vosa-dorija, mala

 

NOVI SAD: Stadion “Karađorđe”, gledalaca: 12.000, sudija: Račkovski (Poljska). Strelci: Eder u 15. i Mjuriel u 70. minutu. Žuti kartoni: Maksimović (Vojvodina), a Kasani, Koda, Lukaš, Krstičić i Eder (Sampdorija).

VOJVODINA: Žakula, Vasilić, Pankov, Đurić, Nastić, Sekulić, Maksimović, Ivanić (Babić), Puškarić (Paločević), Stanisavljević (Lakićević), Ožegović.

SAMPDORIJA: Vivijano, Kasani, Koda, Lukaš, Osvaldo, Krstičić (David), Sorijano (Všolek), Eder, Mjuriel (Bonacoli), Silvestre, Zukanović.

Vojvodina je eliminisala veliki tim iz Italije, pred Novosađanima je pala bogata Sampdorija. U fenomenalnom ambijentu ispunjenog stadiona “Karađorđe”, Đenovljani jesu ostvarili pobedu, ali pirovu, tek dovoljnu da kažu kako nisu doživeli fijasko. Svaka čast učenicima trenera Zlatomira Zagorčića na ukupnom utisku, pre svega na sjajnom ostvarenju u Torinu, a treba biti iskren i reći – svaka čast i gostima na pobedi u Novom Sadu. Ipak, crta se u evropskim takmičenjima podvlači ispod zbirnog učinka u dve utakmice, a Voša je, zahvaljujući idealnoj partiji u prvom susretu, otišla u plej-of za grupnu fazu Lige Evrope.

Moglo je da se nasluti kako će gosti u Novom Sadu učiniti baš sve da se, koliko je to uopšte bilo moguće, iskupe za katastrofu doživljenu na Olimpiku. Krenuli su agresivno, sasvim drugačije nego u prvom duelu. Krenuli su i (pre)nervozno, verujući u čudo. Vršili su pritisak na igrače Vojvodine, pritiskali su i arbitra iz Poljske, činili su sve što je bilo u njihovoj moći da što pre načnu mrežu golmana Žakule.

Uspeli su u tome, a igrao se tada 15. minut, preko Edera. Jednu dubinsku loptu prihvatio je Mjuriel, okrenuo se i uposlio saigrača koji je lepo nanišanio i pogodio levi donji ugao gola Novosađana.

Srećom, nije domaćin pokazao slabost, niti  se povukao, ali pravih šansi za gol nije imao. Pripretili su gosti u 37. minutu, kada je Sorijano izbio sam pred iskusnog čuvara mreže Vojvodine, ali je Žakula sjajno intervenisao i otkolnio veliku opasnost.

U nastavku je Zagorčićev tim konačno i konkretno zapretio. Igrao se 57. minut kada je sjajno po desnoj strani prošao Vasilić, zavrnuo loptu pred gol Sampdorije, a tamo je spreman i na pravom mestu bio Mirko Ivanić. Kakva je to prilika bila! Kapiten je glavom nanišanio desni ugao gola, ali je Vivijano pokazao da je odličan golman i odbranio taj pokušaj.

Opet je Voša imala priliku u 69. minutu, kada je Ivanić poleteo u kontru, lopta se odbila od jednog odbramebnog igrača i došla do Danila Sekulića koji je odapeo udarac sa 17-18 metara, ali je ponovo čuvar mreže tima iz Đenove odlično intervenisao. Posle kornera mogao je nešto više da učini i Darko Puškarić, ali je njegov pokušaj završio pored gola.

Sevnula je, odmah u nastavku, kontra na drugoj strani, odjednom se sam pred Žakulom našao Mjuriel i povisio vođstvo na 2:0. To je, ispostaviće se, bilo sve. Igrači Vojvodine zaigrali su opreznije, jedino je superagilni Ožegović vodio pravi mali rat s odbramebnim igračima Dorije, ali šansi više praktično nije bilo.

Kraj susreta publika i igrači Vojvodine dočekali su, i pored poraza, visoko podignutih ruku. Pred Vošom je pao klub koji ima budžet od 100 miliona evra, ali nije pokazao da je bolji.

Mladići u crveno-belom, zagrljeni su otpozdravili navijačima i sada im ostaje da sačekaju današnji rezultat žreba u Nionu, kada će saznati ime rivala s kojim će igrati u plej-ofu. Vojvodina nastavlja svoj hod evropskim autoputem i, kako je rekao i Zagorčić, “od onog gore zavisiće koga će dobiti” u narednom, 4. kolu kvalifikacija.