Sjajna atmosfera tradicionalnog Novogodišnjeg okupljanja Vojvodinaša i njihovih gostiju polako se sleže, a komentari i reakcije stižu sa svih strana. Većina  medija u Srbiji koja se bavi sportom ispratila je ovaj događaj kroz brojne novinske članke, a televizijske stanice još uvek prikazuju izveštaje u kojima samo u superlativima govore o atmosferi koja je zasenila sve dosadašnje manifestacije ovog tipa organizovane od strane FK „Vojvodina“.
Iskoristili smo priliku da o utiscima upitamo prvog čoveka FK „Vojvodina“, predsednika Ratka Butorovića.
Poznajući ga kao čoveka „bez dlake na jeziku“, ponadali smo se da će osim zadovoljstva organizacijom (sa razlogom), popularni Bata izneti u javnost i stvari koje ga „peku“. I nismo se prevarili.

-„Želeo bih na početku da se još jednom zahvalim gostima koji su nas počastvovali svojim prisustvom na koktelu organizovanom u čast završetka takmičarske i kalendarske godine. Nadam se da su poneli pozitivne utiske. FK „Vojvodina“ je prijateljski i čista srca dočekala i dočekivaće svaki sledeći put svoje sportske prijatelje, rivale sa terena kao i fudbalske i  društvene zvaničnike.
Drago nam je što su nas svojim dolaskom ispoštovali ljudi iz gradskih političkih struktura ali  već godinama unazad na naše  pozive ne odgovara NIKO iz Pokrajinske administracije.  I moramo se zapitati zašto ?  Verovatno su u Banovini prevideli da u ovom gradu postoji klub star 100 godina koji nosi ime pokrajine-Vojvodina. Ili se možda plaše da ćemo im tražiti pare…ne gospodo, ne bojte se, nije ovo svadba pa da donosite poklone.
Fudbalski klubovi : Donji Srem, BSK Borča, Borac iz Čačka, Spartak Zlatibor voda, Hajduk Kula, Novi Sad, Proleter (Novi Sad), Borac (Banjaluka)…pokazali su da su mnogo veće institucije od mnogih, za njih po imenima većih klubova jer su nam došli u goste, a mi to svakako nećemo zaboraviti. Žao nam je da fudbalski klubovi mnogo bliski nama :  Indeks, Kabel, Cement, Mladost (Bački Jarak) cene Vojvodinu  mnogo manje nego Vojvodina  njih. Gospodo, verujte da bi na vaš koktel došli. No mi se ne ljutimo …

Kako stoje stvari sa Fudbalskim savezima  Srbije, Vojvodine, grada … ?

-„Predsednik te organizacije Tomislav Karadžić i njegov najbliži saradnik Zoran Laković nikada, ali NIKADA nisu došli kada smo ih pozvali. Tako je bilo i sada. Niko iz FSS nije nas udostojili svojim dolaskom, niti su se potrudili  da potroše 22 dinara za poštansku marku i pošalju nam novogodišnju čestitku. Čestitke smo jedino dobili od Agencije „Plavi – Plavi“ koja posluje unutar FSS i sekretara mlađih selekcija Pavla Simića. Ovim putem im se na tome iskreno  zahvaljujem.
Zahvaljujem se i FSS što nam NISU POSLALI  poziv na njihov koktel.
Izvinite gospodo, bili smo sprečeni, sigurno bi došli…
Fudbalski savez Vojvodine ? Jel to uopšte postoji ? Čuo sam da su u petak 28. Decembra imali novogodišnji koktel na koji predstavnici FK „Vojvodina“ nisu pozvani. Valjda smo suviše mali i nebitan klub. Možda će pre biti da oni ne zovu one  koji o fudbalskim problemima  imaju svoje mišljenje ili po njega ne idu u FSS.

Među više od 400 zvanica primetili smo mnoge bivše trenere Vojvodine, nekadašnje i aktuelne prvotimce. Čini se da oni nisu zakazali.

-„Zavisi kako gledate na to. Ja sam čovek koji drži do tradicionalnih vrednosti i ako me neko pozove u njegovu kuću bilo kojim povodom, ja ću doći. Time iskazujete poštovanje prema domaćinu.
Ne mogu da razumem na primer, jednog Vuka Mitoševića,  Igora Đurića ili Aleksandra Kataija, decu Vojvodine,  da se ne pojave na najsvečanijem klupskom događaju godine. To je nepoštovanje kluba koji ih je stvorio kao fudbalska imena.  A sa druge strane, kao protivtežu imate Nemanju Supića koji je „zapucao“ čak iz Gacka u Novi Sad, Miloša Deletića … koji su „juče“ došli  u Vošu ali očigledno, za razliku od nekih, imaju  izražen osećaj pripadnosti klubu i vaspitanje.
No, svako nosi breme odgovornosti za svoje postupke. Bila ta odgovornost moralna ili neka druga.

Posebno razočaranje za mene predstavljaju naši nekadašnji prvotimci, a sada profesionalci u velikim evropskim klubovima. U Novom Sadu su, zamislite  : Željko Brkić, Dušan Tadić, Gojko Kačar, Slobodan Medojević.  Svi uredno pozvani, a ni jedan nije  došao. Ne tako davno, Vojvodina im beše kuća, a sada pored nje prolaze kao pored „turskog groblja“. Isto se može reći i za Milovana Rajevca našeg velikog trenera. Vojvodinu brzo zaboraviše, a isto tako zaboraviše šta su pre Vojvodine bili. Mogli su barem ispoštovati navijače „crveno-belih“ koji su im do nedavno klicali, spevali pesme i kovali ih u zvezde. Gospodo, ako smatrate da mi iz kluba nismo zaslužili vaše prisustvo , naši verni navijači sigurno jesu.  Još uvek stadionom „Karađorđe“ odjekuje pesma : „Jedan je Brka kapiten“.
Pa gde ste i vi: Ljubo „Crveni“, Zolika, Đumi …smatramo Vas neodvojivim delom Vojvodine jer  Vi to uistinu i jeste.

Da ovaj moj monolog nebi  prošao samo u kritikama, želim od sveg srca da se na dolasku  zahvalim gospodi koji su deo svog radnog i sportskog veka proveli u našem i njihovom  klubu : Dragoljubu Bekvalcu, Aleksandru Jankoviću, Saši Milanoviću, Zlatomiru Zagorčiću, Saši Drakuliću, Ljubiši Dunđerskom , Manetu  Radinoviću, Goranu  Šauli,Zoranu Mariću…kao i prijateljima iz drugih klubova.
Svi oni su pokazali veličinu, kulturu, vaspitanje i gospodske manire.