Fudbaleri Vojvodine

 

Fudbalski klub Vojvodina do sada je odigrao ukupno 164 zvanične međunarodne utakmice.

Fudbaleri Vojvodine izborili su plasman u plej of za Ligu Evrope i zakazali duele sa holandskim AZ Alkmarom, koji će najpre gostovati u Novom Sadu 18. avgusta, a potom, nedelju dana kasnije, na svom stadionu dočekati „staru damu“ srpskog fudbala. I dok su sećanja na prošlosezonsku antologijsku pobedu nad Sampdorijom rezultatom 0:4 još uvek sveža, navijači sa nestrpljenjem očekuju nove evropske mečeve Voše i veruju da njihov tim, uprkos snazi rivala, ove godine može da napravi istorijski korak napred i konačno zaigra u Ligi Evrope.

Ipak, treba se prisetiti da je Vojvodina tokom svoje duge istorije učestvovala u čak šest različitih UEFA takmičenja, gostovala na svim kontinentima sveta i pobeđivala nekadašnje evropske i svetske šampione.

Primera radi, baš na današnji dan, 1982. godine u Španiji, na međunarodnom prijateljskom turniru „Ciudad de la Linea“, na kojem su, pored Vojvodine, učestvovali još Real Madrid, Atletik Bilbao i Notingem forest, sastali su se Voša i slavni „kraljevski klub“, koga je tada sa klupe predvodio legendarni Vujadin Boškov. Rezultat je bio 2:1 za Madriđane (strelci Strilike i Santiljana za Real, a Mirko Tintor za Vojvodinu), a Voša je na kraju zauzela drugo mesto, posle pobede od 2:1 nad Notingem forestom i remija 3:3 sa Atletik Bilbaom.

Što se tiče zvaničnih međunarodnih utakmica, Vojvodina je do sada odigrala ukupno 164 utakmice. Od toga, najviše mečeva odigrano je u okviru Kupa UEFA (sada Liga Evrope) – 56, zatim sledi Rapan kup 36, u Srednjoevropskom kupu 32 meča, u Kupu sajamskih gradova 21 utakmica, u Intertoto kupu 10 utakmica i u Kupu evropskih šampiona devet mečeva. Pri tome je zabeležila 63 pobede, 37 remija i 54 poraza, uz 258 datih i 216 primljenih golova.

„Stara dama“ je svoje najslavnije trenutke doživela u sezoni 1966/67, kada je došla do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona i samim tim bila među osam najboljih timova u Evropi. Te sezone, u osmini finala, Vojvodina se namerila na slavni Atletiko Madrid, koga je u Novom Sadu savladala sa 3:1 (Takač, Pantelić, Brzić), da bi u revanšu u Madridu bila poražena sa 2:0. Po tadašnjim propisima, nije postojalo pravilo gola u gostima, već je na neutralnom terenu trebalo da bude odigran i treći meč. Međutim, uprava Atletika ponudila je Vojvodini da se majstorica odigra u Madridu, što je Voša i prihvatila i u trećem meču, pobedom rezultatom 2:3 (Takač 2, Radović) izborila plasman u četvrtfinale.

U četvrtfinalu, Vojvodina se sastala sa Seltikom i u Novom Sadu ga porazila sa 1:0 golom Stanića. U revanšu u Škotskoj, Seltik je slavio sa 2:0, pri čemu je drugi gol postigao u 92. minutu i kasnije te sezone postao prvi britanski tim koji je osvojio titulu šampiona Evrope, a jedini poraz doživeo je upravo od Vojvodine u Novom Sadu.

U sezoni 1961/62, u Kupu sajamskih gradova (koji je 1970. godine promenio ime u Kup UEFA), Vojvodina se u 1/16 finala sastala sa slavnim italijanskim Milanom. Nakon remija 0:0 u Italiji, Voša je na svom terenu porazila Milan sa 2:0 i tako izborila plasman u osminu finala, gde je u dva meča bila bolja od grčkog Iraklisa, pri čemu je kod kuće ostvarila pobedu od 9:1, što do danas, uz trijumf Crvene zvezde nad luksemburškim Didelanžom istim rezultatom, predstavlja najubedljiviju pobedu bilo kog tima sa prostora bivše Jugoslavije u nekom evropskom takmičenju. U četvrtfinalu, Vojvodina je eliminisana od tada izuzetno snažnog mađarskog MTK.

Još jedan italijanski velikan, Roma, takođe je pala pred Vojvodinom i to u četvrtfinalu nekadašnjeg Srednjoevropskog kupa. U Novom Sadu, Voša je ostvarila ubedljivu pobedu rezultatom 4:1, ali prava drama i senzacija usledili su tek na meču u Rimu. Roma je uspela da stigne prednost iz prve utakmice i povede takođe sa 4:1, ali je onda na scenu stupio legendarni Zdravko Rajkov i sa četiri gola na „Olimpiku“ doneo potpuni preokret, pobedu Vojvodini od 4:5 i plasman u polufinale, gde je Voša bila zaustavljena od strane Slovana iz Bratislave.

Vojvodina je pobeđivala i Fiorentinu i to u dva navrata, oba puta u Srednjoevropskom kupu. Najpre 1962. godine sa 1:0 u Novom Sadu, a potom i 1977, kada su ljubičasti iz Firence u Srpskoj Atini doživeli poraz od 4:2. Te godine, Vojvodina je, u konkurenciji Fiorentine, Sparte (Prag) i mađarskog Vašaša osvojila Srednjoevropski kup, te tako došla do svog prvog i jedinog zvaničnog međunarodnog trofeja.

U sezoni 1968/69, u prvom kolu Kupa sajamskih gradova, Vojvodina se sastala i sa drugim škotskim velikanom – Glazgov Rendžersom, koga je u Novom Sadu savladala sa 1:0. Međutim, Škoti su u revanšu pobedili sa 2:0 i tako prošli dalje.

Sve ovo predstavlja samo delić sećanja na velike, lepe i zanimljive priče iz duge istorije „stare dame“, među koje bi se još mogle svrstati i one koje se odnose na Bolonju, AEK, Rapid, Austriju, Bursaspor, Sampdoriju…

Poslednja u nizu svakako je nedavni trijumf nad Dinamom iz Minska, koja je na sjajan način i iz svih uglova predstavljena kroz reportažu SOS kanala i njihovu ekipu u sastavu Nebojša Petrović (novinar) i Srđan Preradović (snimatelj).