Jedna od prvih asocijacija na FK „Vojvodina“ je njena omladinska škola „Ilija Pantelić“. Poslednji u nizu bisera kog je iznedrila pomenuta škola je Saša Ćurko, napadač sjajnog fudbalskog pedigrea.
Sale, gde si načinio prve fudbalske korake?
Fudbal sam počeo da treniram u Nemačkom Rojtlingenu sa 6 godina, u klubu koji se tada takmičio u drugoj nemačkoj ligi.
Otkud baš Rojtlingen i uopšte Nemačka?
Moj otac (Goran) je dobar deo karijere proveo braneći u Nemačkoj. Dakle, moglo bi se reći, sticaj životnih okolnosti. Čim je otac završio karijeru vratili smo se u Novi Sad.
Kako je dalje tekao tvoj fudbalski razvoj?
Potom sam se, zajedno sa porodicom, vratio u Novi Sad. Po dolasku u Novi Sad nastavio sam sa treninzima u istoimenom klubu sa Detelinare, da bih ubrzo prešao u Vojvodinu, gde sam i dan danas.
Sad se već može reći da je dolazak u Vojvodinu bio prava stvar, kako za tebe tako i za Vojvodinu?!
Apsolutno se slažem. Mislim da je Vojvodina neprikosnovena u radu sa mladim igračima. Prošao sam gotovo kompletnu omladinsku školu, gde sam radio sa mnogim trenerima za koje me i dan danas vežu lepe uspomene – Grujić, Šarčević, Zagorčić i Janković koji mi je bio poslednji trener. Od svakog od njih sam naučio nešto što mi je pomoglo da danas budem to što jesam.
Imaš sjajan fudbalski pedigre, otac Goran je imao zavidnu karijeru?!
Ne samo otac, koga verujem da se ljudi sećaju, nego i brat koji je, takođe, prošao omladinsku školu Vojvodine i koji je, kao i otac, bio golman. Međutim, završio je karijeru i posvetio se fakultetu.
Živiš na Grbavici, a poznato je da taj deo grada diše sa Vojvodinu. Kako je to uticalo na tebe?
Tako je. Odrastao sam na Grbavici gde imam dosta drugara sa kojima se svakodnevno družim. Oni na tribinama ja na terenu Karađorđa (smeh). Neke od prvih komšija su mi braća Milinković – Savić. Sećam se da sam kao mlađi zajedno sa njima svakodnevno igrao fudbal u OŠ „Sonja Marinković“. Uglavnom smo igrali protiv starijih koji nas nisu štedeli (smeh).
Bio si na zimskim pripremama u Beleku sa prvim timom. Utisci?
Ovo su mu bile prve pripreme sa seniorskom ekipom Vojvodine. Mogu da kažem da su utisci sjajni. Treniralo se dosta naporno, ali sve sam dosta dobro podneo. Nadam se da sam opravdao poverenje ljudi iz stručnog štaba i Kluba.
Kakve su ti dalje ambicije u karijeri?
Želim prvo da postanem standardan član prvog tima Vojvodine, a za dalje ćemo videti. Mislim da je isuviše rano da razmišljam šta nakon Vojvodine jer se nisam ni ovde dokazao. Uz pravi odnos ni kvalitetan inostrani angažman neće izmaći, u to čvrsto verujem.
Kad bi ocenjivao sebe, šta bi rekao koji je tvoj najveći fudbalski kvalitet, nešto po čemu si prepoznatljiv?
Ako mene pitate onda je to definitivno igra leđima. Mislim da mi je to najveći kvalitet i nešto po čemu sam prepoznatljiv.
Da li imaš nekog fudbalskog idola?
Ne znam da li da upotrebim reč idol, možda bolje reći da se ugledam na Suareza. Navijam za Liverpul pa je to bio još jedan razlog za simpatije prema njemu. Ono što je prikazivao u dresu Liverpula je bilo nešto posebno.
Očekivanja pred Zvezdu?
Očekujem puno, ali hajde da ne pričam ovde već da to ostavim za teren.
Poruka za navijače?
Da dođu u što većem broju i da nas podrže protiv Zvezde, ubeđen sam da ih nećemo razočarati!
Hvala Sale i srećno protiv Zvezde!
