Ideja o samom osnivanju FK „Vojvodina“ rodila se na ostrvu u jezeru koje se nalazilo u današnjem Dunavskom parku, gde se često čamcem dovozila novosadska omladina.
Dresove za prvu utakmicu sašila je majka fudbalera Milorada Milićeva. Oni su bili plave boje, dok su šorcevi bili bele boje. Kopačke su bile prave – peštanske firme „Kertes“.
Da bi odigrali prvu utakmicu u Kovilju, fudbaleri Vojvodine koristili su tri vida prevoza: prvo su išli vozom do Sremskih Karlovaca, potom su skelom prešli Dunav, a odatle zaprežnim kolima do Kovilja.
Prvo igralište Vojvodine bilo je pored Jodne banje, paralelno sa današnjim hotelom Park. Pošto je to zemljište 1923. godine parcelisano za izgradnju kuća, dobili su na korišćenje igralište Biciklističkog kluba. Na tom mestu je 1924. izgrađen stadion „Karađorđe“.
Zbog teške materijalne situacije, prve mreže na golu Vojvodine bile su od žice jer je tada bilo teško pronaći veće količine kanapa.
Kada se u Novom Sadu počeo igrati fudbal zvali su ga šor-loptanje.
Prvi klupski Statut i članske karte Klub je dobio 1918. godine.
Krajem 1919. godine Klub dobija i prvog predsednika. Bio je to Živko Bajazat, ugledni Novosađanin, predsednik Srpske trgovačke banke.
Nakon Prvog svetskog rata veliki broj fudbalera Vojvodine studirao je u Pragu, gde su nastupali za tamošnju FK „Slaviju“. Oni su od prikupljene članarine, koja je uznosila pet čeških kruna, kupili kompletnu fudbalsku opremu.
Dr Uroš Čakovac, legenda Vojvodine, 1920. godine iz Praga je doneo 14 crveno-belih dresova sa velikom plavom zvezdom, kao i isti broj kopački. Sa opremom je stiglo i 200 znački sa novim znakom.
Prvu internacionalnu utakmicu Vojvodina je odigrala 1920. godine, a gosti su im bili mornari i oficiri sa britanskog broda „Afis”, koji je bio usidren u novosadskoj luci.
Krajem 1920. godine najviši klupski ogran doneo je i zvanično odluku da dresovi budu crveno-beli sa plavom zvezdom.
Stadion „Karađorđe“ je zvanično otvoren na Vidovdan 1924. godine. Povod za naziv stadiona bila je 120. godišnjica Prvog srpskog ustanka.
Prvo gostovanje u inostranstvu bilo je krajem 1924. godine. Vojvodina je nastupila na jednom jakom turniru u rumunskom gradu Žombolju, gde je osvojila prvo mesto i veliki pehar.
Za prvo Svetsko prvenstvo u Urugvaju 1930. godine, tim su sastavili Boško Simonović i dr Kosta Hadži, zajedno sa dr Mihajlom Andrejevićem. U timu se nalazio i naš igrač Božidar Marković.
Prvo veliko gostovanje navijača bilo je u maju 1931. godine. Prva utakmica za državno prvenstvo po liga sistemu igrana je protiv Mačve u Šapcu. Na put, pored igrača i stručnog štaba, krenulo je i 160 navijača, koji su putovali sa pet velikih autobusa.
Prvi fudbalski susret u noćnom terminu u Novom Sadu odigran je krajem meseca jula 1933. godine. Tada je kombinovani tim Vojvodine i Radničkog (danas Novi Sad), ugostio Olmpik iz Aleksandrije (Egipat). Utakmica je odigrana u večernjim satima, uz svetlost velikih sijalica koje su bile postavljene na bandere sa obe strane igrališta.
Prvi Klub navijača na našim prostorima 1937. godine osnovali su navijači Vojvodine, pod nazivom „Klub ljubitelja FK „Vojvodina“. Osnivačkoj Skupštini u gostionici kod Save Dotlića u Miletićevoj ulici pristvovalo je oko 100 navijača.
