Припреме фудбалера Војводине у Белеку примакле су се готово самом крају. Још сутра су на програму две пријатељске утакмице, а већ у четвртак експедиција црвено-белих се враћа у Нови Сад, те је тако шеф стручног штаба Радован Кривокапић на располагању имао тачно две недеље да добро уигра тим и определи се за поставу коју ће извести на мегдан Црвеној звезди у дербију првог кола другог дела сезоне.

„Стара дама“ ће у други део шампионата ући са веома младим тимом, у којем има доста оних који су прошли кроз омладинску школу „Илија Пантелић“, а један од њих је и талентовани леви бек Андреј Јаковљевић, коме су, као и многима, ово прве припреме са првим тимом црвено-белих.

– За нас осморицу омладинаца који смо овде, ово су прве припреме са првим тимом и пре свега бих се захвалио шефу на томе што нам је указао прилику да се боримо за своје место. С обзиром на то да је за нас ово прво сусретање са сениорским фудбалом, јесте напорно, али се ради врло озбиљно и трудим се да се докажем шефу стручног штаба, који ће сам одлучити да ли је то довољно за минутажу на терену – каже Јаковљевић.

Где и када си почео да тренираш фудбал?

– Већ са своје четири године, кренуо сам да тренирам фудбал у школи „РМР“, а након тога сам био и у Болесникову. У Војводини сам од самог формирања наше генерације, што је, практично, већ пуних осам година, изузимајући шест месеци које сам провео у Бродарцу.

Можеш ли упоредити рад у млађим категоријама у Војводини и у Бродарцу?

– То није за поређење, јер Војводина је велики клуб и може да се пореди само са „вечитим ривалима“, не и са осталим клубовима у земљи. Кад то кажем, морам да истакнем то да се и у Бродарцу одлично ради, али Војводина је ипак озбиљнија и са условима какве нема можда ниједан други клуб у Србији.

Омладинска екипа Војводине, са тобом у свом саставу, минуле јесени освојила је прво место на табели Омладинске лиге Србије?

– Јесењу титулу смо освојили зато што смо реално најквалитетнија екипа у лиги. Наш тим се практично не мења већ неких четири-пет година и оно што је наша највећа снага јесте пријатељство које влада између нас, односно чињеница да се увек сви држимо заједно. Мислим да се и на терену види да гинемо један за другог и то нас, уз квалитет који имамо, издваја у односу на друге екипе.

Колико се рад са омладинцима разликује у односу на рад са сениорима?

– Сениорски фудбал је много бржи, тежи и захтевнији, а концентрација стално мора бити на високом нивоу током свих 90 минута. Такође, дуели на терену су много жешћи, а види се и да нам недостаје искуство које се стиче само кроз одигране утакмице.

На позицији левог бека, у Војводини је у протекле три и по године играо доскорашњи капитен Никола Антић, док сте сада ту Младен Деветак и ти?

– Иако је, нажалост, кратко трајало, могу да кажем да сам имао ту срећу да тренирам заједно са Антом и од њега сам покупио много добрих ствари. Пре свега, он је један изванредан момак, док о његовим играчким квалитетима не треба ни причати, јер сви знамо ко је и шта је. Сада смо ту ја и Младен Деветак, који је старији годину дана од мене и такође је прошао кроз нашу омладинску школу, те и за њега могу да кажем да је добар и као фудбалер и као особа. Остаје нам да се боримо за место у тиму, а шеф ће одлучити ко кад треба да игра.

Кад смо већ код шефа, како се прилагођаваш на његов начин рада?

– Веома добро, јер он за сада успева да држи одличну атмосферу на тренинзима, али да истовремено буде максимална дисциплина и да се поштује све оно што је испланирано да се ради. Млад је, али ужива поштовање свих нас. Имао је велику играчку каријеру и много тога прошао као фудбалер, те самим тим, много тога може да пренесе, посебно на нас најмлађе. На нама је да упијамо те савете, баш као што то чинимо и када су у питању старији играчи у тиму. Они своје искуство које су имали у каријери такође преносе на нас и из тога можемо доста да научимо.

Шта очекујеш од Војводине на пролеће и где себе видиш у другом делу сезоне?

– Сви знамо да Војводини није место тамо где се тренутно налазимо на табели. Ми смо увек били и бићемо међу три највећа клуба у Србији, иако се за сада најпре надамо да ћемо изборити пласман у плеј оф, а онда, ако Бог да, и у Европу. Што се мене лично тиче, надам се да ћу остати у првом тиму и имати прилику да се и даље борим за своје место на терену, а наравно, на шефу је да процени да ли и колико могу да помогнем – рекао је Јаковљевић.