Rasli su na istoj zemlji al iz raznih korijena ….Kao i u pesmi „Zabranjenog pušenja“, „Tri ratna havera“ : Srbin Miroslav Stevanović, Bošnjak Emir Spahić i Hrvat  Ivan Rakitić, trojica momaka sa prostora nekadašnje Jugoslavije, našli su se zajedno, daleko od svojih domovina, a u dresu istog kluba-Sevilje.
Stevanović se tek pre nekoliko dana pridružio Spahiću,( inače kolegi iz reprezentacije) i Rakitiću koji već duže vreme nastupaju u evropskim klubovima.
Iskoristili smo nedeljno pre podne da pozovemo Bosketa kako bi ljubiteljima fudbala  u Srbiji preneli njegove  utiske o novom klubu, prijateljima, Španiji …

Kakve su tvoje prve impresije nakon samo nekoliko dana boravka u Sevilji ?

-„Utisci su više nego povoljni, a osećanja još uvek pomešana jer sam takoreći preko noći iz Srbije došao u Španiju. Sevilja je veliki klub, mnogo veči nego što mnogi  kod nas misle. Organizacija je na vrhunskom nivou, stadion prelep, navijači fantastični…Još uvek se privikavam ali mislim da ću se brzo adaptirati jer se čovek brzo privikne na dobro“.

Saigrači u novom klubu su ti  Emir Spahić i Ivan Rakitić. Kako su te oni prihvatili ?

–Jooooj…prihvatili….Ma kakvi prihvatili. Oni su mi više nego braća. Bez njihove pomoći ja bih bio izgubljen. Evo i ovog trenutka dok razgovaramo, ja sam kod Spahe. Kod njega privremeno stanujem, a uskoro se useljavam u kuću koju mi je on pronašao. Nalazi se tačno preko puta njegove. Bićemo prve komšije.
Ivan je takođe sjajan momak, u svako doba dana i noći spreman je da mi pomogne.
Njih dvojica mi svaki, pa i najmanji problem rešavaju, tako da mi mnogo  olakšavaju život u Sevilj. Ipak smo mi bliski po mnogo čemu, a potičemo iz istih krajeva pa je i red da se pomažemo“.

Jesi li izabrao broj koji ćeš nositi i na kojoj poziciji u timu te trener vidi ?

-“Broj još nisam dobio, ali ne brinem se puno oko toga, važno je da vredno treniram i izborim mesto u timu.
Kako mi je trener predočio, moja pozicija bitno će se razlikovati od one koju sam imao u Vojvodini. Igraću u sredini, bliže golu,  a po potrebi i na levom boku. Mesto pored desne aut linije rezervisano je, naravno za Hesusa Navasa“.

Poruka za navijače Vojvodine.

–„Nikada neću zaboraviti sjajno vreme provedeno u Vojvodini. Posle 4 godine u crveno-belom dresu, postao sam pravi Vojvodinaš i Novosađanin. Trudio sam se u svakom momentu da na terenu pružim maksimum. Možda nekada nije išlo ali takav je fudbal. Znam da su navijači cenili moj odnos prema dresu i klubu i to me čini srećnim. Ovu priliku koristim da im poželim srećne Božićne praznike i pehar Kupa Srbije. Zaslužili su to.“

 

DA NIJE BILO VOŠE, NE BI BILO NI STEVANOVIĆA

-„Znate da nisam nešto posebno rečit niti vešt u govorancijama ali bih na kraju želeo da kažem još nešto, za mene najvažnije.
FK „Vojvodina“ je stvorio Miroslava Stevanovića kao igrača. Da me ljudi iz Vojvodine nisu 2008 doveli u klub, ko zna šta bih sada bio. Pružili su mi vrhunske uslove i šansu da učim i napredujem i ja sam im u tome neizmerno zahvalan. Svima…trenerima koji su radili sa mnom, saigračima, zaposlenima u klubu.
Ipak, jedna osoba zaslužuje da je sa najvećim poštovanjem pomenem i pamtim. Predsednik kluba, gospodin Butorović mi je bio kao drugi otac. Verovao je u mene, podržavao me u trenucima krize i to je, na moju sreću, dalo rezultate.
Hvala Vam puno gospodine Butoroviću za sve što ste učinili za Miroslava Stevanovića, hvala i svim članovima uprave kluba koji će zauvek ostati moj.
Obećavam da ću svaku slobodnu priliku koristiti da dođem u Novi Sad da bodrim moju Vošu.“