„Или ћеш бити најбољи леви бек у Србији, или нећеш ни играти!“

Овим речима, уз повишен тон, на данашњем тренингу шеф стручног штаба Војводине Ненад Лалатовић обратио се новајлији у Вошиним редовима Немањи Вучићу (23), незадовољан његовом реакцијом приликом једне од задатих вежби.

Познат као тренер који извлачи максимум из својих играча, шеф стручног штаба црвено-белих понекад зна да буде оштар, па чак и суров, али нема сумње да његове методе рада просто терају фудбалере да на терену играју чак и изнад границе својих тренутних могућности.

Након што је овог лета стигао у Војводину из Земуна, Немања Вучић се са својим новим клупским друговима већ недељу дана налази у Словенији, где вредно ради и бори се за своје место у новом тиму „старе даме“, од којег се очекује да ове сезоне врати Вошу на европску фудбалску сцену.

– Тренинзи су захтевни, јер тренер тражи да на њима радимо све оно што жели да радимо и на утакмицама. Искрено, мени се свиђа његов темперамент и захтев да сви будемо близу играча којег чувамо. До сада смо одиграли две добре утакмице и победили, што је најважније. Атмосфера у клубу је феноменална, момци су ме прихватили и мени је драго што сам уопште ту, а осећам се као да сам овде већ дуго времена – истиче Вучић.

Иако имаш тек 23 године, твој досадашњи фудбалски пут није био нимало једноставан?

– Имао сам јако трновит фудбалски пут, који је почео још када сам имао четири-пет година у Трепчи из Косовске Митровице, који је био мој први клуб. Потом сам са 12 година, док сам ишао у шести разред, отишао у Краљево и због тога се и дан-данас дивим мојим родитељима што су ме тада тако младог пустили да одем. Тамо сам у категорији пионира играо Квалитетну лигу Србије и након тога сам, као кадет, отишао у Слободу из Чачка, где сам играо и за први тим у Српској лиги. Потом сам се повредио, али сам ипак прешао у омладинце Борца из Чачка, а одатле сам отишао у Нови Пазар, па касније у ФАП из Прибоја, при чему сам опет имао једну повреду. Буквално сам прешпартао целу Србију, али драго ми је због тога што сам научио много лепих ствари и захвалан сам фудбалу због тога што ме је научио животу. После свега, отишао сам у Земун, где су ми дали шансу и где сам се доказао. Тамо сам провео 3,5 године и то су били моји најлепши фудбалски тренуци. Момци су били одлични, а у клубу су били јако велики људи, који су ме подржавали и дали ми шансу да дођем до клуба као што је Војводина. У Земуну сам научио све што треба да научим за даљи развој моје фудбалске каријере.

Као дечак, сигурно си имао и неког узора, барем што се тиче играча који играју на твојој позицији?

– Ја много више гледам какав је ко као човек, јер уколико си добар човек, онда си и добар фудбалер. Лично ми је и даље битније да за мене кажу да сам добар човек, па тек онда добар фудбалер. У суштини, немам неког идола, али волим да гледам Марсела, јер он је онакав каквим замишљам себе.

У том случају, где видиш и како замишљаш своју фудбалску будућност?

– Тренутно сам у Војводини, где сам јако задовољан са екипом, тренером и амбицијама клуба, те бих тренутно најсрећнији био да изборимо Европу и, дај Боже, сутра узмемо Куп, поготово што мислим да нисмо далеко од тога. Имамо страшан тим и страшног тренера и просто, то је реалност. Зато бих, у овом тренутку, највише волео да сви одиграмо како треба, па касније да клуб заради од продаје сваког од нас.

Прошле сезоне, у Земуну си пружао запажене партије, због чега си био позиван и у младу репрезентацију Србије. Међутим, на крају, Земун је ипак испао из лиге?

– Земун је такође велики суперлигашки клуб, али једноставно, дошло се до ситуације да није био на нивоу на којем треба да буде. Свашта се дешавало, али то је сада прошло. Ја бих волео да се што пре врати у Супер лигу, јер тамо сам провео лепе године, а и мислим да као клуб заслужује да буде у нашем највишем рангу.

Овог лета си прешао у Војводину. Како си доживео долазак у редове „старе даме“ српског фудбала?

– Искрено, срећнији сам што сам дошао у Војводину него било где другде да сам отишао. У каквом год стању да се налази, Војводина је трећи клуб у Србији и то нико не може да јој одузме. Лазетић је мој земљак, он ме је позвао и договорили смо се за буквално 15 минута, можда ни толико. Пренео ми је амбиције клуба и то ми се јако свидело, тако да сам заиста срећан што сам дошао.

Када је о амбицијама реч, колико су оне оствариве и кога видиш као највеће конкуренте Воши наредне сезоне?

– Да нисам размишљао о томе, не бих ни долазио. Овде сам да јуримо све што можемо да јуримо и узмемо све што можемо да узмемо: лигу, Куп и излазак у Европу. По мом мишљењу, за остварење свих тих циљева, једини конкурент нам је Звезда. И Партизан је велики клуб, али, иако не знам какво је тамо тренутно стање, мислим да Војводина сада има можда и други најјачи тим у Србији.

Услед свих позитивних промена које су се десиле у Војводини овог лета, навијачи клуба свакако с нестрпљењем очекују почетак сезоне?

– Волео бих да им поручим само то да долазе у што већем броју да нас бодре, јер то ће нам помоћи у остварењу циља који смо зацртали сви заједно: екипа, струка и управа, а момци су спремни на све и даће свој максимум. Што се мене тиче, једино што могу да обећам јесте да ћу у сваком тренутку дати све од себе – истакао је Вучић.