„Пази, Воша гази: Сензација у Торину, Сампдорија – Војводина 0:4“, „Страшна Војводина понизила Сампдорију“, „Новосадска магија опчинила Италију: Војводина са 0:4 нокаутирала Сампдорију!“, „Воша одржала лекцију Сампдорији“, „За историју: Војводина разбила Сампдорију!“, „За историју: Сампдорија – Воша 0:4!“, били су само неки од наслова након оне чувене утакмице између Сампдорије и Војводине у Торину, која је одиграна на данашњи дан, пре тачно пет година. Тог и наредног дана, Воша је била апсолутна и то не само спортска тема у нашој јавности.

Те вечери, „стара дама“ српског фудбала деловала је толико моћно и супериорно у односу на неупоредиво скупљи тим из Ђенове, који је тако нешто ретко доживљавао чак и у мечевима против „своје“, италијанске „старе даме“ из Торина.

Најпре, већ на самом почетку утакмице, сјајном комбинацијом Станисављевића и Иванића изиграна је комплетна одбрана домаћина, а Иванић је милиметарски прецизним ударцем довео црвено-беле у вођство.

Већ на почетку другог полувремена, ко зна која одузета лопта на средини терена од стране Максимовића, идеалан пас Иванића у празан простор за Ожеговића, који излази сам испред голмана, шутира, Вивијано брани, али акцију сјајно прати Станисављевић, који натрчава на лопту, шаље је у празну мрежу и доводи у делиријум око 200 навијача Војводине који су дошли да подрже своју екипу на овој утакмици.

Свега девет минута касније, Воша задаје нови ударац већ добро ошамућеном противнику. Поново одузета лопта Максимовића, и пас Настића дуг преко пола терена ка Ожеговићу, који је био бржи и спретнији од Паломба, те са преко 20 метара лобовао истрчалог голмана Вивијана.

На крају, као шлаг на торту, у 91. минуту, Ожеговић прима лопту на око 20 метара од гола, улази у шеснаестерац, налази позицију за шут и онда прецизним ударцем шаље лопту у рашље немоћног Вивијана. Био је то савршен завршетак једне сјајне утакмице, која је, уз тријумф истим резултатом против Судуве 2012. године, остала записана као најубедљивија победа на страни у званичним међународним мечевима у историји клуба.

Сампдорији Валтера Зенге, са годишњим буџетом од око 100 милиона евра, нису помогли сви ти скупо плаћени играчи попут Едера, Муријела, Соријана, Крстичића, Зукановића итд, над којима су победу однели тимски дух, вера у сопствене могућности и максимална борба од првог до последњег минута од стране свих који су те вечери носили дрес подељен на белу и црвену боју.

Те вечери, за екипу коју је са клупе предводио Златомир Загорчић, наступили су: Срђан Жакула, Јовица Василић, Радован Панков, Игор Ђурић, Бојан Настић, Данило Секулић, Новица Максимовић, Александар Станисављевић (од 85. Урош Стаменић), Дарко Пушкарић (од 71. Александар Палочевић), Мирко Иванић (од 87. Синиша Бабић) и Огњен Ожеговић.

Било – поновило се!