Napadač Vojvodine Šaleta Kordić (23) izjavio je da je srećan zbog povratka u Vojvodinu i najavio dobre igre „stare dame“ u narednoj sezoni.
Posle godinu dana provedenih u ekipi Sutjeske iz Nikšića, napadač Šaleta Kordić vratio se u redove Vojvodine. Momak koji je rođen 1993. godine u Kotoru, u „staru damu“ je došao još u mlađim kategorijama i za prvi tim debitovao u sezoni 2011/12. Od tada, više puta je odlazio i vraćao se među crveno-bele, a utisak je da je tokom prošle sezone u Sutjesci potpuno sazreo i da će u idućem šampionatu predstavljati pravo pojačanje za Vošu.
Kao i ostali saigrači, i on ovih dana vredno radi u Sloveniji, gde se ekipa Vojvodine priprema za novu sezonu.
– Pre svega, zadovoljan sam zbog povratka u Vojvodinu. Drago mi je što sam među ovim igračima i što se, zajedno sa stručnim štabom, na Pohorju pripremamo za ono što nas očekuje u Evropi i prvenstvu. Trudim se da radim što bolje i čekam svoju šansu, a vreme će pokazati šta će biti – kaže Kordić.
Iz Vojvodine si otišao prošlog leta. U odnosu na tad, sastav tima je prilično drugačiji?
– Otišlo je baš dosta igrača i od ovih koji su sada tu, mislim da ih je ostalo svega trojica-četvorica. Međutim, mislim da je ekipa podjednakog kvaliteta kao što je i bila. Ne mogu da kažem da je tim iz prošle sezone bio slabiji, jer igrali su dobro u Evropi i kroz prvenstvo izborili novi izlazak na međunarodnu scenu, a maltene do poslednjeg kola su se borili za drugo mesto u prvenstvu. Što se tiče sadašnjeg tima, takođe mislim da je dosta dobar i svakako dovoljno kadar da iznese teret igranja u Evropi.
Prošla sezona je bila sasvim solidna i za tebe, pošto si u dresu Sutjeske iz Nikšića na 30 utakmica postigao 11 golova?
– Recimo da sam nekih 90 posto zadovoljan sa prošlom sezonom. Možda je moglo i za nekih 10 posto više, jer smatram da sam mogao da dam još jedno 10 golova, ali dobro, zadovoljan sam i sa učinkom koji sam ostvario, pošto sam na 30 utakmica postigao 11 golova i imao četiri asistencije. Sve u svemu, mislim da sam imao dobru godinu u Sutjesci.
Koliko se prvenstvo Crne Gore razlikuje od srpske Super lige?
– Tamo je teže igrati, zato što tamo prava igra zapravo ni ne postoji. Forsiraju se duge lopte, uz mnogo udaranja i grubih startova, tako da je napadačima mnogo teže da postižu golove. Ovde ipak ima mnogo više prostora za igru, a samim tim i za napredovanje mladih igrača.
Vojvodina će sezonu otvoriti učešćem u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Čemu navijači mogu da se nadaju?
– Daj Bože da nam se posreći na žrebu u prva dva kola, a ukoliko dođemo do trećeg, biće kao što je bilo u Torinu protiv Sampdorije – da damo gol, pa da se branimo i onda šta bude, bude. Nadam se samo da ćemo u prva dva kola dobiti lakše rivale, po mogućstvu nekog sa Balkana. Recimo iz Crne Gore ili Makedonije.
Ovde na pripremama, cimer si sa Sinišom Babićem. Otkud to da nisi sa bratom u sobi?
– Moj brat nije baš neki ljubitelj toga da on i ja delimo sobu (smeh). Njemu više odgovara da bude cimer sa nekim drugim, a kad je tako, ja se ne bunim.
Na današnji dan pre tačno 50 godina, pobedom nad ekipom Olimpije u Ljubljani, Vojvodina je potvrdila osvajanje svoje prve šampionske titule. Ima li neke simbolike u tome da se ekipa, u godini u kojoj se slavi ovaj veliki jubilej, priprema baš u Sloveniji?
– Moguće je da ima. Ako se Kup Srbije osvojio baš u godini kada se slavilo 100 godina postojanja kluba, ne vidim zašto se i treća titula ili ponovo Kup ne bi osvojili u godini kada se slavi pola veka od ovog jubileja. Možda i ima neke veze što smo baš sada u Sloveniji, tako da i sledeće sezone može svašta da se očekuje.
