Prigodnim koktelom u FC „Vujadin Boškov“ u Veterniku, fudbalski klub Vojvodina danas je svečano obeležio 40 godina od osvajanja Srednjoevropskog kupa, jedinog međunarodnog trofeja u istoriji kluba.
Pre tačno 40 godina, fudbalski klub Vojvodina ostvario je jedan od najvećih uspeha u svojoj istoriji. Utakmicom protiv Sparte u Pragu, koja je završena nerešenim rezultatom 0:0, crveno-beli su u svoje vitrine doneli pehar pobednika Srednjoevropskog kupa, prvog većeg međunarodnog klupskog takmičenja u Evropi i tako osvojili, za sada, jedini međunarodni trofej u istoriji „stare dame“.
Tim povodom, u FC „Vujadin Boškov“ u Veterniku, danas je održan svečani koktel, na kojem su se, pored članova rukovodstva, prvog tima, Radne zajednice, veterana, prijatelja kluba i novinara, okupili i pojedini članovi generacije koja se 1977. godine zlatnim slovima upisala u istoriju kluba.
Njih je pozdravio predsednik FK Vojvodina Dušan Mijić, koji je rekao da rezultat koji su ostvarili nikada neće biti zaboravljen.
– Fudbalskom klubu Vojvodina služi na ponos to što ste postigli i želim i ovom prilikom da vam čestitam na rezultatu koji, čak i posle 40 godina, predstavlja nešto vredno i neizbrisivo u istoriji našeg kluba. Drago mi je što su mnogi od vas koji su tada nosili dres Vojvodine i danas ovde sa nama i nadam se da će vaš uspeh služiti kao podstrek i inspiracija budućim generacijama koje dolaze – rekao je Mijić.
Član Skupštine FK Vojvodina Dušan Vlaović takođe je pozdravio igrače koji su osvojili Srednjoevropski kup i istakao jedan zanimljiv podatak.
– U istoriji Vojvodine, postoje četiri rezultata koji su zlatnim slovima upisani u istoriju kluba: dve titule šampiona Jugoslavije, jedan Kup Srbije i Srednjoevropski kup. Lično, očekivao sam da će generacija iz 1977. godine uspeti da ostvari i još neke uspehe, jer podsetiću da je, u to vreme, Vojvodina imala pet-šest aktuelnih reprezentativaca Jugoslavije. Nikada pre, a i nikada posle toga nije se dogodilo da u klubu u isto vreme bude toliki broj državnih reprezentativaca – naglasio je Vlaović.
Jedan od igrača koji su te godine nastupali za Vojvodinu, Đorđe Vujkov, takođe se obratio prisutnima i podsetio na anegdotu uoči odlučujuće utakmice protiv Sparte u Pragu.
– Osvajanje Srednjoevropskog kupa 1977. godine bilo je samo nadogradnja jedne sjajne generacije, koja je dve godine ranije, poprilično nesrećno i u poslednjem kolu, ostala bez titule šampiona Jugoslavije. Nas je kroz takmičenje u Srednjoevropskom kupu predvodio legendarni igrač i trener Vojvodine Todor Veselinović, da bi, svega mesec dana pred poslednju utakmicu protiv Sparte, tim preuzeo takođe veliki trener Branko Stanković. Uoči meča u Pragu, on nam se obratio rečima: „Momci, ja vas ne poznajem dovoljno, kao što ni vi dovoljno ne poznajete mene, zato hajde da damo sve od sebe da ovu utakmicu odigramo nerešeno.“ I tako je i bilo. Na tom meču, naša igra nije bila naročito lepa i dopadljiva, ali smo bili vrlo borbeni i na kraju ostvarili rezultat koji nam je doneo trofej – rekao je Vujkov.
Srednjoevrpski kup (poznat još i kao Mitropa kup) je bilo prvo veće međunarodno klupsko takmičenje u fudbalu na evropskom kontinentu, koje se održavalo od 1927. do 1992. godine, sa pauzom od 1941. do 1955. godine, a osnovano je na inicijativu Austrijanca Huga Mejsla, 16 i 17. jula 1927. godine u Veneciji.
Tokom prvih nekoliko godina, učešće su uzimale po dve ekipe iz Austrije, Mađarske, Čehoslovačke i Jugoslavije, da bi se u narednim sezonama broj učesnika povećao na četiri, a priključile su se Italija, Švajcarska i Rumunija. Tek osnivanjem evrokupova organizovanih od strane UEFA, Srednjoevropski kup je počeo gubiti na značaju, iako je svojevremeno važio za jedno od najjačih klupskih takmičenja na kontinentu.
FK VOJVODINA – OSVAJAČ SREDNJOEVROPSKOG KUPA 1977.
Fudbaleri Vojvodine u više navrata učestvovali su u najstarijem međunarodnom fudbalskom takmičenju u Evropi – Srednjoevropskom kupu, a baš na 50. godišnjicu ovog takmičenja, 1977. godine, uspeli su i da osvoje trofej. U konkurenciji Fiorentine, Sparte (Prag) i Vašaša (Budimpešta), crveno-beli su bili najbolji i tako zasluženo doneli jedan internacionalni pehar u Novi Sad.
Svoju prvu utakmicu, Vojvodina je odigrala trećeg novembra 1976. godine protiv Fiorentine u Firenci i izborila remi rezultatom 0:0. Domaćin je više napadao i češće imao loptu u svom posedu, dok se Voša opredelila za čvrstu i zgusnutu odbranu, iako je iz kontranapada nekoliko puta vrlo ozbiljno pripretila protivničkom golmanu. Ipak, nerešen rezultat bio je pravedan ishod meča, a fudbaleri Vojvodine bili su zadovoljni osvojenim bodom.
U drugom kolu, Voša je 24. novembra na svom terenu dočekala prašku Spartu. Pogocima Jurčića i Mišića, crveno-beli su slavili rezultatom 2:0 i tako podgrejali nadu svojim navijačima o osvajanju prvog mesta.
Ipak, ta nada je bila malo poljuljana već posle utakmice trećeg kola i gostovanja Vojvodine u Budimpešti osmog decembra. Protiv tradicionalno neugodnog rivala Vašaša, koji je u to vreme bio veoma poštovan evropski tim, Vojvodina je bila poražena rezultatom 3:2, pa joj je predstojao težak put do ostvarenja cilja.
Naredno kolo odigrano je 16. marta 1977. godine, a Vojvodina je dočekala Vašaš u Novom Sadu i brojni navijači Voše došli su da podrže svoj tim u nadi da može da se revanšira za poraz iz Budimpešte. Već na samom početku utakmice, Vojvodina je povela sa 2:0 i delovalo je kao da će zabeležiti sigurnu pobedu. Međutim, za svega nekoliko minuta, Mađari su uspeli da postignu dva gola i tako se neporaženi vrate u Budimpeštu.
Ipak, Vojvodina je i dalje sve držala u svojim rukama, a verovatno ključni meč odigrala je šestog aprila protiv Fiorentine u Novom Sadu. Već u šestom minutu, ljubičasti su poveli golom Kazarce, ali potom je na scenu stupio sjajni Slobodan Vučeković. Postigavši het-trik (golove dao u 17, 19. i 44. minutu), uspeo je da preokrene rezultat i već do poluvremena obezbedi svom timu sigurnu prednost. Već na početku drugog dela utakmice, u 49. minutu, Šandor Mokuš je povisio na 4:1, a sve što su gosti do kraja meča uspeli da urade jeste da u 72. minutu preko Bralje smanje rezultat na 4:2.
U poslednjem kolu, Vojvodina je trećeg avgusta gostovala Sparti u Pragu i osvajanjem boda (0:0) uspela da dođe do trofeja. Na taj način, ta generacija Vojvodine zlatnim slovima se upisala u istoriju kluba, kao jedina koja je uspela da osvoji jedan međunarodni trofej. Te 1977. godine, za Vojvodinu su igrali: Petar Nikezić, Vasa Rutonjski, Đorđe Vujkov, Šandor Mokuš, Martin Novoselac, Vladimir Trifunović, Željko Jurčić, Ratko Svilar, Slavko Ličinar, Miladin Purać, Rajko Aleksić, Laslo Lerinc, Slobodan Pavković, Josif Ilić, Miroslav Vukašinović, Slobodan Vučeković, Dragan Todorović, Dragan Bošnjak, Milorad Kosanović, Branislav Novaković, Mile Dragojević, Momčilo Bošković, Dušan Stakić, Zoran Mišić, Nebojša Vučković, Dušan Nenadić, Ivica Radosavljević, Luka Titov i Brane Anikić. Tokom većeg dela takmičenja, trener ekipe bio je Todor Veselinović, da bi, uoči poslednje utakmice u Pragu, tim preuzeo Branko Stanković.
