Napadač Vojvodine Ognjen Ožegović (21) izjavio je da je svestan da će, posle odlaska Ivanića, Stanisavljevića i Mrdakovića, na njemu biti još veća odgovornost u napadu, ali naglašava da mu prija uloga jednog od oslonaca tima i veruje da će svojim dobrim igrama doprineti uspešnoj polusezoni za crveno-bele.
Ognjen Ožegović došao je u Vojvodinu u jeku kvalifikacija za Ligu Evrope. Iako nije prošao letnje pripreme, usled povrede Miljana Mrdakovića, vrlo brzo je dobio šansu u startnoj postavi, a tu šansu je itekako iskoristio. Najpre golom protiv Radnika u Surdulici za prvi bod Vojvodine u ovoj sezoni, potom sa dva gola Sampdoriji u onoj antologijskoj utakmici u Torinu, pa spektakularnim „makazicama“ protiv Javora, pa golom Partizanu u pobedi od 3:2 na „Karađorđu“…
Na prijateljskoj utakmici protiv Šahtjora u Beleku, mladi reprezentativac Srbije bio je strelac jedinog gola za „staru damu“, a kako ističe, smatra da njegova lična forma, kao i forma čitavog tima, ide uzlaznom putanjom.
– Dobro smo radili u proteklom periodu i ispoštovali smo sve što je šef tražio od nas. U Novom Sadu smo odradili „suvo trčanje“, što je najteži deo priprema u fudbalu i mislim da smo se fizički dobro spremili. Do sada smo odigrali četiri utakmice u Beleku i mislim da smo na svakoj dobro stajali na terenu. Iako nismo imali baš najbolje rezultate, važno je to što uglavnom nismo ni gubili. Te utakmice služe da bi se napravila analiza toga gde grešimo, što smo i uradili, tako da smo izvukli pouke iz tih mečeva. Rekao bih da polako ulazimo u pravi ritam za početak prvenstva, a isto to mogu da kažem i za svoju ličnu formu – ističe Ožegović.
Bio si na kraćoj poštedi od strane stručnog štaba zbog povrede kolena. O čemu se radi?
– Reč je o upali čašice, koju sam vukao još iz Novog Sada. Pauzirao sam četiri-pet dana i hvala Bogu, upala se smirila i prošla, tako da je sada sve u redu.
U ovom prelaznom roku, Vojvodina je ostala bez Ivanića i Stanisavljevića, koji su, uz tebe, bili najbolji strelci tima u jesenjoj polusezoni. Iskusni Miljan Mrdaković je takođe prešao u drugi klub. Uzimajući njihove odlaske u obzir, koliko će u nastavku sezone veća odgovornost u napadu biti na tebi?
– Iskreno, osećam odgovornost, a osećao sam je i do sada, pošto sam jedini centralni napadač. Ja volim da preuzmem odgovornost i nemam nikakav problem sa tim. Što se tiče odlazaka, najviše će nam nedostajati Ivanić, sa kojim sam imao najbolju saradnju. On je stvarno bio značajan za naš tim, ali s druge strane, doveli smo kvalitetna pojačanja i nadam se da će koliko-toliko uspeti da zamene Miću i ostale koji su otišli. Svi igrači koji su došli se maksimalno trude i zalažu, a kroz treninge i utakmice su pokazali da mogu da nose dres Vojvodine.
Koliko po tom pitanju može da pomogne trener Nenad Lalatović, uzimajući u obzir strast i posvećenost koju ispoljava na svakom treningu?
– Lala je jedan od retkih trenera koji ima takvu energiju, a jedini trener za koga mi se čini da takođe ima takvu energiju je Jirgen Klop. Uspeo je da nas probudi iz one loše serije i uvede u pobednički niz, a na ovim pripremama, svi smo stvarno svaki trening odradili maksimalno i niko nije ni pomislio na to da zabušava na terenu. Njegova energija se već prenosi na nas, a zbog toga, kao i zbog tog nekog straha da ne smemo da zabušavamo, mislim da će nam se to vratiti kroz rezultate. Ja se uvek držim onoga da koliko daš, toliko ti se vrati. Zato smatram da ćemo ove sezone biti jako uspešni i ne razmišljam ni o čemu drugom.
Prošlo je šest meseci od kako si došao u Vojvodinu. Kad se osvrneš unazad, koliko su tvoja očekivanja ispunjena?
– Kada sam stigao u Vojvodinu, došao sam kao drugi, možda čak i treći napadač. Međutim, znao sam da ću se izboriti za mesto u timu i gde god da sam bio, težio sam tome da postanem jedan od nosilaca igre. Takva sam osoba, volim da preuzimam odgovornost i da se mnogo toga u igri vrti oko mene. Samim tim što sam takav, brzo sam se izborio za mesto startera u Vojvodini i postigao te golove koje sam postigao. Sa proteklih šest meseci sam zadovoljan, ne mogu da kažem da nisam. Žao mi je jedino zbog tog pada koji je imao čitav tim, a i ja lično, ali smatram da je to zbog toga što nisam prošao pripreme sa ekipom. Tačnije, nisam uopšte prošao pripreme ni sa jednom ekipom, a Vojvodini sam se priključio za utakmicu protiv Letonaca u Evropi. Posle ovih priprema, verujem da ću u novoj polusezoni biti mnogo bolji i spremniji. Sanjam da postižem golove i nadam se da će moje dobre igre pomoći Vojvodini da osvoji Kup i izađe u Evropu.
Osvajanje trofeja u Kupu i novi izlazak na međunarodnu scenu su želje svih navijača Vojvodine. Koliko će teško biti ostvariti ih?
– Sigurno da će biti teško. U Kupu, u četvrtfinalu nas očekuje gostovanje u Ivanjici, gde je Javor na poslednjih 70 utakmica izgubio samo dve. S druge strane, tu je još i Partizan. Kup je takmičenje u kojem sve zavisi od jedne utakmice, a u većini slučajeva, desi se da dalje ne prođe ekipa koja je bolja, već ona koja ima više sreće. Međutim, tu sreću baš i treba da zaslužimo upravo svojim trudom i radom na treninzima i pripremama. Što se tiče prvenstva, imamo odličnu seriju iza sebe i mislim da ćemo u tom ritmu i nastaviti, odnosno da imamo kvalitet da budemo među prva tri na tabeli.
Svojim igrama u Vojvodini, zaslužio si i poziv u mladu reprezentaciju Srbije. Šta za tebe znači to što si član jedne državne selekcije i kako procenjuješ šanse našeg tima da se plasira na Evropsko prvenstvo?
– Bio sam standardni član svih mlađih selekcija i naravno da sam ponosan na to što sam član nacionalnog tima, a mislim da smo i u reprezentaciji napravili jedan lep i dobar kolektiv. Imali smo neočekivan pad u Sloveniji, ali imamo jako dobre igrače i verujem da ćemo se zajedno izdići posle tog poraza i da ćemo već protiv Andore u martu, iako će to biti jedna lakša utakmica, pokazati da smo psihički stabilni, odnosno da ćemo nastaviti sa pobedama sve do kraja kvalifikacija. Ako tako bude, direktno ćemo se plasirati na Evropsko prvenstvo.
Iako je tek polovina prvenstva, tvoj pogodak „makazicama“ protiv Javora mnogi su već proglasili za gol sezone. Koliko je vežbe potrebno da bi se izvela jedna takva majstorija?
– Mnogo volim da gledam fudbal na pesku, a tamo su „makazice“ zapravo većina udaraca. Ja i ovde na svakom treningu bar dva-tri puta pokušam da izvedem „makazice“ i mislim da kad nešto uporno treniraš i vežbaš, koliko god da je teško, sve može da bude izvodljivo. Nadam se da ću postići još lepih golova, možda ne baš takvih kao protiv Javora, ali ću pokušavati sigurno, neću stati – poručio je Ognjen Ožegović.
