Stadion „Karađorđe“

Gledalaca :       7000

Sudija :             Milorad Mažić (Vrbas)

Strelci :             Ostojić (4 min), Ilić (61 min) i S. Marković (85 min)

Vojvodina :        Supić, Vulićević, Nastić, Đurić, Jokić, Ađuru, Mitošević (od 62. min Sekulić), Stevanović, Bilbija (od 57. min Bojović), Meleg (od 82. min Branković), Abubakar

Partizan :           Stojković, Miljković, Lazevski, Ivanov, Ostojić, Kamara (Smiljanić), Jojić (Mitrović), Ninković, Ilić, S. Šćepović (S. Marković), L. Marković

Duel najboljeg napada i najčvršće odbrane u JSL ubedljivo i zasluženo  pripao je prvo navedenom. Izražavajući brojkama, izgledalo bi to ovako : fudbaleri Partizana šutirali su tokom 90 minuta utakmice ukupno 5 puta na gol Vojvodine i postigli 3 gola. Procenat realizacije od 60 % govori sam za sebe.
Taktički zrelom igrom, beogradski „crno-beli“ uspeli su da neutrališu napadače i srednji red Vojvodine, a potom brzim kontranapadima stvarali žanse i konačno postigli 3 gola. Sa druge strane, domaći igrači, po ko zna koji put, dozvolili su da protivnik povede u ranoj fazi utakmice i time otvorili put ka sopstvenom debaklu.
Činilo se na samom startu derbija da će Novosađani konačno zaigrati kako se od njih i očekuje. Već u prvom minutu debitant u crveno-belom dresu, Dejan Meleg proigrao je Bilbiju na desnoj strani ali je lopta nakon udarca  mladog reprezentativca BiH otišao preko gola. Dva minuta kasnije pokušao je i Abubakar, no i on je bio slične sreće kao i njegov prethodnik.
Četvrti minut, prva kardinalna greška odbrane Vojvodine koju golom kažnjava štoper Partizana Ostojić. Izveden je korner sa leve strane, lopta je pala na 4-5 metara od gola, a da niko od odbrambenih igrača „crveno-belih“ nije reagovao. Ostojić je „ni kriv ni dužan“ iz neposredne blizine ubacio loptu u mrežu.
Jednu od boljih prilika za gol propustio je u 16 minutu Abubakar. Meleg je oduzeo loptu igračima Partizana i odmah ubacio loptu u prazan prostor. Abubakar je pretrčao svog čuvara ali je na kraju šutirao visoko preko gola.
Deset minuta kasnije, Kamerunac je ponovo bio neprecizan pa je rezultat ostao nepromenjen.
U 31 minutu, sudija Mažić je na nekoliko minuta prekinuo susret zbog nereda na tribinama  u  kojim su akteri bili navijači oba tima.
Do kraja prvih 45 minuta, gosti su propustili lepu priliku da uvećaju vođstvo. Nakon duplog pasa sa Miljkovićem, Jojić se našao pred Supićem ali je njegov šut iskosa sa desne strane, golman Vojvodine odbranio.
Prvih 15-tak minuta drugog poluvremena proteklo je u nezanimljivoj igri, da bi u 61. minutu, utakmica praktično bila rešena. Fudbaleri Partizana lagano su krenuli u napad, uputili dugu loptu na desnu stranu prema kapitenu Iliću. Mladi bek Vojvodine, Bojan Nastić nije dobro procenio let lopte koja ga je preletela, a Saša Ilić je fantastičnim udarcem sa ugla šesnaesterca pogodio suprotni ugao.
Još jednu, kakvu, takvu priliku za promenu rezultata imao je napadač Novosađana Abubakar u 70 minutu. Njegov udarac sa ivice šesnaesterca golman Stojković izbio je u korner.
Za konačnih 0 : 3 pobrinuo se rezervista Saša Marković, evro golom sa preko 20 metara. Nakon kornera sa desne strane, golman Supić izboksovao je loptu na dvadesetak metara od svog gola, a Marković, ne čekajući da lopta dodirne zemlju, volej udarcem pogađa desni gornji ugao.
Do kraja utakmice beležimo još samo prečku Bojovića minut pred kraj.

O današnjoj igri Vojvodine malo šta se novo može reći.
Fudbal je, bez svake sumnje, igra grešaka (kad protivnik pogreši, daješ gol-i obrnuto). Postalo je već simptomatično da „crveno-beli“ na utakmicama protiv Partizana (i to u Novom Sadu) u ranoj fazi utakmica prave kardinalne pogreške koje ih staju primljenih golova i na kraju poraza.
Utakmicu je odlično vodio arbitar Mažić, a u tome su mu pomogli i fudbaleri oba tima izuzetno fer i korektnom igrom.

„NAVIJAČI“

Jadan li je srpski fudbal kad iznad stadiona moraju da lete helikopteri… Definitivno smo dotakli dno.
Tenzija i animozitet koji vladaju  između navijača Vojvodine i Partizana poslednjih godina doneo je niz problema (pa i gubitak ljudskog života) na koje, pre svih, država ostaje gluva i nema. Od samog starta utakmice, takozvani „navijači“ (namerno ovo stavljam pod navodnike jer oni nemaju ni „n“ od navijača) beogradskog kluba, u svom dobro poznatom nacional-šovinističkom maniru, ponovo su iživljavali svoje najprimitivnije strasti skandirajući uvrede na račun građana Srbije mađarske nacionalnosti. Sve ovo bila je „inicijalna kapisla“ za početak obračuna dve suprotstavljene grupe navijača u 31. minutu utakmice  na zapadnoj tribini koja umalo nije dovela do prekida utakmice. Neutralni posmatrač mogao je danas da se konačno uveri da se ovde ne radi o, kako sociolozi vole da nam serviraju : grupici ili grupi huligana“. Naprotiv, u pitanju su svi do jednog.