Stadion „Partizan“
Gledalaca : 13000
Sudija : Milorad Mažić (Vrbas)
Strelac : Đurić (16. min iz jedanaesterca)
Žuti karton : Mihajlović, Dukić, Cvetković i Bondžulić (Jagodina), Jokić, Trajković i Katai (Vojvodina)
Jagodina : Bondžulić, Dukić, Projić, Mihajlović, Živanović, Gogić, Cvetković (Kostić), Đurić, Lepović (Petričević), Arsenijević (Stojkov), Stojanović
Vojvodina : Supić, Vulićević, Pavlović, Jokić, Trajković, Ađuru (od 71. min Poletanović), Radoja, Vranješ (od 81. min Kosović), Alivodić, Abubakar, Katai (od 71. min Šušnjar)
Šta nam sada nije valjalo ?
Loš teren ? Pristrasan sudija ? Jel možda Bajern bio sa druge strane terena ?
O prikazanoj „igri“ favorizovane Vojvodine malo toga se može reći. Sve stane u nekoliko reči : totalna anarhija, nepoštovanje osnovnih načela fudbalske igre, strah od preuzimanja odgovornosti, bezidejnost ….što je u krajnjem slučaju rezultiralo sistemom poznatim pod nazivom : „beži lopto što dalje od mene“
Ako neko ili neki za 90 minuta ne mogu da shvate da besomučno nabacivanje visokih lopti pred gol protivnika koji ima 4-5 igrača visokih preko 190 cm nije pravi način da se dođe do gola, onda su ti isti u ozbiljnom problemu. Ali o tome treba da sude oni koji se bave strukom.
Vojvodina je po šesti put u svojoj istoriji izgubila utakmicu finala kupa. Nije to ništa specifično i čudno jer u osnovi sporta su porazi i pobede. Stvar je u tome kako su „crveno-beli“ poraženi. Jednom rečju-zasluženo, jer ako jedna ekipa za 95 minuta uputi JEDAN udarac u okvir gola i treba da izgubi.
Pobednik može i treba da slavi svoj najveći uspeh do koga je došao isto tako (sa jednim udarcem u okvir gola-ali preciznijim), ali ni od njih fudbala nismo videli.
Najveće razočaranje doživelo je 11000 navijača Vojvodine koji su u Beograd pristigli sa svih strana i napravili do sada nezapamćenu atmosferu.
Jedini gol pao je u 16 minutu iz opravdano dosuđenog jedanaesterca. Prethodno je odbrana Vojvodine smušeno reagovala, lopte se dokopao Cvetković, šutirao ka golu, a Jokić je u nameri da zaštiti svoju mrežu igrao rukom. Siguran realizator najstrože kazne bio je Đurić.
Pre toga dobru priliku za Vojvodinu propustio je Abubakar kada je u 10 minutu ušao u kazneni prostor iskosa sa leve strane, dobro šutirao ali je lopta otišla pored leve stative.
Novosađani su u drugom poluvremenu jalovo napadali, izveli desetak kornera ali bez uspeha. Dva puta je blizu pogotka bio nemanja Radoja i to oba puta udarcima sa preko 20 metara. Prvi put lopta je prohujala tik preko prečke dok je drugom prilikom Radoja bio precizniji ali je odlični Bondžulić sjajnom paradom izbio loptu u korner.
Dalje više nema ….nestalo mi reči.
