je student našeg fakulteta, moj prijatelj, dugo godina kondicioni trener, verovatno vodeći kondicioni trener u zemlji koji jako dobro to radi. U saradnji sa njim mi ćemo konačno probati da definišemo koje su to vežbice koje treba da radi dete od 9, 10, 11, 12, 13, 14 godina, koliko puta nedeljno, sa kojom progresijom, a vezano za razvoj funkcionalno – motoričkih sposobnosti, sa aspekta snage, izdržljivosti, koordinacije, brzine reakcije, agilnosti, prevencije povreda, stabilizacije, sve nove trenažne metode. Probaćemo da ih definišemo, da složimo te zahteve u neke trenažne mikrocikluse i da u sistematskom radu vidimo kako to funkcioniše, a mi znamo da će to dobro funkcionisati. Na kraju godine ćemo to preneti u jedan štampan materijal, tri – četiri priručnika, i predstaviti Klubu, što će biti neko blago Omladinske škole, jer će imati definisan trenažni proces za mlađe kategorije, koji će se uvek pomalo menjati kako se menjaju i trendovi u trenažnom procesu.
U kom pravcu se kreće fudbal, kako će on izgledati za 5, 10, 20 godina ?
Kao i svi drugi kolektivni sportovi, fudbal se po strukturi takmičarske aktivnosti približava najbržem kolektivnom sportu na svetu, hokeju na ledu. Svi sportovi, i košaraka, a ja dolazim iz košarke, rukomet, fudbal, vaterpolo, po strukturi igre se približavaju hokeju na ledu. Pun sprint, non stop u tranziciji, nema pozicionog napada, maksimalni intenzitet – tome se približava fudbal. Naravno, on je daleko od toga, ali je to neka ishodična tačka. Na kraju, za 30, 50 ili 200 godina, da me ne shvatite bukvalno, tako će se igrati fudbal. Kako će se igrati za 10 godina? Još brže, još više kilometara, još većom brzinom, precizniji udarci, sve više će ličiti na hokej na ledu. Najbolji kondicioni treneri u svim kolektivnim sportovima, ustvari kradu pomalo metode treninga hokeja na ledu, jer tako će se igrati fudbal u budućnosti.
Profesore, hvala Vam na odvojenom vremenu i odgovrima koji su pružili brojna i zanimljiva saznanja. Nadamo se da će planovi koje ste napravili, zajedno sa FK „Vojvodina“, zaživeti i postaviti ovaj Klub na čelo regiona kada je reč o radu sa mladima.
