Omladinci Vojvodine zauzeli su prvo mesto na Insel kupu u nemačkom gradu Manhajmu. U konkurenciji akademija renomiranih svetskih klubova poput AZ Alkmara, Hofenhajma, Auzburga i Duizburga došli su do samog kraja i potvrdili da će Vojvodina i ove godine imati sjajnu generaciju omladinca.
Vojvodina je bila u grupi B zajedno sa Auzburgom, Valdhof Manhajmom i AZ Alkmarom. Sa druge strane, u grupi A su bili Hofenhajm, Duizburg, Guangžu i lokalni Ilveshajm.
Nakon početnog, a po rečima našeg stručnog štaba i nezasluženog poraza, kome smo, doduše, mi sami najviše kumovali, gde smo od vođstva 1:0 i 2:1 došli do poraza u poslednjim trenucima utakmice, ekipa se izdigla i već u sledećoj utakmici zabeležena je pobeda u deuelu sa Valdhofom 2:0. Nakon te utakmice usledio je duel sa renomiranim AZ Alkmarom, što je bila možda i najteža utakmica za našu ekipu na turniru. Završilo se 0:0, što je bilo dovoljno za drugo mesto u grupi i duel sa prvoplasiranim Hofenhajmom iz grupe A. Duel sa Hofenhajmom doneo je možda i najbolju partiju naših momaka na turniru i pobedu od 2:1, gde je, do pred sam kraj utakmice, bilo 2:0, uz apsolutnu kontrolu dešavanja na terenu. U finalu je, nakon izvođenja jedanaesteraca, savladan Duizburg.
Po rečima direktora Omladinske škole, Branislava Novakovića, momci su ostavili sjajan utisak, kako na terenu, tako i van njega, što je možda još važnije kako bi naša škola i u buduće dobijala pozive na ovako prestižne turnire, koji su nam preko potrebni.
-Moram da apostrofiram ponašanje naših momaka, kako na terenu tako i van njega. Jednom rečju – dostojanstveno, pa i više od toga, reprezentovali Vojvodinu i, u krajnjem slučaju, srpski fudbal. U nekim stvarima su me čak iznenadili, a tu pre svega mislim na odnos, zalaganje i način igre, gde smo ličili pre na neku Nemačku ekipu, nego li na ekipu sa ovih prostora. Odavno nisam video neku našu generaciju sa tom količinom trke i agresivnosti i discipline, a već po završetku prve utakmice, koju smo nesrećno izgubili, dobili smo mnoštvo pohvala, čak i od naših direktnih rivala. U prilog tom odnosu ide i činjenica da smo od prve utakmice, u kojoj smo, kako sam već rekao, doživeli poraz, došli do totalnog preokreta i trijumfalno završili učešće na ovom izuzetno kvalitetnom turniru. Iako su gotovo svi do jednog ostavili odličan utisak, izdovojio bih četvoricu igrača koji su putovali sa nama kao bonusi, a tu pre svega mislim na Nikolu Fimića, Stefana Petrovića, Aleksandra Desančića i Lazara Zličića, koji su dali jedan poseban ton ovoj novoj generaciji omladinaca – na terenu tako i van njega. Svakako, najznačajniji teret su izneli momci rođeni 1997., pripomognuti 1998. godištem, od kojih ove godine, sa pravom, očekujemo mnogo.
Prenosimo vam delić atmosfere iz svlačionice nakon finala i osvojenog trofeja.
