Већ прве две пријатељске утакмице од како је стигао у нови клуб, при чему је на свакој наступио само по 45 минута, биле су довољне Миљану Вукадиновићу да наговести да ће бити право појачање за „стару даму“. Са два гола против Кабела и Спартака, био је један од најзаслужнијих за победе које су остварили црвено-бели, при чему је на првом мечу демонстрирао прави голгетерски инстикт и нашао се на правом месту да затресе мрежу, а на другом показао изузетно умеће постигавши прелеп гол из слободног ударца.

Без сумње, навијачи Воше задовољни су због његовог доласка у Нови Сад, баш као што је и он задовољан својим досадашњим боравком међу црвено-белима.

– Дошао сам у један од највећих клубова у Србији и јако сам поносан на себе због тога. Захвалан сам шефу стручног штаба на томе што је захтевао мој долазак и надам се да ћу максимално оправдати његова очекивања. Што се тиче Турске, није ми први пут да сам овде, али као и увек, амбијент је прелеп, терени као теписи, собе одличне, тако да можемо бити презадовољни – каже Вукадиновић.

Током каријере си променио релативно доста клубова, при чему си значајан период провео у Чешкој. Како је текао твој фудбалски пут?

– Као клинац од 15 година, дебитовао сам за Хајдук са Лиона. Међутим, захваљујући мом старијем брату, који је успешно играо у Чешкој, отворио ми се пут да и ја почнем да играм тамо, где сам и отишао већ са 17 година. У Чешкој сам променио пет-шест клубова и генерално сам био презадовољан, с тим да сам имао и једну мало дужу паузу због повреде колена и операције. У Србију сам се вратио пре две године и то у Земун, где ми је такође било јако лепо и где ми је пружено све што сам захтевао и тражио. Након тога сам отишао у Напредак, који је према мени био једнако коректан као и Земун, с тим да сам тамо опет паузирао неколико месеци, јер ми се повредило и друго колено. На срећу, успео сам да се вратим и одиграм добро неких шест-седам утакмица прошле полусезоне, чиме сам се и наметнуо тренеру Лалатовићу. Сада сам и главом и телом у Војводини, у којој желим да пружим свој максимум. Момци су сјајни и одлично су ме прихватили, због чега сам заиста срећан.

Шта је био главни мотив за твоју одлуку да пређеш у Војводину?

– Искрено, поред Војводине, имао сам понуде још неких клубова, али пресудило је то што је Војводина један од највећих клубова у нашој држави и има велике амбиције. Јуримо Европу и желео бих да будем део тога, поготово што сам на европској сцени већ играо док сам био у Чешкој и волео бих да то исто доживим и са Војводином. Такође, као што је наш тренер Лалатовић рекао да би волео да освоји трофеј са Војводином, исто то и ја могу да кажем за себе.

Кад је реч о Ненаду Лалатовићу, како си се привикао на његов начин рада?

– Тренинзи су стварно квалитетни и добри и рад је на високом нивоу. Он као тренер је сигурно један од најбољих у Србији. На мојој позицији, у Војводини тренутно има пет-шест играча и зато желим да се намећем и покажем свој квалитет. До наставка сезоне има још неколико недеља, а ја увек волим кад је здрава конкуренција, јер то и мене тера да радим најјаче што могу.

У другом делу сезоне, Вошу очекују изазови у Супер лиги, али и у Купу Србије?

– Још првог дана када сам дошао у клуб, рекао сам да је Војводина, по играма из јесењег дела првенства, заслужила да полусезону заврши чак и на другом месту. Момци су играли перфектно и осим на оној утакмици против Партизана, све остале ривале су или победили или им врло добро парирали. Ипак, треба бити задовољан и са трећим местом, а на пролеће ћемо дати све од себе да завршимо међу прве четири позиције и тако изборимо пласман у Европу. Сви смо сконцентрисани на то и радимо пуном паром како би се тај циљ остварио.

Што се тиче твоје каријере, какви су ти генерално планови у будућности?

– Сви играчи код нас маштају о томе да оду преко, али ја сам већ био тамо и та жеља ми се остварила. Тренутно заиста не размишљам ни о чему сем о Војводини. Желим максимално да се борим за овај клуб и будем део ове породице, а верујем да ће моје игре и квалитет који будем показао на утакмицама сами по себи дати неки допринос и за моју будућу каријеру.

С обзиром на то да си постигао два гола већ на своје прве две пријатељске утакмице које си одиграо по доласку у клуб, врло брзо си побрао симпатије навијача, који од тебе очекују да исто тако наставиш и када крене првенство. Каква је твоја порука за њих?

– У Земуну, доживео сам то да навијачи на стадиону врло здушно бодре свој тим и због тога сам се много лепо осећао. Војводина је клуб који има огроман број навијача у читавој покрајини, а сваки играч пружа много боље партије када зна да иза клуба стоје навијачи који су му верни и одани. Надам се да ће гурати екипу и даље и бити нам ветар у леђа. Ја ћу увек давати свој максимум на терену, а после утакмице, они нека оцене да ли је то било задовољавајуће или не – поручио је Вукадиновић.