Stadion „Karađorđe“
Gledalaca : 5000
Sudija : Dejan Dimitrijević (Loznica)
Strelac : Vulićević (80. min)
Žuti karton : Poletanović (Vojvodina), Ćirković, Jovanović i Luković (Rad)
Vojvodina : Supić, Vulićević, Pavlović, Trajković, Đurić Ađuru (od 74. min Poletanović), Radoja, Vranješ (od 60. min Kosović), Alivodić, Abubakar, Katai (od 60. min Gaćinović)
Rad : Kljajić, Stanojević, Ćirković, Vitas, Jovanović, Leković, Luković (Gnjatić), Raspopović (Varga), Urošević (Mihajlović), Milošević, Đurđević
Odličnu uvertiru pred finale kupa napravili su fudbaleri Vojvodine koji su na svom stadionu uz sjajnu atmosferu na tribinama savladali tradicionalno neugodni Rad.
Očigledno je bilo u prvom poluvremenu da su glave igrača u crveno-belim dresovima bile na stadionu „Partizan“ i na utakmici protiv Jagodine. Igrali su prilično sporo i bez one njihove poznate agresije već na protivničkoj polovini. „Građevinari“ su se, za njih nekarakteristično, opredelili da zgusnutom formacijom suze manevarski prostor domaćinu i ne dozvole brzim igračima Vojvodine da se razmahnu, a nije ih nešto naročito zanimalo da krenu konkretnije ka golu Supića pa tako za 90 minuta nisu stvorili ni jednu šansu za eventualni pogodak.
Vojvdina je i pored slabijeg izdanja u prvom delu imala nekoliko prilika, a prvu već u 4. minutu. Abubakar je lepo probio po levoj strani i kada je došao do gol aut linije uputio centaršut pred gol. Loptu je promašio zahuktali Alivodić ali je ona došla do Vranješa koji se izborio za poziciju, šutirao ka golu, a loptu je izgleda rukom zaustavio jedan igrač gostiju, međutim sudija Dimitrijević nije reagovao.
U 21. minutu posle dobrog duplog pasa sa Pavlovićem šutirao je sa 16 metara Katai no Kljajić je bio oprezan i zaustavio loptu koja je išla ka levom donjem uglu. Poslovično borbeni Enver Alivodić oprobao je svoj šut u 34. minutu ali je lopta na putu ka golu zakačila nekog iz odbrane „građevinara“ i završila u korneru. Lepu priliku za vođstvo propustio je kapiten Vulićević u 39. minutu. Njega je fantastično uposlio Alivodić, a Vulićević je kao brzi voz utrčao u šesnaesterac Rada, dobro odapeo ali je bio za malo neprecizan.
Tempo igre nije se menjao ni u prvih četvrt sata igre u drugom poluvremenu, a onda je Nebojša Vignjević na teren poslao Gaćinovića i Kosovića koji su uneli potrebnu živost i svežinu u ekipu Vojvodine. Zlatni izdanci Vošine omladinske škole probudili su i ostale igrače pa se borba na terenu rasplamsala. Uz sve to nad Novim Sadom je počeo snažan pljusak što je izgleda najviše razveselilo navijače koji su se za tili čas poskidali do pojasa i počeli frenetično da bodre svoje ljubimce. U 63. minutu šansu je imao mladi Mijat Gaćinović koji se našao u izglednoj poziciji nakon što su igrači Rada neuspešno izbili loptu od svog gola. Gaćinović je šutirao rezonski iz prve ali nije najbolje zahvatio loptu pa je Kljajić ipak uspeo da je ukroti. Ređali su se napadi „crveno-belih“, korner za kornerom ali je odbrana Rada uvek bila za delić sekunde brža i otklanjala opasnost.
Deset minuta pre kraja Vojvodina konačno dolazi do zasluženog vođstva i gola vrednog tri boda. Izveden je aut sa desne strane u visini šesnaesterca, Vulićević je ušao u kazneni prostor, uposlio Radoju koji mu je odmah odigrao povratnu loptu, a kapiten Vojvodine iz punog trka snažno šutirao i pogodio levi gornji ugao Kljajićevog gola.
Kraj utakmice značio je i veliko slavlje za fudbalere i navijače „crveno-belih“.
