Završila se još jedna sezona u fudbalskoj Jelen Superligi Srbije. U poslednjem kolu Vojvodina je savladala putnika u Prvu ligu, ekipu Radničkog 1923 sa 3:1 i pobedom se oprostila od malobrojnih i pokislih navijača na stadionu “Karađorđe”. Fokusirani na igre i plasman novosadskog superligša, reći ćemo da se malo toga rezultatski promenilo u odnosu na neke ranije sezone, jer Novosađani su, osvajanjem četvrtog mesta na tabeli, izborili novi izlazak u evropsku konkurenciju. Posmatrano iz tog aspekta, sigurno je da su ostvarenim Novosađani zadovoljni, ali dosta je bilo stvari koje su se dogodile, a kojima ne mogu i ne smeju da se ponose. Krenimo, dakle, redom…
U jesenjem delu prvenstva Vojvodina je u jednom trenutku bila najprijatnije iznenađenje, pa je u pred duel 11. kola s Partizanom, upravo s crno-belima, delila prvo mesto na tabeli. Međutim, loše igre pred svojim navijačima skupo su koštale tim tadašnjeg šefa stručnog štaba Zorana Marića i njegove učenike, koji su, na završetku, bili treći. Osvojili su, doduše, rekordnih 29 bodova, ali su za liderom Partizanom zaostajali već tada 9 bodova, dok su u odnosu na drugoplsiranu Crvenu zvezdu imali manjak od tri boda.
Usledio je tada zimski prelazni rok, u kojem je ekipa pretrpela značajne promene. Otišli su najbolji strelac Lazar Veselinović, kapiten Marko Poletanović, a onda i sjajni Enver Alivodić, a istvoremeno su dovedeni Jovica Vasilić, povratnik iz Ukrajine Ivan Rogač, manje afirmisani igrači poput Nigerijca s kamerunskim pasošem Džon-Merija Uzuegbunama i Gruzijca Davida Kohije, kao i mladih Dragana Karanova i Slaviše Radovića. Oslanjajući se uglavnom na igrače ponikle u vlastitoj školi, crveno-beli su dočekali proleće, u kojem su imali velike amplitude u igri. Kod kuće su, posle uvodne pobede nad Mladosti iz Lučana, redom gubili od Jagodine, Napretka, Borca i Partizana, pa ih je Čukarički pretekao na tabeli. Uz to, približio im se i Novi Pazar, pa je mesto našem najstarijem supelrigašu u evropskim takmičenjima bilo ugroženo. U međuvremenu, Marića je na trenerskoj klupi nasledio povratnik Zlatomir Zagorčić i sreća je što je novosadski tim puno bolje igrao u gostima i tamo osvajao važne bodove. Uz pomoć njih je, na kraju, uspeo da se domogne cilja i spasi sezonu.
Najviše utakmica u dresu Novosađana odigrao je jedan od najiskusnijih i najboljih igrača, stoper Nino Pekarić, koji je nastupio u 28 susreta i uknjižio ukupno 2.504 minuta (prosečno 89,4). Drugi po vremenu provedenom na terenu bio je levi bek Bojan Nastić, koji je odigrao 2.483 minuta (88,7), dok je treći na listi bio Mirko Ivanić sa 2.268 minuta (87,2). Slede dalje: Srđan Babić (2.115, prosečno 88,1), Mijat Gaćinović (1.940, 77,6), Janko Tumbasević (1.850, 80,4), Vanja Milinković-Savić (1.530, 90), Marko Poletanović (1.329, 88,6), Darko Puškarić (1.239, 88,5), Lazar Veselinović (1.232, 88) itd. Ukupno 31 fudbaler ulazio je u igru, a, ako je suditi po vremenu koje su proveli na terenu, idealni tim Vojvodine u tek završenoj sezoni izgledao bi ovako: V. Milinković-Savić – Puškarić, Pekarić, Babić, Nastić – Tumbasević, Poletanović – Alivodić, Ivanić, Gaćinović – Veselinović.
Jesenas je u svih 15 utakmica mrežu čuvao Vanja Milinković-Savić, dok je u prolećnoj polusezoni član Mančester junajteda branio samo u dva susreta (protiv Crvene zvezde i Donjeg Srema), a ispred gola su bili najstariji prvotimac Srđan Žakula (10 susreta) i Marko Kordić (tri utakmice). Milinković-Savić je primio 20 golova (1,2 u proseku), Kordić 5 (1,6), dok se mreža iza Žakula tresla 11 puta (1,1).
Od novajlija jedino se desni bek Vasilić izborio za mesto u startnom timu i odigrao je 13 mečeva, dok su ostali zimus pridošli fudbaleri igrali manje, izuzev donekle Rogača, ili uopšte nisu dobijali priliku.
Najbolji strelac bio je omladinski reprezentativac Srbije Mijat Gaćinović, koji je postigao 11 golova, jedan više od Mirka Ivanića i tri više od Lazara Veselinovića koji je igrao samo tokom jeseni. Daleko iza njih, na listi se nalazi Alivodić s tri gola, a ostali su postizali po dva ili samo jedan pogodak. Ukupno, 13 fudbalera upisivalo se među strelce.
Igrači Vojvodine, zbog dobijenih žutih kartona, našli su se u sudijskim beležnicama u 60 navrata (nešto više od dva kartona po susretu), dok je jedino Radovan Pankov dobio crveni karton (drugi žuti) u utakmici s Voždovcem u Beogradu. Najviše opomena dobio je Janko Tumbasević (7), a slede Pekarić (6), Puškarić (5), Sekulić, Babić i Vasilić (po 4) itd. Ukupno 21 igrač dobijao je žute kartone.
A. Predojević
Rezultati jednim pogledom
Fudbaleri Vojvodine ostvarili su sledeće rezultate u Jelen Superligi:
OFK Beograd (3:0 i 0:0), Mladost (2:1 i 2:1), C. zvezda (0:1 i 0:3), Jagodina (3:2 i 1:4), Radnički Niš (3:0 i 1:1), Spartak (5:2 i 1:0), Napredak (1:0 i 0:1), Novi Pazar (1:0 i 1:0), Borac (1:1 i 1:3), Voždovac (3:0 i 0:1), Partizan (0:1 i 0:4), Donji Srem (2:3 i 2:1), Rad (0:0 i 2:0), Čukarički (1:2 i 1:0), Radnički 1923 (4:3 i 3:1).
Ukupan saldo
Vojvodina je u prvenstvu ostvarila skor od 16 pobeda, četiri remija i 10 poraza, uz gol razliku 44:36 (bila je jedan od samo pet timova s pozitivnim odnosom postignutih i primljenih golova) i osvojena 52 boda.
Kod kuće su crveno-beli imali osam pobeda, ni jedan remi i sedam poraza (gol razlika 29:22 i osvojena 24 boda), dok su na gostovanjima imali osam pobeda, četiri remija i samo tri poraza (gol razlika 17:14, 28 bodova).
