Štoper Vojvodine Nemanja Miletić (25) izjavio je da mu je puno srce zbog prelaska u redove crveno-belih i da se oseća kao da je već dugo član ovog kluba.
Ekipa Vojvodine pojačala se ove zime sa, do sada, šest novih igrača. Timu Nenada Lalatovića priključili su se Milan Stepanov, Dejan Meleg, Milan Milinković, Filip Malbašić, Nemanja Miletić i Dušan Jovančić, a iz omladinskog u prvi tim prekomandovan je i mladi Marko Đurišić.
Fudbaler koji je bio velika želja trenera Nenada Lalatovića i koji je već na prvoj prijateljskoj utakmici crveno-belih u Beleku pokazao da će biti veliko pojačanje za „staru damu“ je Nemanja Miletić. Momak rođen u Kosovskoj Mitrovici, karijeru je započeo 2009. godine u Slogi iz Kraljeva, odakle je, pet godina kasnije, prešao u redove čačanskog Borca.
Dres popularnih čačanskih „zebri“ nosio je godinu i po dana, tačnije do dolaska u Vojvodinu, zbog čega mu je, kako sam kaže, puno srce. Poput ostalih saigrača, Miletić vredno radi na pripremama u Beleku, jer pred Vojvodinom je mnogo izazova, a ambicije su visoke.
– Ovde je sve na vrhunskom nivou: tereni, hrana, treninzi… Što se tiče ekipe, osećam se kao da sam njen deo već godinu-dve. Momci su sjajni i odlično su me prihvatili – kaže Miletić.
Na prijateljskoj utakmici protiv Oleksandrije, sa dva gola si najavio da ćeš biti veliko pojačanje za Vojvodinu u nastavku sezone?
– Dešavalo mi se i u prethodnim klubovima da zatresem mrežu, ali ovo mi je bio prvi put u životu da sam postigao dva gola na jednom meču, što jeste specifično s obzirom na poziciju koju igram. Što se same utakmice tiče, početak je priprema i noge su još uvek teške, ali i pored toga, mislim da smo bili bolji tim od Ukrajinaca. Kako vreme bude prolazilo, mislim da ćemo biti sve bolji i bolji.
Rođen si u Kosovskoj Mitrovici, a seniorsku karijeru si započeo u ekipi Sloge iz Kraljeva. Kako si počeo da se baviš fudbalom?
– Kada sam bio mlađi, trenirao sam tri sporta istovremeno: fudbal, košarku i karate. Iskreno, ni sam ne znam kako sam uspevao sve da stignem. No, jedne večeri, roditelji su mi rekli da ću morati da presečem i da se odlučim za jedan sport, a moja odluka bila je da nastavim sa fudbalom. Prve korake sam napravio u FK Bane iz Raške, odakle sam prešao u Slogu iz Kraljeva i mogu slobodno reći da sam se tamo i afirmisao, pošto sam u tom klubu proveo punih pet godina. Posle toga sam prešao u Borac i tamo smo prošle polusezone napravili zaista neverovatan rezultat. Zasluge za to pripadaju igračima, ali i treneru Lalatoviću, sa kojim sada sarađujem i u Vojvodini. Po mom mišljenju, on je jedan od retkih trenera koji ima priču, zna da uđe u glavu igraču i promeni ga onako kako on misli da treba.
Prelazak u Vojvodinu sigurno je još jedan korak napred u tvojoj karijeri?
– Vojvodina je pravi klub, jedan od tri najbolja u Srbiji. Mnogi igrači su iz Vojvodine odlazili u inostranstvo i kasnije pravili uspešne karijere. Meni je želja da najpre u Vojvodini ostavim neki trag, a potom i da zaigram u nekom evropskom klubu.
Konkurencija na poziciji štopera je žestoka, jer pored tebe, tu su još Radovan Pankov i Lazar Rosić, ali i iskusni Milan Stepanov i Nino Pekarić, koji su zbog povrede ostali u Novom Sadu. U nastavku sezone, odbrana bi trebalo da bude jedan od jačih delova tima?
– Konkurencija jeste jaka i iskreno, meni to prija, jer tada mnogo bolje radim. Konkurencija na poziciji štopera je možda najjača, ali i za svako drugo mesto u timu konkurišu po dva-tri kvalitetna igrača i nikome neće biti lako da se ustali u startnoj postavi. Šef će odlučiti ko će da igra, a što se mene tiče, ja sam tu da dam sve od sebe i pomognem Vojvodini, jer došao sam kao pojačanje.
Kako si doživljavao Vojvodinu pre nego što si postao njen član i kako je doživljavaš sada?
– Vojvodina je za mene oduvek bila veliki klub, koji ima veliku tradiciju. Pre godinu i po dana, bio sam se priključio Vojvodini, ali igrom slučaja nismo uspeli da se dogovorimo. Kada sam ponovo dobio poziv, bilo mi je puno srce, jer Vojvodinu gledam na jedan drugačiji način. Bukvalno, kao da sam svoje prve fudbalske korake napravio baš tu. Veoma mi je drago što sam postao njen član i zahvalan sam upravi i treneru na tome što su me doveli, a boriću se maksimalno da svojim igrama pomognem timu da ostvari što bolje rezultate.
Ove sezone, Vojvodini je malo nedostajalo da izbori plasman u grupnu fazu Lige Evrope. Da li je realno očekivati da ekipa narednog leta napravi korak više na evropskoj sceni?
– Mislim da je to realno ostvariv cilj. Naravno, dosta toga zavisi i od žreba, ali sa ovakvom ekipom koju imamo, kada se dobro uigramo i uđemo u formu, mislim da ćemo moći da napravimo veliki rezultat i u Evropi.
Šta bi poručio navijačima Vojvodine pred nastavak polusezone, odnosno čemu mogu da se nadaju?
– Ja sam neko ko manje priča van terena, a više na terenu, što će sigurno i oni videti. Mislim da mogu da očekuju da ćemo prvenstvo završiti među prve tri ekipe na tabeli, a lično verujem da ćemo osvojiti Kup Srbije i doneti još jedan pehar u klupske vitrine, jer to je nešto što priliči klubu kao što je Vojvodina – zaključio je Miletić.
