Kojim povodom ste išli u Mančester?
Bio sam u pratnji Vanje Milinković-Savića, jer poznato je da su njihovi treneri bili već dva puta kod nas u našem treningu centru. Želeli su da nam prikažu njihov način rada, kako to sve izgleda i funkcioniše u Mančesteru, zbog čega su pozvali Borisa Nađa trenera golmana i mene kao kondiocionog trenera, s obzirom da su i oni bili u istom sastavu kod nas u FC „Vujadin Boškov“.
Vaši prvi utisci o trening centru i stadionu?
Ja sam, lično, bio oduševljen. Sve je prosto impozantno. Inače, bio sam u nekoliko trening centara u Nemačkoj, ali ovo je nešto najkvalitetnije, najlepše ma jednom rečju najbolje što sam video. Naši domaćini su mislili o svemu pa smo imali i tu privilegiju da prisustvujemo njihovom najvećem derbiju i jednom od većih derbija na svetu, Mančester – Liverpul.
Da li ste primetili nešto, za vas, zanimljivo i inovativno u njihovom trening centru?
Kada uđete tamo sve vam je čudno i treba vam par dana da se naviknete jer uslovi su fantastični i sve funkcioniše besprekorno. Trening centar je ogroman, poseduje između 14 i 17 terena, jedan teren u hali, 2-3 dečija terena, sa martinelama. Pored tog dela tu je i, za nas kondicione trenere, posebno zanimljiv deo koji se bavi medicinom (fiziologijom), deo za dijagnostiku i praćenje opterećenja i oporavka, kao i deo za naučna istraživanja. Primetio sam đakuzi bazene sa toplom vodom, bazene sa hladnom vodom, koje služe za oporavak, antigravitacione trake, trake u bazenu sa kamerama gde se prati oslonac i položaj zgloba, što je naročito bitno kod povreda lokomotornog aparata, pre svega zglobova, jer omogućava korekciju stava i položaja. Zanimljivo je da imaju programe koji beleže gotovo sve informacije koje mogu da vam padnu na pamet, počevši od motoričko-funkcionalnih sposobnosti, kako podnose treninge, oporavak itd. Sve te informacije nalaze se u jednoj centralnoj kompjuterskoj bazi koja se svakodnevno nadopunjuje. To koristi kako prvi tim tako i mlađe kategorije. Ono što me je posebno impresioniralo je da su svi, prvotimci i mlađe kategorije, na jednom mestu, zajedno, izmešani na ručkovima, u teretani. Kažu da su to uradili sa namerom da bi se svi osetili delom kluba i da bi svi videli kako klub funkcioniše.
Koliko imaju kondicionih trenera zaposlenih u klubu i kako su raspoređeni?
Ono što smo mi mogli da primetimo svakodnevno, da je jedan trener koji je do dolaska Van Gala bio sa prvim timom, a sada je direktor mlađih kategorija, dok je jedan ostao sa Van Galom. U mlađim kategorijama imaju dvojicu plus jedanog koji uskače kada im je potrebno, ali imaju ljude koji se bave dijagnostikom i prate opterećenja, koji se ne vode kao kondiocioni treneri, ali su iz struke, pa ako izuzmemo to ima ih šest do osam.
Najrazvijenije lige, a naročito vodeći timovi iz najrazvijenijih liga diktiraju nove pravce u fudbalu i treningu – da li ste videli nešto novo, neku novu tendenciju u treningu tj. fudbalu?
Ono što je meni zanimljivo da trening počinje od prvog minuta veoma intenzivno i veoma brzo, a vidimo i da je tendencija fudbala danas takva. Pre izlaska na teren imaju pripremu za trening kod fizioterapeuta, a neko i individualni program pripreme (zagrevanja) u fitnes centru, da bi kad izađu na teren počeli sa radom veoma visokog intenziteta. Generalno, sve vežbe izvode jako velikom brizinom, što im je i glavni zadatak na treningu.
Kako izgleda jedan trening i jedna takmičarska nedelja (mikrociklus) u Mančesteru?
Danas, kada je gospodin Van Gal na čelu stručnog štaba prvog tima, ukoliko je raspored subota-subota, treniraju, uglavnom, od utorka do petka, nedeljom je oporavak, a ponedeljak je slobodan dan. Postoji dosta priče oko tog oporavka, neki misle da taj trening nema velikog uticaja i da je najbolji oporavak, zapravo, odmor, dok drugi, opet, suprotno, tako da imamo dva pravca što se oporavka igrača nakon utakmice tiče. Oni imaju tri, četiri testa za individualnu procenu oporavka i tek nakon toga se igrači puštaju u redovan, timski, rad. Svaki trening im počinje sa vežbama koordinacije, frekvencije, brzine i to bez lopte, što traje dvadesetak minuta, nakon čega ulaze u vežbe pasa gde se insistira, opet, na brzini i preciznosti, da bi se posle toga pristupilo nekoj igri.
Da li ste dobili neke zahteve tj. smernice za rad sa Vanjom od ljudi koji su zaduženi za brigu o fizičkom stanju fudbalera Mančestera?
Svakako. Naš prvi i osnovni cilj boravka tamo bio je da vidimo kako to sve izgleda, kako Vanja izgleda u poređenju sa drugim golmanima što se tiče fizičke, tehničke i taktičke obuke, ponašanja u treningu itd. Oni su sve to analizirali pa smo dobili određene smernice za rad sa njim, kako bi on što više napredovao. Oni imaju velike zahteve, traže da se više radi, ali sa druge strane razumeju da je Vanja igrao utakmice, a s obzirom na tu činjenicu nismo mogli da posvetimo toliko vremena nekom fizičkom i tehničkom razvoju, jer nismo smeli da ga opteretimo. Mi ćemo to, svakako, pokušati da rešimo.
Da li vas je neki igrač posebno impresionirao, iz vašeg kondicionog ugla?
Imali smo puno obaveza oko Vanje, ali smo stigli da ispratimo i neke treninge prvog tima. Ne mogu nikog da izdvojim, svi izgledaju izuzetno spremno, a imao sam i prilike da vidim neke rezultate testiranja, gde su parametri brzine posebno impresivni, kao i kompozicija tela, odnos masti i mišića. Sve to na stranu, ono što me je ponajviše impresioniralo što su svi igrači izgledali isto na treningu u smislu da se ne vidi neka razlika ko je zvezda, a ko nije zvezda – svi su veliki profesionalci. Odnos prema treningu i saigračima je na najvišem mogućem nivou. Inače, uspostavio sam kontakt sa njihovim kondicionim trenerom pa ćemo dobiti određene parametre što se tiče brzine i maksimalne potrošnje kiseonika, kako prvog tima, tako i mlađih kategorija, što nam je posebno zanimljivo, da uporedimo gde smo i gde još trebamo da napredujemo.
Vi se dugo bavite ovim poslom, kako u fudbalu tako i u tenisu, ali bez obzira na to, da li možete reći da ste nakon ove posete dobili neki novi pravac u razmišljanju što se fizičke pripreme tiče?
Putujem često i dosta toga sam video, a mnoge stvari se na tom vrhunskom nivou podudaraju – svi treniraju u vrhunskim uslovima, odnos prema poslu kojim se bave je na najvišem mogućem nivou, što ja pokušavam da prenesem i na naše igrače. Što se tiče treninga, primetio sam koliko se ljudi bave detaljima. Takođe, postoji velika razlika što se tiče rada mlađih kategorija i prvog tima. Zanimljivo je da mlađe kategorija puno više rade od prvog tima i oni kažu da su to poslednji vozovi kada rezultat nije bitan, gde oni mogu da se razvijaju, a da je sve posle toga nivo održavanja onog što su stekli u tom, mlađem dobu od deste do dvadesete godine.
