Fudbalski klub Bursaspor osnovan je 1. Juna 1963. fuzijom pet lokalnih klubova : Akar Idman Jurdu, Akinspor, Ištiklal, Pinarspor i Čelikspor.
Zeleno-bele boje kluba predstavljaju simbiozu večito snežno belih vrhova prelepe planine Uludag i tradicionalno zelene, simbola grada Burse.
Bursaspor je prvi put postala član najelitnije turske lige u sezoni 1966/67 kao pobednik tadašnje „Bele grupe“ druge lige. Nakon dvadesetak godina, u sezoni 1985/86 (baš kao i Vojvodina) ispadaju u drugu ligu. U periodu od narednih 20 godina sve do 2006. godine šetaju se između prve i druge lige ali i osvajaju trofej turskog Kupa 1986 godine.
Konačno, 2006. klub se rezultatski stabilizovao i nakon tri godine, u sezoni 2009/10 postaje šampion Turske. U timu Burse tada je nastupao i naš Ivan Ergić.
Trofeji :
-Šampion Turske : 2009/10
-Šampion 1. Lige : 1966/67 , 2005/06
-Kup Turske : 1985/86
Kroz istoriju Bursaspora protkano je dosta trenera i igrača sa naših prostora. Toma Kaloperović i Đorđe Milić bili su svojevremeno na klupi „zelenih krokodila“. Zanimljivo je da su obojica snažno vezani i za Vojvodinu, Kaloperović je bio šef stručnog štaba Novosađana početkom i sredinom 80-tih, dok je Đorđe Milić kao igrač bio član prve šampionske generacije Vojvodine. U novijoj istoriji dres oba kluba nosio je Milan Stepanov.
Zvezde današnjeg tima svakoko su novopridošli francuski golman Sebastijan Frej, Taje Taivo, Murat Jildirim i sjajni Argentinac Pablo Batalja.
Kako stvari stoje, pre nego što smo se i nadali (obično tako u životu i biva) imaćemo priliku da vidimo ko smo i šta smo u fudbalskoj Evropi. Hoćemo li biti kadri „stići i uteći i na strašnom mestu postojati“ ili će nam preostati da lijemo „krokodilske suze“.
Jedno je sigurno, razočarati nas borbenošću, pristupom, željom i požrtvovanošću neće.
Marko Nikolić je u toj priči već pobedio.
