U subotu, 9. maja, u 77. godini preminuo još jedan fudbaler iz redova istinskih legendi FK „Vojvodina”, Đorđe Pavlić. Tim povodom u SC „Vujadin Boškov” održana je komemoracija kojoj su prisustvovali porodica preminulog kao i nekolicina bivših istaknutih članova FK „Vojvodina”. Okupljenima se obratio Dušan Vlaović, kao i istoričar Petar Đurđev, čiji govor prenosimo u celosti :
Tužni zbore, prijatelji dragog nam pokojnika,
što se jednom moralo zbiti, a toga su se navijači i prijatelji FK „Vojvodina” iskreno pribojavali, počelo je da se dešava u protekle dve godine. Jedan za drugim, vitezovi zelenih polja koji su ime Vojvodine proslavili širom Vaseljene počeli su da napuštaju ovaj svet i tiho odlaze u legendu. Prošle sedmice napustio nas je Dobrosav Krstić, a pre koji dan, bolno je odjeknula vest da se i Đorđe Pavlić, ubojiti napadač prve šampionske generacije našeg voljenog kluba, predstavio Gospodu.
Đorđe Pavlić je rođen 28. avgusta 1938. u Drenovcu. Crveno-beli dres uspešno je nosio od 1960 do 1966. godine. I danas stoji otvoreno pitanje kako bi se završio Vojvodinin hod kroz KEŠ 1966/67 godine da je kojim slučajem Pavlić ostao u Novom Sadu? Nažalost po nas, njega je sudbina odvela u Zapadnu Nemačku gde je ponovo ostavio dubok i plodonosan igrački trag u redovima Duizburga. Na ovom mestu valja napomenuti da je 1964. godine bio član olimpijske reprezentacije na igrama u Tokiju i da je ostvario dva nastupa za A reprezentaciju. Pavlić se našao u plejadi velikih igrača i velikih ljudi koji su požrtvovanim radom i sa iskrenom ljubavlju uzdigli Vojvodinu u red najelitnijih klubova u Evropi. I danas mnogi žive od tog njihovog truda i uspeha, i stoga bi morali bi to da iskreno cene.
Imao sam tu privilegiju da sam jedan deo života bio komšija sa gospodinom Pavlićem. Pamtiću ga kao vedrog,nasmejanog i veoma predusretljivog čoveka. Bez obzira na vreme dana i lične obaveze, uvek je bio spreman da zastane i popriča o situaciji i igragama našeg voljenog kluba.
Na zelenom terenu, Pavlić je bio smeo, hrabar, direktan a posebno ga je krasila jedna kod nas već odavno zaboravljena karakteristika spremnost da zabavi publika. Tehnički izuzetno riskatni zahtevi i šutevi bili su specijalnost Čoklina zbog čega je bio ljubimac navijača širom stare Jugoslavije. Kao što je voleo život svim srcem tako se i ponašao na terenu. Uvek maksmialno angažovan i posvećen cilju zajedničkog uspeha.
Ovaj gubitak, koga sada svi osećamo i uviđamo, velik je onoliko koliko behu velike i neocenjive zasluge Pavlića za naš klub.Mora se na kraju reći da je pokojnikov život bio slet lepih i uzvišenih ljudskih vrlina, pun velikih i sjajnih dela u sportu i porodičnom životu.
Đorđe Pavlić je sahranjen na Novom groblju u sredu u 13 : 30 časova.
