Када је, у јануару 2012. године, Војводина у своје редове довела Алмамија Мореиру и Стефена Апију, навијачи и спортска јавност помислили су да је коначно дошло време за оно што се чекало још од 1989. године, а то је долазак трофеја у витрине „старе даме“.

Међутим, како је време за нама показало, на освајање пехара се чекало још неки период, тачније до 2014. године, када је Воша освојила први Куп Србије у својој историји. Ипак, без обзира на то што је са Мореиром и Апијом у тиму остала без трофеја, сама чињеница да су два оваква фудбалска аса обукли дрес „старе даме“ показује њену величину као клуба и недвосмислену тежњу да увек буде међу најбољима у Србији, односно фудбалски поштована и уважавана чак и ван граница наше земље.

Алмами Мореира је за Војводину играо годину дана, тачније од јануара 2012. до јануара 2013. године. За то време, у црвено-белом дресу је одиграо 18 утакмица и постигао два гола: један против Судуве у квалификацијама за Лигу Европе, а један „маказицама“ против БСК Борче у домаћем првенству, који је уједно био и једини гол на том мечу.

Након одласка из Војводине, каријеру је наставио у шпанској Саламанци, а потом и у португалском Атлетику, где је на лето 2014. године престао са активним играњем фудбала. Након тога се посветио менаџерском послу, чиме се и даље интензивно бави.

– Мој живот је добар, али да будем искрен, недостаје ми играње фудбала. Сада радим у фудбалу и са фудбалерима, имам своју фирму, тако да не могу да се жалим. Међутим, највише бих волео да могу поново да играм. То ми много недостаје, али добро, живот ми је сада овакав – каже Мореира.

Иако не гледа много утакмица, он и даље прати шта се дешава у српском фудбалу, па тако зна и да је Војводина прошле сезоне освојила Куп Србије и то победом у финалу против још једног његовог бившег клуба – Партизана.

– Кад год сам у прилици, трудим се да погледам неку утакмицу српског првенства, али из иностранства је тешко налазити преносе српске лиге. Наравно, сада више обраћам пажњу и на саме играче, те уколико приметим неког младог и талентованог, трудим се да сазнам што више информација о њему – истиче Мореира.

Пре него што је дошао у Војводину, он је променио велики број клубова, па је тако наступао и за Стандард из Лијежа, наредног противника црвено-белих у квалификацијама за Лигу Европе. За екипу из Белгије, Мореира је играо од 2001. до 2004. и потом поново од 2005. до 2006. године, при чему је забележио 114 наступа и постигао 18 голова. У избору навијача тог клуба, једном је проглашен за најбољег играча Стандарда у сезони (2002), два пута је био други најбољи играч екипе (2003. и 2004), а једном трећи (2006).

Наравно, познато му је и да ће се Стандард и Воша ускоро састати у квалификацијама за Лигу Европе, при чему сматра да оба тима имају једнаке шансе за пролаз даље.

– Искрено, мислим да су шансе 50:50. Познајем оба клуба и знам да и Војводина и Стандард увек траже талентоване играче, те да редовно имају добар тим. Мислим да оба тима виде своју шансу за пролаз. У Србији увек има перспективних фудбалера, па тако и у Војводини, која је, уз Партизан и Црвену звезду, један од најбољих клубова у држави. Сигуран сам да ће то бити добра утакмица – напомиње Мореира.

Његов син је донедавно био члан млађих категорија Стандарда, али откако је отишао, ни он више није у контакту са клубом из Лијежа.

– Нисам у контакту са било ким из Стандарда. Мој син је играо тамо, али је ове године прешао у Бенфику. Од тада, не чујем се са било ким из клуба, па тако ни са њиховим спортским сектором. Међутим, с обзиром на то да се бавим трансферима, знам да је Стандард ове године довео неколико врло добрих играча, иако са њиховим квалитетима нисам детаљно упознат – рекао је Мореира, поручивши да ће му бити врло драго да свој следећи долазак у Србију искористи и за посету Војводини, којој је пожелео много среће у предстојећој утакмици.

Оног лета када је Мореира носио дрес Војводине, „стара дама“ је у квалификацијама за Лигу Европе одиграла легендарни двомеч против Рапида из Беча, кога је код куће победила резултатом 2:1, а у реваншу, након црвеног картона пред крај и пенала у буквално последњем минуту меча, била поражена и приморана да се опрости од даљег тока такмичења.

Многи и даље сматрају да је Војводини тада учињена спортска неправда, којом је прекинут сан њених играча и навијача о учешћу у групној фази Лиге Европе. Међутим, за сваки сан, што се дуже чека, толико и радост због његовог остварења буде већа.