Pred žreb za 3. kolo kvalifikacija za Ligu Evrope bili su jednoglasni stručni štab i navijači Vojvodine da, ako se već mora dobiti jak protivnik, neka to onda bude neki od timova iz velikih evropskih liga. Podvlačili su, između ostalih, može to da bude i Sampdorija.
Žreb je tako i odlučio, novosadski crveno-beli će ukrstiti koplja s timom iz Đenove, s kojim imaju puno toga zajedničkog. Vošini velikani, naime, nastupali su za Sampu, a zlatni period ovog kluba, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, obeležio je trener Vujadin Boškov.
Sampdorija je nastala 1946. godine, spajanjem dva kluba iz Đenove: Sampjerdarenezea i Andrea Doria. Godine 1979, klub je igrao u Seriji B, kada ga je kupio naftni magnat Paolo Mantovani, koji je novim investicijama Sampdoriju doveo do velikih uspeha. Tri godine kasnije, Đenovljani se vraćaju u Seriju A, a 1985. godine osvajaju prvi trofej – Kup Italije.
U sledećoj sezoni na trenersku klupu seda Vujadin Boškov i time praktično počinje najsjajniji period u istoriji ovog kluba, period u kom je osvojeno pet trofeja. Niz uspeha nastavljen je osvajanjem prvog skudeta, u sezoni 90/91. Nekih od igrača koji su činili šampionsku generaciju Sampdorije stariji ljubitelji fudbala kod nas se još uvek rado sećaju, a to su bili: Đanluka Paljuka, Đanluka Vijali, Roberto Manćini, Atilio Lombardo, Toninjo Serezo, Srećko Katanec i Pjetro Verhovod.
Međutim, 1993. godine Paolo Mantovani iznenada umire, a njegov sin Enriko preuzima klub. U sezoni 93/94 klub četvrti put osvaja Kup Italije, a u prvenstvu završava na trećem mestu.
Dani slave su neumitno prošli i 1999. godine Sampdorija je ispala iz Serije A, u koju se vratila ćetiri godine kasnije. U sezoni 04/05 u poslednjem kolu izgubili su Đenovljani mesto u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a to pravo izborio je Udineze, koji se i kvalifikovao za elitno takmičenje. Pet godina kasnije, Sampdorija je obezbedila mesto za plasman u kvalifikacije za Ligu Šampiona, ali je tamo izgubila od nemačkog Verdera.
ZLATNO DOBA S VUJKETOM
Proveo je popurani Vujke punih osam godina u Sampdoriji i ostavio neizbrisiv trag u njenoj istoriji. Kao trener, vodio je ekupu u dva narata, od 1986 do 1992. godine, kao i u sezoni 97/98, a bio je i skaut 2006. godine.
U zlatnom trofejnom periodu, Vujke je za šest sezona osvojio pet trofeja i vodio ekipu u tri finala evropskih kupova. Te velike uspehe Boškov je ostvario u najuspešnijem periodu italijanskog klupskog fudlala, kada je Serija A bila ubedljivo najjača liga na svetu. Tada su, gotovo svake godine, u sva tri evropska kupa u finalu bili i trofeje osvajali italijanski klubovi. Dodamo li tome činjenicu da je u ekipi imao samo dvojicu stranaca, a za rivale imao velike timove i to s mnogo inostranih igrača, rezultati koje je Boškov ostvarivao dobijaju još više na težini.
Vujadin Boškov je bio i jedini srpski trener koji je vodio neki tim u četiri evropska klupska finala. Pored tri finala sa Sampdorijom, sedeo je i na klupi Real Madrida u finalu Kupa šampiona protiv Liverpula 1981. godine. Prvo finale sa Đenovljanima odigrao je u Kupu pobednika kupova 1989. godine, kada je Sampa bila poražena od Barselone rezultatom 2:0.
Već naredne 1990. godine, u finalu istog takmičenja, Vujketrovi Italijani pobeđuju u finalu belgijski Anderleht sa 2:0. Konačno, kao šampioni Italije 1991. godine, stigli su i do finala Lige šampiona 1992. godine, kada su poraženi od Barselone, tek u produžetku sa 1:0.
VUJKETOVI TROFEJI SA SAMPDORIJOM
– Kup Italije: 1988. i 1989. godine
– Kup pobenika kupova: 1990. godine
– Prvenstvo Italije: 1991. godine
– Superkup Italije: 1991. godine.
DO LIGE EVROPE PREKO NAJLJUĆEG RIVALA
Ove sezone, pod vođsvom našeg trenera, bivšeg igrača Vojvodine i Sampdorije Siniše Mihajlovića, klub iz Đenove dugo je bio u vrhu Serije A. Ipak, na kraju sezone našao se ispod gradskog rivala Đenove. Pošto je Sampdorija prijavila stadion „Olipiko“ u Torinu, a objekat u Đenovi nije dobio dozvolu, Sampdorija se, umesto velikog gradskog rivala, našla u kvalifikacijama za Ligu Evrope i evo je sada pred fudbalerima Vojvodine.
NA SAHRANI BOŠKOVA U BEGEČU I DELEGACIJA IZ ĐENOVE
Kada je preminuo legendarni Vujadin Boškov u maju mesecu prošle godine, pored brojnih delgacija klubova u kojima je bio trener, došla je i ona iz Sampdorije, na čelu sa bivšim predsednikom Enrikom Mantovanijem. S njima je došla i grupa navijača Sampdorije u obeležjima kluba i na odar velikog Vujketa, uz zastavu Vojvodine, položila i šal Sampdorije.
Nakon njegove smrti, navijači neboplavih na prvoj prvnstvenoj utakmici u Parmi razvili su trasnsparent s imenomVujadina Boškova, da bi na svom Marasiju u narednom kolu napravili spektakularnu koreografiju u znak sećanja na svog najtrofejnijeg, legendarnog trenera.
ČETIRI IGRAČA VOŠE U SAMPDORIJI
Sve je počelo pre više od pola veka, kada je, počekom šezdesetih godina prošlog veka, jedan od najboljih igrača u istoriji Vojvodine Vujadin Boškov obukao dres Sampdorije. Ništa manje važan, prava živa legeda Vojvodine – Todor Veselinović, takođe je nastupao tokom jedne sezonu za „plavce“, a sredinom devedestih, još jedan Vošin velikan, Siniša Mihailović, ostavio je dubok trag u ovom klubu.
Njima treba dodati i Bratislava Živkovića, koji je takođe nosio dresove i novosadskog i italijanskog kluba.
Cvijan Savković
