Без обзира на слабе резултате и неочекивано низак пласман на крају јесење полусезоне, одбрана Војводине добро је функционисала на скоро свакој утакмици током минуле јесени. Уосталом, чињеница да црвено-бели после јесењег дела првенства са Радничким деле треће и четврто место по броју примљених голова (15) и да су мање пута од њих лопту из мреже вадили само Црвена звезда (12) и Партизан (осам) најбоље сведочи о томе. Ако се при томе у обзир узме податак да је Воша четири од тих 15 голова примила у дербију против Црвене звезде, долази се до закључка да су црвено-бели на 20 одиграних мечева примили само 11 голова, што је просек од 0,55 по мечу.

Међутим, ако се гледа у будућност, утисак је да је шеф стручног штаба Радован Кривокапић направио прави одабир, бар када је реч о централном делу задње линије „старе даме“. Двојица играча у најбољим играчким годинама пореклом из БиХ – Даниел Граовац и Синиша Саничанин, уз двојицу младића пониклих у омладинској школи „Илија Пантелић“ – Ранка Веселиновића и Игора Јеличића, наговештавају да ће Воша и у другом делу сезоне имати сигуран бедем испред голмана Емила Роцкова, али и залог за неке будуће сезоне и изазове.

Тренутно најмлађи штопер у тиму Војводине Игор Јеличић (18) ове сезоне је већ неколико пута био у протоколу и за првенствене утакмице, али није добио прилику да дебитује. Ипак, узимајући у обзир то о каквом потенцијалу се ради, нема сумње да ће се и то убрзо догодити.

– Ово су ми прве припреме са првим тимом и доста је напорно, али тако и треба да буде. Мислим да се доста квалитетно ради, што смо и показали на претходне две пријатељске утакмице, у којима смо победили јаку екипу Зорје и одиграли нерешено против Арсенала, приказавши притом одличну игру. Услови у хотелу су феноменални, све имамо, све нам је пружено и то само треба да вратимо на терену – каже Јеличић.

Како си почео да се бавиш фудбалом?

– Почео сам да тренирам у школи фудбала „РМР Војводина“, одакле сам са 10-11 година прешао у Војводину и ево, ту сам већ седам-осам година, те сам цео живот посветио овом клубу. Драго ми је што сам потписао професионални уговор и што сам овде у првом тиму, где ћу покушати да се изборим за своје место. Наравно, на шефу је да одлучи ко ће играти.

Разлика у односу на твоје досадашње искуство у млађим категоријама сигурно није мала?

– На тренинзима је све много брже и јаче, а сигурно да постоји разлика и у самом фудбалском квалитету. Ипак, драго ми је да је и овде добра атмосфера и да се сви међусобно дружимо. Ми млађи поштујемо старије играче, али се и они према нама односе баш онако како треба, саветују нас и помажу нам да научимо много тога.

С обзиром на то да играш на позицији штопера, у претходном периоду си сигурно имао на кога да се угледаш?

– Не тако давно, у Војводини је штопера играо Планић, за кога мислим да је доста добар играч. Гледао сам га са трибина и посебно обраћао пажњу на његову игру, те се трудио да научим и применим нешто од тога. Што се тиче генерално у свету фудбала, за мене је неприкосновен Серхио Рамос.

Осим тога што има младу екипу, Војводина тренутно има и врло младог тренера Радована Кривокапића. Како се за сада навикаваш на његов начин рада?

– Пошто данас пре подне, услед лошег времена, нисмо имали тренинг, поподне смо радили врло интензивно и мислим да нећу претерати уколико кажем да ми је то био можда и најтежи тренинг у животу. Но, као што рекох, тако и треба да буде. Ја се радујем тренинзима, јер само тако можемо да напредујемо. Што се тиче шефа, за њега имам само речи хвале. Повео је много нас омладинаца на припреме и указао нам шансу, што треба да му вратимо на терену.

Твоји саиграчи из млађих категорија често кажу да је одлична атмосфера међу вама допринела томе да стекнете звање јесењег шампиона ове сезоне. Ипак, без обзира на то што у сениорском тиму Војводине има играча различитог порекла, година, па чак и странаца, стиче се утисак да добра атмосфера може бити важан адут и првог тима у борби за бодове на пролеће?

– Између осталог, припреме служе и за то да се што више зближимо. Овде ћемо провести укупно 14 дана и сигурно ћемо се за то време још боље упознати и спријатељити. Старији играчи имају више искуства у свему томе и тако све олакшавају и нама млађима, а морам да кажем да су и инострани фудбалери који су овде са нама заиста ОК момци, тако да немамо баш никаквих проблема.

Шта можемо очекивати од Војводине на пролеће?

– С обзиром на то да се тренутно налазимо ту где се налазимо, очекујем да изборимо плеј оф и да у плеј офу одиграмо најбоље могуће. Већ у наредној сезони, верујем да можемо да вратимо Војводину тамо где јој је и место, а то је међу прва три на табели. Сматрам да је то реално оствариво.

С обзиром на то да си тек на почетку каријере, какви су твоји снови и циљеви?

– У Војводини сам већ седам-осам година и наравно да ми је примарни циљ да постанем стандардан првотимац и наметнем се својим играма. Након тога, волео бих да одем у иностранство и још више напредујем. Када ћу добити шансу, то зависи од шефа, а од мене зависи то да, када добијем шансу, искористим је на најбољи могући начин и докажем се на терену – рекао је Јеличић.