Fudbaler Vojvodine Dušan Jovančić (25) istakao je da mu prija to što njegov novi klub ima visoke ambicije u nastavku sezone i ističe da bi u crveno-belom dresu voleo da osvoji prvi trofej u karijeri.
Da u životu uvek treba biti istrajan i verovati u sebe, mudrost je sa kojom će se mnogi ljudi složiti. Međutim, retki su oni koji zapravo i žive svoj život verujući da sve što mogu da postignu zavisi najviše od njih samih i od toga koliko su spremni da se bore za svoje snove i ciljeve.
Jedan od takvih retkih primera je i Dušan Jovančić, momak rođen 1990. godine u Beogradu, od ove zime novi fudbaler Vojvodine. Prošavši čitavu omladinsku školu FK Obilić, imao je tu nesreću da je klub počeo da posrće i dospe na niske grane baš onda kada je on trebalo da zaigra za prvi tim i potraži svoje mesto i u seniorskom fudbalu. Iz tog razloga, morao je da potraži novu sredinu, pa je nastupao za timove koji su se takmičili u trećem, čak i četvrtom rangu takmičenja. Međutim, ostao je mentalno jak i verovao u sebe i svoj kvalitet, koji uvek, pre ili kasnije, mora da ispliva na površinu.
U ovom slučaju, njegov kvalitet su najpre prepoznali ljudi iz FK Borac, a Jovanča, kako ga od milošte zovu saigrači, odužio im se sjajnim partijama, pogotovo u protekloj polusezoni. Time je i zaslužio poziv iz Vojvodine, koji je sa zadovoljstvom prihvatio i sada se sa svojom novom ekipom već uveliko priprema za nastavak sezone.
– Pripreme teku odlično, a uslovi su zaista dobri. Prvi prijateljski meč smo odigrali protiv ukrajinske Oleksandrije, koja je jedna ozbiljna ekipa, a tu smo pokazali da možemo da im pariramo kad mi držimo loptu. Protiv Vitorula, koji ima ambiciju da ove sezone osvoji jako rumunsko prvenstvo, takođe smo nastupili sa dve postave, gde je svaka odigrala po jedno poluvreme i pokazali smo da i sa njima možemo da se nosimo, s tim da smo na početku meča imali mali problem, dok nismo uvideli na koji način oni igraju. Posle toga smo im uspešno parirali i stvorili nekoliko šansi, kao i oni, s tim da su oni jednu svoju iskoristili, a mi svoje nismo i to je na kraju presudilo – kaže Jovančić.
Sa trenerom Lalatovićem si već sarađivao u Borcu i upravo on je insistirao na tvom dolasku u Vojvodinu. Koliko ti znači to što si već naviknut na njegov način rada i to što očito ima veliko poverenje u tebe?
– Mi smo se upoznali u Borcu i sigurno da mi znači to što sam za tako kratko vreme stekao njegovo poverenje. On je sjajan stručnjak i u Borcu je napravio odlične rezultate. Imali smo dobre igrače, ali on je sve to sjajno uklopio, napravio dobru atmosferu i zaista smo napravili sjajan uspeh. Drago mi je što smatra da i u Vojvodini mogu da doprinesem ostvarenju ciljeva koje imamo.
Poput tebe, i tvoj saigrač Nemanja Miletić istakao je da je među igračima Borca vladala sjajna atmosfera tokom protekle polusezone. Po tvom mišljenju, koliko je taj faktor bitan za ostvarenje željenih rezultata?
– Atmosfera je stvarno bila dobra i svi smo se lepo družili i slagali. Mislim da je to jako bitno, jer ukoliko nema drugarstva i hemije unutar ekipe, koliki god kvalitet da ta ekipa ima, to se prenese na teren i onda ne mogu da se naprave pravi rezultati.
U nastavku sezone, Vojvodina ima visoke ambicije. U prvenstvu, cilj je da se bude među prva tri tima na tabeli, dok je želja svih da se u Kupu Srbije osvoji još jedan trofej. Koliko su ti ciljevi realni i kako se osećaš kao član kluba koji ima ambiciju da osvaja trofeje?
– Ako pogledamo kakva je konkurencija u timu, kakvi igrači su došli i kakvi su već bili tu, mislim da su to sasvim realni ciljevi, pogotovo što je moguće da ćemo dobiti još neko pojačanje. Naravno, potrebno je i sreće, ali mislim da možemo da ostvarimo bar jedan od ta dva cilja. Meni lično ne predstavlja problem to što klub ima velike ambicije, jer više volim pritisak da se borim za nešto, nego da bude po principu „mirna luka“. Kad uspemo da ostvarimo cilj koji smo postavili, onda znam da smo dobro radili i ekipa i ja.
Danas se obeležava Dan Grada Novog Sada. Koliko si za sada imao prilike da se navikneš na Novi Sad i kako ti se sviđa život u njemu?
– Iskreno, još uvek nisam imao prilike da se naviknem na novi grad, pošto sam se priključio ekipi samo dan pred polazak za pripreme. U gradu sam bio bukvalno svega sat vremena, nakon čega sam morao da idem da se pakujem i spremam za put u Tursku. Međutim, čuo sam sve najbolje: da je lepo za život, da su dobri ljudi i da je sjajan grad, tako da verujem da ću se i sa te strane dobro uklopiti.
Kako je počela i tekla tvoja fudbalska karijera?
– Još od malih nogu sam šutirao loptu i zavoleo fudbal, a sa sedam godina sam počeo da treniram u Obiliću sa Vračara, pošto sam iz tog kraja. Tamo sam proveo 12 godina, ali je klub počeo da propada, pa sam tražio svoje mesto po zoni i Srpskoj ligi. Na kraju sam došao u Borac, gde sam u drugoj i Super ligi stekao punu afirmaciju, a sada sam došao u jedan veliki klub da nastavim i napredujem dalje, zajedno i klub i ja.
Šta je ono što bi voleo da postigneš u dresu Vojvodine?
– Pre svega, nadam se da ću uspeti da se izborim za mesto u timu i da ćemo imati dobre rezultate. Ako jednog dana odem u neku evropsku ligu, voleo bih da na Vojvodinu gledam kao na klub u kojem sam osvojio prvi trofej u srpskom fudbalu, pošto sam do sada trofeje osvajao samo u amaterskim i omladinskim selekcijama. Nadam se da ćemo osvojiti Kup i drugo ili treće mesto u prvenstvu, odnosno da ćemo izboriti plasman u Evropu, jer to bi za mene bili uspesi koji se pamte – zaključio je Jovančić.
