Trener crveno-belih pionira Miodrag Pantelić istakao je da je prezadovoljan načinom na koji se razvijaju dečaci iz njegove selekcije i naglasio da je za njega Vojvodina iznad svega.
Pioniri Vojvodine ove polusezone potvrdili su da u svom uzrastu na teritoriji pokrajine nemaju pravu konkurenciju. Zabeleživši sve pobede i osvojivši maksimalan broj bodova, oni suvereno čuvaju prvo mesto na tabeli, a što je još važnije, igra koju pružaju zadovoljava njihovog trenera Miodraga Pantelića.
Bivši golgeter Vojvodine sa velikim ponosom i zadovoljstvom govori o generaciji koju predvodi već 2,5 godine.
– Preuzimanje ove selekcije, koja je tada bila tek oformljena, ujedno je bio i moj početak u trenerskim vodama. Pre mene, oko šest meseci su radili sa trenerom Nikolom Kovačevićem. Veoma sam zadovoljan načinom na koji se oni razvijaju i to u svakom smislu. To je talentovana i darovita generacija, koja će, ako Bog da, biti jedna od najboljih koju smo imali u poslednjih 10 godina – kaže Pantelić.
Rezultati u ovoj polusezoni su impresivni, pošto su ostvarene sve pobede?
– Rezultati su manje bitni kod svih mlađih selekcija, pogotovo kod onih najmlađih. Iskreno, za njih tu baš ni nema nekog naročito kvalitetnog takmičenja. Izuzetak su određeni turniri na kojima učestvujemo, gde smo se za ove dve godine sastajali sa selekcijama Bajerna, Dinamo Zagreba, PAOK-a itd, pa tu mogu da uočim u kakvom stanju je ekipa. Dečaci su navikli na to da pobeđuju, a ono na čemu ja insistiram jeste način na koji stižemo do pobede, jer mi je to izuzetno važno. Moram da naglasim da ove sezone igraju zaista lepo, kvalitetno i lepršavo.
Koliko ste zadovoljni njihovim razvojem?
– Izuzetno sam zadovoljan. Na okupu imam grupu od oko 30 dečaka, a od toga, bar polovina zadovoljava najviše standarde ne samo Vojvodine, već cele Srbije u tom uzrastu. To je veliki skup jedne zaista kvalitetne dece. Imamo šest-sedam dečaka koji su članovi reprezentacije Srbije u svom uzrastu, što samo po sebi dovoljno govori o kakvoj deci se radi.
Šta Vas je motivisalo da počnete da se bavite trenerskim radom u mlađim kategorijama i otkud to da ste sa tim počeli baš u Vojvodini?
– Pred kraj igračke karijere, svaki fudbaler počne da razmišlja o tome čime će se baviti u budućnosti. Ja sam još tada znao da želim da se bavim trenerskim poslom, pošto volim da radim i da sam na terenu. Jednostavno, to je nešto što mi najviše godi. Spletom okolnosti, u Vojvodini sam najpre bio sportski direktor, ali sam i tada težio tome da postanem trener i čim mi se završio direktorski mandat, tačnije posle svega nekoliko meseci, počeo sam da radim sa decom. Za sada sam zaista zadovoljan.
Kakve su Vaše dalje trenerske želje i ambicije?
– Kada sam počeo da se bavim trenerskim poslom, rekao sam sebi da ću da idem do kraja. Gde se taj kraj nalazi, pokazaće vreme i rezultati, jer oni se ipak uzimaju kao pravo merilo. Slušajući savete iskusnijih i pametnijih od mene, odlučio sam da krenem od samog početka, tačnije od rada sa decom. Dok njih učim fudbal, ujedno i ja učim o trenerskom poslu, u kojem sa učenjem nikad ne sme da se prestane. Naravno da bih voleo da jednog dana radim i u seniorskom fudbalu, ali otom-potom. Ne želim da žurim, niti da bilo šta preskočim. Za posao trenera seniorskog tima nikada nije kasno.
Kao trener pionira Vojvodine, sigurno ste vrlo dobro upoznati i sa onim što pruža prvi tim crveno-belih. Kakav je Vaš komentar na jesenju polusezonu?
– Pratim šta se dešava i u našem seniorskom fudbalu, a posebno utakmice Vojvodine. Nažalost, ove sezone smo igrali promenljivo. Od sjaja sa početka sezone u Evropi, došlo se do jedne zaista velike krize, koja je čak dovela u pitanje i plasman u plej of. Na sreću, u poslednjih četiri-pet kola, tim se stabilizovao i ponovo počeo da beleži rezultate u skladu sa očekivanjima navijača. Lično, mislim da je to više zahvaljujući šefu stručnog štaba i njegovoj energiji i motivaciji, nego kvalitetu same ekipe. Vojvodina mora da ima kvalitetniji sastav od ovog koji ima danas i ima obavezu da svake sezone izbori plasman u Evropu. Međunarodna scena je jedino pravo merilo kvaliteta jednog tima i jedino što ovaj grad i naša publika prihvata.
Vojvodina se trenutno nalazi na petom mestu na tabeli, što je plasman koji ne obezbeđuje izlazak u evropska takmičenja. Gde vidite crveno-bele na kraju sezone?
– Mislim da je realno i da mora biti izboren plasman među prve četiri ekipe, s obzirom na to da se Čukarički u poslednjih nekoliko godina znatno fudbalski uzdigao. To je stabilan klub, koji dosta ulaže i ima dobar igrački kadar. Otvara nam se i mogućnost da napravimo dobar rezultat i u Kupu, gde je praktično samo Partizan preostao od favorita. To je nešto što treba ispratiti do kraja, jer trofej je uvek trofej. U svojoj stogodišnjoj istoriji, Vojvodina je osvojila samo jedan trofej u Kupu i to je ono što se broji. Mislim da je i ove sezone realno da dođemo do finala i pokušamo da osvojimo još jedan pehar.
S druge strane, mnogi smatraju da će trofej šampiona Srbije za ovu sezonu skoro sigurno pripasti Crvenoj zvezdi, koja ima veliku bodovnu prednost u odnosu na najbliže pratioce. Vaš komentar na igre i rezultate Crvene zvezde, koji ste izneli u izjavi za jedan dnevni list, izazvao je različite reakcije kod navijača Vojvodine?
– Nažalost, ono što sam rekao je pogrešno shvaćeno, što donekle mogu i da razumem. Tačno je da Crvena zvezda ove sezone deluje nadmoćno, što rezultati i tabela pokazuju. Međutim, to nikako ne znači da sam na bilo koji način želeo da iskažem nepoštovanje prema Vojvodini. Nekada kao igraču i rukovodiocu, a sada kao treneru, Vojvodina mi je na prvom mestu i iznad svega. To uvek ističem, jer tako i mislim. Iz Novog Sada sam, moj stric je legenda Vojvodine, u njoj sam proveo veliki deo moje karijere… Moje dete navija za Vojvodinu i daj Bože da jednog dana i zaigra za naš prvi tim, što bi mi bila velika sreća i satisfakcija – zaključio je Pantelić.
