Tokom desetodnevnog boravka u Mančester Junajtedu, gde sam zahvaljujući toplom dočeku ljudi iz Mančestera imao osećaj kao da sam deo Kluba, uz svakodnevne razgovore i analize, seriju sastanaka sa svim strukturama Kluba, prateći pristup i kvalitet treninga, utakmicu Mančester Junajted-Liverpul, kao i organizaciji Kluba, razmišljao sam šta bi mi u Vojvodini mogli da promenimo kako bi se bar za metar približili takvom Kolosu od kluba? Sada kada su mi se utisci slegli, mislim da ne treba da gledam šta da promenimo u Vojvodini, već trebamo da gledamo kako da unapredimo i menjamo sebe!
Ovim rečima je započeo razgovor za naš sajt, trener golmana prvog tima Vojvodine, Boris Nađ, čovek koji je zadužen za brigu o golmanu Mančester Junajteda i detetu Vojvodine, Vanji Milinković-Saviću.
Kakvi su domaćini Englezi?
Fenomenalni. Zaista su bili srdačni i predusretljivi, počevši od zaposlenih pa do igrača (prvotimaca). Već drugog dana našeg boravka tamo, jedan od prvotmaca me oslovio imenom, što me je ostavilo bez teksta. U šali kažem da smo se toliko uklopili i saživeli sa Mančesterom, da samo očekivali da nam legne i njihova plata (smeh).
Šta vas je to najviše impresioniralo tokom boravka u Mančesteru?
Kada dođete u jedan takav gigant od Kluba, što Junajted svakako jeste, impresionira vas sve. Uverite se kako jedan tako veliki sistem funkcioniše besprekorno, samo zato što svi poštuju pravila, počevši od spremačica pa do jednog Vejna Runija – vrhunske fudbalske zvezde. Ono što bih posebno izdvojio i nešto što me je u prvi mah ostavilo bez teksta, jeste činjenica da članovi svih izrasnih kategorija, pa i prvotimci, ručavaju u istoj prostoriji tj. kantini – Vejn Runi sedi i ručava sa jednim petlićem, sasvim ravnopravno.Ukoliko vas to nije impresioniralo, sledeća anegdota verujem da hoće… Svako od njih, kada završi obrok, ustaje, pribor i otpatke nosi do stola, gde na jednu stranu razvrstava escajg, na drugu ostatke hrane, a na treću plasitčne i papirne otpatke – svi do jednog, bez obzira kolike su zvezde i koliki im je ugovor. Na tom primeru vidite veličinu Mančestera – niko nije iznad Kluba!
Rad sa golmanima?
Rad sa golmanima se ne razlikuje previše od onog što mi primenjujemo u radu sa našim golmanima, samo što je priprema za trening, kao i sam intenzitet treninga, nešto viši. Sale (kondicioni trener) je pričao već o tome, ali da se nadovežem, svi igrači Mančestera, pre samog izlaska na teren se zagrevaju sa fizioterapeutima ili u teretani, pa se pri izlasku na teren odmah kreće sa maksimalnim intezitetom. Rad sa Vanjom u teretani me na momente šokirao! Bio sam u neverici šta su mu priredili kondicioni treneri (smeh). Nakon treninga sam se ponudio da ga prenesem do sobe, jer nije mogao da stoji na nogama (smeh).
Vaš rad sa golmanima nakon Mančestera?
Mogu slobodno reći da nakon posete Mančesteru osećam određenu dozu satisfakcije, jer sam dobio potvrdu da sve ono što radim(o) sa golmanima u Vojvodini, rade i treneri slavnog engleskog Kluba. Sa te strane poseta mi je naročito prijala. Ono što ćemo, u mnogo ozbiljnijoj formi, implementirati u naš trening sa golamanima jeste, teretana, kojoj Englezi prilaze mnogo ozbiljno i pridaju joj veliki značaj, ali ne samo u radu sa golmanima već i sa mlađim kategorijama, što me je posebno šokiralo. Zanimljivo zapažanje njihovih trenera je da su naši treneri daleko emotivniji prema igračima nego što su oni, a po njima, nekim prevelikim emocijama nema mesta u treningu.
Da se nadovežemo – u čemu je razlika između rada kod nas i kod Engeleza?
Ne znam da li mogu da pričam o razlici u radu nakon samo jedne posete od nekoliko dana, ali kroz viđeno kao i priču sa njima, ustanovio sam da oni apsolutno ne obraćaju pažnju na rezultat u mlađim kategorijama. Njhova filozofija je da igrač dok je mlad (8-20 god.) treba isključivo da se razvija i to je njihov pravac rada. Kada igrač postane senior, nema više razvoja, isključivo održavanje postignutog u mlađim kategorijama. Možda je podatak za nevericu, ali njihove mlađe kateogorije rade više od prvog tima. Znam da će se mnogi javiti sa pitanjem, a kog su to oni igrača napravili, ali prosto, to je njihova filozofija.
De Hea? Da li ste videli nešto zanimljivo što ste preneli našim golmanima?
Svi igrači Mančestera su neverovatno veliki profesionalci i golmani tu nisu izuzetak. On je, nema sumnje, jedan od najboljih golmana na svetu trenutno, a rekao bih da ima i nekih sličnosti sa našim Vanjom, kao što je taj fenomenalni degažman nogom, nakon kog je Mančester ozbiljno ugrozio Liverpul, na utakmici koju smo posmatrali uživo. Više od samog De Hee me je impresionirao Viktor Valdez, koji već nekoliko meseci trenira sa Mančesterom i koji će verovatno potpisati ugovor sa njima. U samo jednom treningu sam video zbog čega je postigao sve što jeste u svojoj prebogatoj karijeri – neverovatan radnik i profesionalac. Gledajući ga kako radi u teretani (pre treninga) ostao sam bez teksta. Želim da napomenem da je bio sam, bez nadzora trenera, a kažu da mu je to redovan ritual, pred svaki trening.
Imali ste priliku i da upoznate slavnog Ser Aleksa Fergusona?
Da! Neverovatna privilegija, koja se ne pruža baš svakom. Fergi ima svoju kancelariju na stadionu, a stekao sam utisak da je on neko čija reč i dalje ima veliku težinu u Klubu. Prilikom upoznavanja nas je, nemalo, iznenadio iznošenjem nekih podataka o našem Vanji, čime je pokazao da nije slučajno dostigao te visine u trenerskoj karijeri.
Poruka za kraj?
Poruka za kraj je poruka sa kojom smo i počeli intervju – da gledamo kako da menjamo i unapredimo sebe, jer samo tako možemo da se potvrđujemo i napredujemo, iz dana u dan, a to posebno posvećujem mojim golmanima.
