U pauzi prvenstva u Jelen Superligi, iskoristili smo priliku da o aktuelnom trenutku FK „Vojvodina“ porazgovaramo sa predsednikom Upravnog odbora novosadskog kluba Zoranom Šćepanovićem. Između ostalog objasnio je razloge prodaje Mijata Gaćinovića i Srđana Babića švajcarskom investicionom fondu, zašto je smenjen dojučerašnji šef struke Zoran Marić, a dotakao se i još nekih zanimljivih tema.
Šta se to dešavalo oko prodaje Gaćinovića i Babića i pod kojim uslovima su Švajcarci stekli ekonomska prava na njih?
– Nisam hteo da se izjašnjavam po tom pitanju sve dok ne dođe do konačne realizacije transakacije, baš zbog toga da ugovor ne bi propao, jer ne žele svi dobro Vojvodini rekao je Zoran Šćepanović. – U finansijskoj situaciji smo da moramo da prodajemo igrače i pomenutom fondu prodali smo 75 posto ekonomskih prava na Gaćinovića i Babića za ukupno 1,4 miliona evra koji će sukcesivno biti uplaćivani na račun kluba. Suma od 800.000 evra stići će nam odmah, a ostali deo novca u mesečnim ratama.
Šta je sa preostalih 25 posto od ukupne sume?
– Njih je prodala prethodna uprava za sumu od 168.00 evra i to je situacija koju smo zatekli. Ne želim da ulazim u rad ljudi koji su pre nas vodili klub, a ovom prilikom dodaću da nikakvih posrednika u ovoj transakciji nije bilo i da nikome ništa od tog novca nismo morali da platimo.
Kakva je sada finansijska situacija u klubu?
– Za devet meseci našeg rada vratili smo oko tri miliona evra duga, a podsetiću vas da za svakodnevno funkcionisanje Vojvodine treba obezbediti oko 150.000 evra na mesečnom nivou. Vođenje kluba sa dugovima je romansa. Moramo kroz prizmu realnog sagledavanja problematike da vučemo nepopularne poteze, kako bismo na kraju stigli do cilja, a to su zdravi temelji FK „Vojvodina“. Pobrati kratkoročne aplauze publike i zamagliti vidike sportskoj javnosti s još jednom nazovi uspešnom sezonom, je nešto što nismo hteli da uradimo. Moramo da se suočimo s istinom i da se nosimo hrabro s eventualnim rezultatskim posledicama. Vojvodina će po izlasku iz krize, za godinu-dve, dominirati srpskim fudbalom. Čak 13 naših prvotimaca nalazi se ovih dana u reprezentativnim selekcijama i to je nešto čime se ponosimo. Ovde bih posebno apostrofirao fenomenalan rad naše omladinske škole, na čelu s Branislavom Novakovićem.
Ipak, svedoci smo da ste nedavno smenili šefa struke Zorana Marića?
– Izuzetno cenim Zorana Marića i kao čoveka kojeg poznajem dugo vremena unazad i kao vrsnog trenera. Setite se, jesenas smo imali četiri prvenstvena i poraz u Kupu u nizu i to je bio signal da nešto unutar tima ne valja. Tada su u ekipi još bili Alivodić, Veselinović i Poletanović, ali je to bio neuspešan period. Na konstataciju bivšeg trenera da mu tokom prelaznog roka nismo obezbedili adekvatna pojačanja, reći ću samo to da smo, od prošlog leta, a upravo na zahtev struke, doveli Slobodana Novakovića, Sekulića i Mojsilovića, a da su ugovori potpisani i sa omladincima Kočovićem, Asanijem, Makarićem i Grgićem. U zimskom roku stigli su i Vasilić, Karanov, Kohija, Radović, Rogač i Meri, a ugovore su potpisali i naši klinci Ćurko, Stamenić i Desančić. Uz sve to, stipendijski ugovori potpisani su i sa 16 još mlađih momaka rođenih u intervalu od 1996. do 1998. godine.
Marić je želeo i neke od proverenih igrača poput Krunića, Stanisavljevića ili Orlandića?
– Krunića nismo doveli jer nismo hteli da se bavimo nekim radnjama koje su mogle da nanesu štetu klubu. Stanisavljeviću u maju ističe ugovor s Donjim Sremom i nismo želeli da rasipamo novce i uplatimo za njega 50.000 evra, kada će veoma brzo biti slobodan igrač. Želimo da se Vojvodina stabilizuje i bude zdrava sredina.
Ovog proleća novosadski tim oštećen je u duelima s OFK Beogradom i Crvenom zvezdom, kažnjene su sudije, ali je izostala žalba Vojvodine. Zašto?
– Naša je odluka da nemamo komentar na suđenje. Ipak, dešava se nešto novo i sudije se kažnjavaju. Tokom jeseni smo se žalili čak sedam puta, a da niko nije bio kažnjen niti je odgovarao. Naravno, nemamo mi ništa od kažnjavanja sudija, ali budite ubeđeni da bismo imali primedbe kada bismo mogli da se izborimo da se ponovi neka utakmica ili da se promeni rezultat. Putem kojim idemo sada, želimo da se izborimo da Vojvodina ima korektno suđenje. Ujedno, namera nam je da izbegnemo podgrevanje atmosfere zapaljivim izjavama, jer frustracije izazvane drugim životnim problemima, pojedinci prenose na fudbal i neprimereno reaguju.
Postali ste predsednik Zajednice prvoligaša, želite da pomirite naše najbolje klubove?
– Ne želimo da pravimo neprijatelje, već hoćemo da imamo samo rivale na sportskim terenima. Svi moramo da budemo svesni toga da svojim izjavama, ponašanjem i manirima utičemo na kreiranje javnog mnjenja u fudbalu, a Vojvodina kao najstariji superligaš i klub s bogatom tradicijom koji je uvek bio avangarda u srpskom sportu, želi da pokaže da ima samo prijatelje. Ni klub, ni ja lično, nemamo nikakve obaveze ni prema kome, osim prema našim navijačima i imenu kluba. Nismo ni ja, ni ova uprava rođeni u foteljama i možemo sutra da odemo, ali samo časno i s ponosom zbog onog što smo uradili, a ne da nam se osporava dosadašnji rad i dobre namere. Svima onima koji misle da nešto nije dobro ili imaju ideju kako bolje da se radi, otvorena su vrata kluba. Još nas čekaju neizvesnosti oko sudskih procesa, čiji će ishodi odrediti vreme kada ćemo izaći iz krize i kada ćemo moći da racionalno planiramo, a ne da iznuđeni potezi budu naša svakodnevica – zaključio je prvi čovek novosadske Vojvodine Zoran Šćepanović.
BEZ DUGA ZA POREZ
Da li crveno-beli iz Novog Sada imaju dugovanja za porez, zbog kojih im je račun bio blokiran u proteklom periodu?
– Ne dugujemo državi ni dinar poreza. Naš račun nije više blokiran, a u poslednje tri godine to je tokom punih 817 dana bio slučaj – objasnio je predsednik UO FK „Vojvodina“.
VIZIJA
Kakva je vaša vizija budućeg rada u FK „Vojvodina“ ?
– Vizija je da Vojvodina postane najstabilniji i najorganizovaniji klub, a naša misija je da prenosimo slavu kluba iz veka u vek i budemo ponos svoga grada – naglasio je Šćepanović. – Moja poruka sportskoj javnosti, navijačima i našim igračima je da će nam trebati strpljenja, volje i poverenja, pa i zajedništva čak i sa onima koji nas danas samo kritikuju. Igračima ću reći i to da moraju uvek da daju sve od sebe i kada se desi da im se umore noge, neka nastave da igraju svim srcem.
Aleksandar Predojević „Dnevnik“
