Posle pobede njegove ekipe protiv Rada i njegove jubilarne 100. utakmice na klupi Vojvodine, šef stručnog štaba crveno-belih Nenad Lalatović je izjavio da će „stara dama“ uvek biti njegova druga kuća.

Vojvodina je danas pobedila Rad rezultatom 4:1 (1:1), u 11. kolu Super lige Srbije.

– Čestitam obema ekipama na prikazanoj igri, a mojim momcima na, za mene, velikoj pobedi. Drago mi je što sam doživeo to da moju Vojvodinu 100 puta vodim kao trener. U ovako velikom klubu, to nije mala stvar. Meni je uspelo da na 100 utakmica imam 59 pobeda, ali zasluge za to više pripadaju igračima nego meni. Tu mislim i na prvu generaciju koju sam vodio i na drugu, s tim da će mi ova druga nekako uvek ostati u srcu zato što je osvojila trofej sa Nenadom Lalatovićem. Postati četvrti trener u istoriji Vojvodine koji je osvojio trofej je velika stvar i na to sam jako ponosan – kaže Lalatović.

On je zadovoljan današnjim izdanjem svoje ekipe protiv Rada.

– Nismo dobro ušli u utakmicu i jedino što mogu da zamerim mojim igračima je to što smo primili gol odmah u trećem minutu. Međutim, posle toga smo imali sve konce u našim rukama i dominirali svih 90 minuta. Preokrenuli smo rezultat na 4:1, a po šansama je moglo da bude i ubedljivije. Volim kad moj tim igra ovako, odnosno kad, bez obzira na to da li prvi primi ili postigne gol, melje svih 90 minuta i ne staje. Igrali smo u visokom ritmu, stvarali šanse, ubacivali se iz drugog plana i igrali brzo i jednostavno, a kad tako igrate, onda dolaze i rezultati. Posle Novog Pazara sam rekao da ne može stalno da se pobeđuje, ali kad smo na ovom nivou, onda može. Ponosan sam na to što je moja Vojvodina danas opet druga na tabeli, jer po kvalitetu to apsolutno zaslužuje – ističe Lalatović.

Šef stručnog štaba Vojvodine je srećan i zbog toga što i ostali novosadski klubovi beleže dobre rezultate u poslednje vreme.

– Drago mi je što u Novom Sadu imamo još kvalitetnih klubova, a tu najpre mislim na Kabel, koji je u samom vrhu Prve lige Srbije i ima igrače iz naše omladinske škole. Danas je za nas debitovao Novevski i imao stopostotnu šansu. On će sutra možda igrati za Kabel, pa kad se vrati u Vojvodinu, odmah će se videti koliko je napredovao. Sve pohvale za FK Kabel i ljude koji ga vode – napominje Lalatović.

On ne zaboravlja ni FK Proleter, u kojem je svojevremeno obavljao funkciju šefa stručnog štaba.

– U Proleteru sam proveo prelepe godine i to je klub koji me je afirmisao kao trenera. Čuo sam da su danas pobedili i da su četvrti na tabeli, a ja im, ako može to da se desi, želim iz sveg srca da izbore Evropu. To bi bilo fenomenalno, jer Proleter vode ljudi koji su mi prvi dali šansu. Prepoznali su me i uvek ću im biti zahvalan na tome, te su bili i ostaće moji prijatelji. Koliko god to neko želeo, nas ne može niko da posvađa. Ja ih doživljavam kao svoju familiju, a tu prevashodno mislim na gospodina Tiću Antića, koga doživljavam kao rođenog brata, i predsednika Stevu Buljića, koga doživljavam kao svog oca. Sve čestitke za njih i ostale iz rukovodstva FK Proleter. Lepo je kad se ovako nešto dešava u Novom Sadu, da i Vojvodina i Kabel i Proleter igraju dobro. To pokazuje da na severu Srbije ima jako kvalitetnih klubova, a tu mislim i na Spartak i TSC – kaže Lalatović.

Šef stručnog štaba Vojvodine je pohvalio i rukovodstvo svog kluba, iako naglašava da postoje određena dugovanja prema igračima i članovima stručnog štaba.

– Moram da pohvalim gospodina Bajatovića, koji čini sve kako bi izmirio obaveze prema igračima i stručnom štabu. On je obezbedio da dobijemo te dve plate koje su kasnile, ali igračima se i dalje duguju rate i premije za Kup i izlazak u Evropu. To je trebalo da bude isplaćeno pre dva meseca i jako bih voleo ukoliko bi bilo isplaćeno sledeće nedelje – ističe Lalatović.

On smatra da rukovodstvo Vojvodine takođe mora biti pojačano.

– Mi imamo v.d. predsednika. Gospodin Samardžić je fenomenalan čovek, ali ja bih voleo da imam predsednika kao što je bio gospodin Gajić. On jako nedostaje našem klubu i voleo bih da povuče ostavku ili da predsednik zvanično bude Samardžić. To bi meni olakšalo posao, jer teško je raditi bez predsednika. Takođe, bilo bi mnogo lakše da imam i svog sportskog direktora. Igrači onda sa svojim nezadovoljstvom ne bi dolazili kod mene, već bi išli kod direktora i predsednika. Vojvodina je toliko veliki klub da ova pitanja hitno mora da reši – napominje Lalatović.

Šef stručnog štaba Vojvodine ističe da sa aktuelnim članovima rukovodstva ipak ima izuzetno dobru saradnju.

– Gospodinu Bajatoviću i gospodinu Ljubi Apru želim da se zahvalim na svemu što rade za nas, jer to su dva čoveka sa kojima imam fenomenalnu saradnju. To važi i za predsednika Samardžića, ali ovu dvojicu moram da izdvojim zato što su meni i mojim momcima na raspolaganju 24 sata dnevno. Oni su jako zaslužni za to što Vojvodina danas igra na ovom nivou i što su isplaćene te dve plate. Pred Pazar su igrači bili jako nervozni, a i dalje su, pa su me zamolili da sledeće nedelje pričam sa rukovodstvom oko toga što im se duguje. Osvojili su Kup, drugi su na tabeli, sjajni su momci, ruše rekorde u Vojvodini, pišu istoriju i zato treba da budu plaćeni. Ne treba da se stidimo što to traže – kaže Lalatović.

Prema njegovim rečima, Vojvodinu će uvek doživljavati kao svoju drugu kuću.

– Ovde sam prihvaćen od prvog dana i zato sam uvek želeo da opravdam poverenje naših navijača. Osvojio sam trofej i ostvario tolike pobede u dva mandata. Pokazao sam koliko mi je stalo do Vojvodine i da je doživljavam kao svoju drugu kuću, a to će uvek biti tako. Nadam se da ću uspeti da ostvarim još te tri pobede i da ću, jednog dana kada odem, po rezultatima biti ubedljivo najbolji trener Vojvodine. Mislim da će nekom narednom treneru biti potrebno 50-100 godina da me sustigne. Ispisati istoriju Vojvodine je velika stvar za mene i vrlo sam ponosan na to – ističe Lalatović.

Ipak, njemu je vrlo važno da klub funkcioniše stabilno.

– U Novom Sadu sigurno ima ljudi koji bi voleli da me ne vide na klupi Vojvodine, ali oni ne vole Vojvodinu. Nekom možda smeta što pravim ovakve rezultate, ali ja sam čovek koji pošteno radi svoj posao. Ono što nekom obećam, to i ispunim. Kod mene igraju samo najbolji, odnosno oni koji zasluže i koji mogu da naprave rezultat za Vojvodinu. Nisam navikao da radim u ovakvom sistemu, jer se mnogo trošim i dajem na svakoj utakmici i treningu. Mnogo pričam i sastančim sa ljudima koji vode klub, ali bih voleo da svakog dana imam predsednika i sportskog direktora u njihovoj kancelariji, pa da imam kome da se obratim kad dođem u trening centar – napominje Lalatović.

On ističe da ima dobru saradnju sa generalnim direktorom Dušanom Bajatovićem, ali da to nije dovoljno.

– Gospodin Bajatović radi neke druge stvari i mnogo daje Vojvodini, ali do njega ne mogu da dođem svaki dan, a Ljuba Apro radi za njega kao advokat. One kancelarije na Veterniku su prazne. Uz Zvezdu i Partizan, Vojvodina je najveći klub u Srbiji i u njoj mora da vrvi od ljudi. Predsednik, direktor, skauti, da budemo prava mašinerija. Vojvodina i jeste mašinerija i tek će to da bude, a ja samo to želim. Ovo pričam već duži period i ne znam da li me neko shvata ozbiljno ili ne. Ni prošli put me nisu shvatali ozbiljno, pa kad sam hteo da odem i rekao da više ne mogu da izdržim, nisu mi to dozvolili i ispao je haos – rekao je Lalatović.

Vojvodina će naredni meč odigrati u sredu, kada će u 1/16 finala Kupa Srbije gostovati ekipi Jedinstva u Rumenci. Taj meč zakazan je za 14:30 časova.