SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: 1.500, sudija: Mažić (Vrbas). Strelci: Makarić u 4. i Ilić u 90+3. minutu za Spartak, a Ivanić u 58. minutu za Vojvodinu. Žuti kartoni: Eze i Jočić (Spartak), a Pekarić, Maksimović i Stanisavljević (Vojvodina).
SPARTAK: Janošević, Farkaš, Mezei, Jočić, Kovačević, Bogunović (Živković), Torbica (Jondić), Makarić, Eze, Milić (Ilić).
VOJVODINA: Žakula, Lakićević, Radović, Pankov, Pekarić, Sekulić, Maksimović, Stanisavljević (Zoćević), Paločević, Ivanić, Pavkov (Babić).
Igrao se poslednji, treći minut nadokande vremena, kada je loše reagovao do tada jedan od najzapaženijih igrača Vojvodine, kapiten Nino Pekarić. Jednu visoko ubačenu loptu na 30-tak metara od svog gola, nesigurno je dočekao, promašio je i omogućio protivničkom fudbaleru da krene ka Žakuli. Tamo je, ipak, već bio spreman Radovan Pankov, ali je Pekarić rukama srušio Jondića i za to je opravdano dobio žuti karton, a Spartak priliku da izvede slobodan udarac na samom kraju utakmice. Njega je izveo Mezei, na drugoj stativi pronašao Vladimira Kovačevića, a ovaj je, pored statične odbrane crveno-belih uočio samog Stefana Ilića. Mladi reprezentativac Srbije je loptu glavom, iz neposredne blizine, sproveo u mrežu dajući na taj način signal za veliko slavlje domaćina, samim tim i da su osvojili tri izuzetno dragocena boda.
I početak susreta pripao je Spartaku. Već u 4. minutu, iznenada se sam pred golom Novosađana stvario njihov dojučerašnji igrač Milan Makarić. Uleteo je u šesnaesterac, našao se oči u ioči sa Srđanom Žakulom i rutinerski, po zemlji, uputio loptu u mrežu. Bilo je to brzo vođstvo plavo-belih, ali su oni nastavili da napadaju, ne dozvoljavajući gostima da preuzmu inicijativu.
Od 15. minuta, međutim, svi konci igre našli su se u rukama tima trenera Zlatomira Zagorčića. Prvi je zapretio Novica Maksimović u 20. minutu, ali je Janošević dobro intervenisao. Mogao je, u 30. minutu, verovatno najbolji pojedinac utakmice Vladimir Kovačević da duplira vođstvo Spartaka, ali je njegov pokušaj glavom zamalo otišao pored desne stative gola Vojvodine. Samo minut kasnije u velikoj prilici bio je Mirko Ivanić, najsugestivniji igrač crveno-belih, kada je, posle dodavanja Stanisavljevića, sa 11 metara šutirao ka golu, ali je loptu izblokirao Jočić i otklonio veliku opasnost.
U nastavku, Novosađani su bili tim koji je gospodario terenom i nametao se zaključak da će odbrana domaćina u jednom trenutku morati da potpiše kapitulaciju. To se desilo u 58. minutu, kada je Ivanić lepo prihvatio loptu, napravio s njom korak-dva, nanišanio levi gornji ugao i maestralno pogodio cilj s nekih 20 metara.
Novosađani su od tog trenutka malo zastali, kao da ih je savladao umor. Imali su, doduše, veći posed lopte, ali su retki napadi tima trenera Stevana Mojsilovića postajali sve opasniji. U 67. minutu tamnoputi Eze je šutirao, a Pankov otklonio opasnost. U 81. minutu visoki i snažni Kovačević, dete Novosađana, ponovo je pokušao da kazni indolentnost odbrane crveno-belih, ali, na njihovu sreću, lopta je otišla pored stative.
Usledio je već opisani finiš i pobednički gol Stefana Ilića u 93. minutu, koji je na subotički stadion doneo veliku sreću i zadovoljtsvo.
