Читавих месец и по дана је прошло од како је у Србији уведено ванредно стање због корона вируса, чиме је спортским екипама онемогућено да одржавају групне тренинге на терену, онако како то увек и чине. Уместо тога, спортисти су били принуђени да тренирају индивидуално, код куће, а фудбалери Војводине су били један од ретких тимова који су ипак тренирали заједно преко „Zoom“ апликације, па су, иако раздвојени, ипак имали утисак да су сви на једном месту.

На срећу, свему томе се очито приближио крај, пошто је врло вероватно да ће црвено-бели већ следеће недеље моћи да тренирају заједно у ФЦ „Вујадин Бошков“. То је добра вест за све, па тако и за кондиционог тренера „старе даме“ Сашу Семередија.

– Сад када је сасвим извесно да се клубови враћају тренинзима и живот професионалних спортиста долази у нормалу, могла би се направити мала евалуација. Читав период је трајао 50 дана, прилично дуго. Дуже од било које паузе која се реално дешава у фудбалу. Поред тога, пауза је била веома специфична. Играчи су остали без услова за тренинг, без рекреативних активности, па добрим делом и без најпростијих свакодневних активности „обичног“ човека. Остали су без теретана, без тренера, без малог фудбала којег крију да играју, отворених површина за трчање и, на крају, веома често и без шетње – каже Семереди.

Међутим, иако је период тренирања у карантину очито при крају, прави рад и напори тек предстоје црвено-белима.

– Чини ми се да је ово ситуација која се дешава ниједном или једном у каријери тренера. Значај ситуације постаје још већи када се закључи да на крају ове сезоне, која се сад већ извесно наставља, неће постојати ни адекватно време за припремни период за европске квалификације, а посебна прича је и прелазни рок. У свему томе, било је неопходно издвојити време за кратку активну паузу, водити рачуна о стресу који је један број играча проживео, а потом започети крајње необичан припремни период, у којем као тренер немаш могућност да недељама видиш уживо ниједног играча. Нисам сигуран колико неко изван света професионалног фудбала може замислити колико тешко може бити пробудити мотивацију код спортиста и то не једног или пет, већ готово 30 – напомиње Семереди.

Међутим, као што стара изрека каже: „Ко неће – нађе изговор, ко хоће – нађе начин.“

– Приступили смо нечему што смо сматрали исправним. Виртуелно смо окупили играче и покушали да створимо атмосферу у којој смо се управо састали након паузе и заједно отпутовали на прву фазу припрема. Тако смо и радили последње три недеље, у повишеном обиму, проналажењем разноврсних активности које у уобичајеним условима можда никад не бисмо бирали, а чини ми се да никад нисмо били толико у контакту, чак ни када смо време проводили заједно у хотелу. Такође, зашто не споменути да је и цепање дрва, намештање црепа или трчање по степеницама у седмоспратници такође била реалност у овом периоду – истиче Семереди.

До краја ове недеље, фудбалери Војводине ће завршити циклус од укупно 28 тренинга трчања, 18 тренинга „снаге“ у кућним условима и шест тешких интервалних тренинга на собним бициклима, што све укупно чини збир од 52 тренинга преко лаптопа, телефона и ГПС-а. Наравно, свему томе треба додати бесконачан број размењених порука и минута разговора.

– То је дефинитивно било једно импресивно путовање, са сјајном количином искуства о томе колико све можемо да импровизујемо када је то неопходно, какве све начине можемо да смислимо да мање или више успешно стигнемо до неког циља и какве све социолошке игрице могу бити употребљене да би се екипа држала на окупу. Све заслуге иду играчима који су вишеструко доказали свој професионализам, почевши од 17-годишњака, па до најстаријег, 36-годишњег капитена екипе. Феноменално – похвалио је играче за рад у минулом периоду кондициони тренер „старе даме“ Саша Семереди.