TORINO: Stadion Olimpiko, gledalaca: 4.000, sudija: Ekberg (Švedska). Strelci: Ivanić u 4, Stanisavljević u 49 i Ožegović u 58. i 90. minutu. Žuti kartoni: Sekulić, Pankov i Stanisavljević (svi Vojvodina).
SAMPDORIJA: Vivijano, Kasani, Fernando, Bareto, Palombo (Ređini), Krstičić (Všolek), Sorijano, Eder, Mjuriel (Bonacoli), Silvestre, Zukanović.
VOJVODINA: Žakula, Vasilić, Pankov, Đurić, Nastić, Maksimović, Sekulić, Puškarić (Paločević), Ivanić (Babić), Stanisavljević (Stamenić), Ožegović.
Kakvu je pobedu Vojvodina ostvarila u Torinu! Veliki Vujadin Boškov, čovek koji je upravo Sampdoriji podario prvu i jedinu titulu prvaka Italije, bio bi ponosan na svoj matični klub iz Novog Sada koji je, usuđujemo se da kažemo, održao javni čas fudbala Đenovljanima i potukao ih do nogu. Mnogi su primetili kako je ovo sjajno izdanje crveno-belih podsetilo na ono iz Burse pre dve godine, a usudjujemo se da kažemo da je sinoć to delovalo i ubedljivije, raspevanije i razigranije. Bez slabe karike, Vojvodina je odbranila ugled srpskog klupskog fudbala i jednom nogom već se našla u plej-ofu za grupnu fazu Lige Evrope. Naravno, treba ostati pribran, ne podleći euforiji i revanš u Novom Sadu, 6. avgusta, ubeđeni smo pred punim tribinama „Karađorđa“, odraditi kako treba i tek onda proslaviti sjajan uspeh.
Jednu od važnijih utakmica u poslednji nekoliko godina, fudbaleri Vojvodine započeli su kako se samo poželeti moglo. Igrao se 4. minut, kada je Stanisavljević primio loptu na desnom krilu. On i kapiten Mirko Ivanić su kombinovali, izabacili kompletnu odbranu Dorije, a sam ispred golmana Vivijanija našao se mladi reprezentativac Srbije. Manirom iskusnog asa, Ivanić je naciljao i pogodio suprotni ugao i doneo vođstvo Voši i veliku sreću za oko 200 ljudi na Olimpiku kojima su srca kucala za Novosađane.
Nisu crveno-beli stali, osetili su slabost u igri domaćina, pa je u 7. minutu sjajno izveo slobodmni udarac s desne strane Aleksandar Stanisavljević, a golman kluba iz Đenove krajnjom mukom je izbio loptu u korner. Nedugo zatim, posle novog kornera, u šesnaestercu najvišlji je bio Igor Đurić, ali je njegov udarac glavom otišao preko prečke. Primetna je bila nervoza Valtera Zenge, koji je šetao kao lav u kavezu pored aut linije, tražeći od svog tima da se oslobodi pritiska i krene u napade. Novosađani su, međutim, držali konce igre i nisu rivalu dozvoljavali da se razigra.
U 23. minutu sudija Ekberg je dosudio jedan diskutabilan faul na oko 20 metara od gola Žakule, a odlično je šutirao Lukas Fernando, srećom pored desne stative. Uzvratila je Vojvodina preko Ivanića, koji je uputio povratnu loptu u srce kaznenog prostora Italijana, ali tamo, nažalost, nije bilo nikoga da nacilja mrežu Vivijanija.
U 31. minutu je sevnula kontra Vojvodine preko izuzetno raspoloženog Mirka Ivanića. On je dugo vukao loptu, sjajno uposlio Stanisavljevića koji se oslobodio svog čuvara, šutirao slabijom, desnom nogom, a ona je pogodila prečku. Bila je to kolosalna prilika i samo malo više sportske sreće nedostajalo je našem timu da duplira prednost.
U 36. minutu izglednu poziciju stvorio je naš povremeni reprezentativac u dresu Đenovljana Nenad Krstičić, ali je veoma loše šutirao. Sampdorija je delovala dosta neorganizovano i to je sigurno išlo naruku crveno-belima. U 38. minutu, međutim, zapretio je Roberto Sorijano, ali je i on šutirao, doduše jako, ali veoma neprecizno. Do kraja poluvremena više nije bilo šansi, a Novosađani su imali rezultat kakav su mogli da požele,
Očekivalo se da domaćin napadne u drugom poluvremenu iz svih oruđa, a učinila je to ponovo Vojvodina. Igrao se 49. minut, kada je sjajni Mirko Ivanić izvrsno proigrao Ognjena Ožegovića. Usledio je trk napadača iz Novog Sada, onda i šut sa 19 metara, ali je Vivijano uspeo da odbrani taj šut. Lopta se odbila do Stanisavljevića koji je bio spreman i postigao drugi gol, za velikih 2:0 u korist crveno-belih.
U 51. minutu slobodni udarac za Italijane izveo je Eder, silovito tukao, ali je Srđan Žakula bio na mestu. Odmah zatim, u 55. minutu, pokušao je Sorijano, ali je golman Vojvodine ponovo bio na visini zadatka. A onda je usledio 57. minut, sjajan pas Nastića preko skoro 50 metara i beg Ožegovića po desnoj strani. Izleteo je Vivijano van 16 metara, a Ožegović ga je velemajstorski, sa preko 30 metara, lobovao i povision na nestvarnih 3:0. Usledilo je veliko slavlje na tribinama, Voša je u tim trenucima delovala kao mašina, profesorski, a igrači Sampdorije bili su poput učenika.
U 87. minutu igru je napustio najbolji pojedinac meča Mirko Ivanić, a čitav stadion gromkim aplauzom ispratio ga je na odmor, nagradivši ga tako za briljantnu partiju koju je demonstrirao. Malo pre toga aplauze objektivne publike zaslužio je i Stanisavljević,, a da začini fenomenalno veče potrudio se u 90. minutu Ognjen Ožegović, koji je postavio velikih 0:4, za potpuni trijumf tima iz Novog Sada.
Šta reći na kraju umesto zakljućka? Možda je dovoljno jednostavno: alal vera, momci!
ŠOU PREDSEDNIKA SAMPDORIJE
Predsednici kluba iz Đenove – Masimo Ferero i iz Novog Sada – Zoran Šćepanović, zajedno su stigli na Olimpiko sat vremena pred početak susreta. Oniži, ali energični Italijan pristao je da kaže nekoliko reči za srpske novinare. Pri tome je bio izuzetno raspoložen, pa je, u jednom trenutku, čak i zapevao pred TV kamerama.
Kada je izašao na teren, prikazao je nekoliko fudbalskihz poteza, što su navijači Sampa propratili burnim aplauzima. Na kraju, dvojica predsednika su zajedno pozirali fotoreporterima.
FERERO. BOŠKOV JE EMOCIJA
Na pitanje novinara šta njemu, kao prvom čoveku Sampdorije, znači to što je Vujadin Boškov, trener koji je Đenovljanima doneo jedinu titulu šampiona, ponikao u Vojvodini, Masimo Ferero je jasno odgovorio:
– Vujadin Boškov je naša velika emocija.
Zamoljen da prokomentariše odlazak Siniše Mihajlovića s klupe Sampdorije u Milano, prvi čovek italijanskog kluba je rekao:
– Postoje neke stvari u životu na koje ne možete da utičete, koje su veće od vaše želje da s nekim i dalje sarađujete. Takav je bio odlazak Mihajlovića za mene.
Da li ćete doći s ekipom na revanš u Novi Sad?
– Nažalost, neću, jer 5. avgusta moj sin i ja slavimo rođendane i ostaću kod kuće, ali ću s ekipom biti svim srcem – zaključio je Masimo Ferero.
SJAJNA ATMOSFERA U AVIONU
Na povratku noćnim letom u Beograd, atmosfera u boingu 737-300 „Avioleta“ bila je odlična. Igrači su još uivek bili pod uticajem nestvarnog rezultata, veselili su se s njima predsednik kluba Zoran Šćepanović, generalni direktor Aleksandar Dunđerski, članovi uprave i prijatelji crveno-belih, a u nekoliko navrata začule su se i navijačke pesme.
Zagorčić je tada rekao:
– Dao sam fudbalerima pet minuta da proslave ovu veliku pobedu, a odmah zatim počeli smo da razmišljamo o susretu s Javorom koji igramo na „Karađorđu u nedelju.
