Има нешто у том Бачком Јарку, кад већ непрестано даје фудбалере изузетног квалитета и талента. Уосталом, треба ли спомињати да су двојица донедавних капитена Војводине, Мирко Иванић и Дејан Мелег, одрасли управо у овом месту, удаљеном непуних 15 километара од Новог Сада? Њих двојица су били не само капитени и стандардни првотимци „старе даме“, већ и главни креатори скоро сваког напада Војводине, они од којих је практично зависила игра читавог тима црвено-белих.

Ако је судити по традицији, али и по таленту који је неспоран и врло лако уочљив, њиховим стопама могао би да крене и млади Дејан Зукић (17), момак који још увек није напунио ни 18 година, али који је својим играма на себе већ скренуо пажњу домаће, па и иностране јавности, с обзиром на то да је недавно био позван да тренира у француском Монаку.

Уосталом, на пријатељској утакмици против Арсенала из Кијева, био је једини коме је шеф стручног штаба Радован Кривокапић указао прилику да одигра свих 90 минута: најпре као „лажна деветка“, а потом и на свом природном месту офанзивног везног играча.

Као и многим другим играчима Војводине овде у Белеку, њему су ово прве припреме са сениорским тимом црвено-белих.

– Ово је велики залогај и заиста треба да се заслужи. Шеф је пратио наше утакмице у Омладинској лиги Србије и захваљујући ономе што сам приказао на терену, добио сам привилегију да будем овде међу првотимцима. Припреме су доста напорне и тешке и зато морамо много пажње обраћати на одмор и правилну исхрану, како би сви напори могли да се издрже, односно да читав тренажни процес иде по плану – каже Зукић.

Када си заволео и почео да играш фудбал?

– Почео сам да тренирам са својих пет година у мом родном Бачком Јарку, али већ после две године, прешао сам у Нови Сад и почео тамо да живим, јер једноставно, већ од малих ногу почео сам да се припремам за нешто велико. У Новом Саду сам најпре пет година провео у ШФ „Петар Пуача“, ту сам задовољио неке критеријуме и онда ме је спазио директор ОШ „Илија Пантелић“ Душко Грујић, који ме је позвао у Војводину. Наравно, то је понуда која се никада не одбија, јер свакако да желиш да једног дана заиграш за први тим клуба који представља твој град и читаву његову околину. У Војводини сам већ пет година и мислим да то све иде како треба, а сада чекам своју шансу и једва чекам да дебитујем.

Омладинци Војводине су имали одличну полусезону иза себе и јесен су завршили на првом месту на табели Омладинске лиге Србије. У чему је био кључ вашег успеха?

– Искрено, тајна свега тога лежи у односима између нас играча. Ми смо сви другови међусобно и нема шансе да се деси да неко неког оговара или не цени довољно. Не знам како је било са претходним генерацијама, па не могу ни да поредим, али искрено, ми смо такав тим да сумњам да је у Војводини постојала већа хемија унутар екипе него што је то сада случај код нас.

На крају прошле полусезоне, француски Монако те је позвао да једно време тренираш у њиховом клубу. Какво је било твоје искуство?

– У Монаку сам провео 12 дана, с тим да то није био никакав камп, већ уобичајени тренинзи са екипом. Тренирао сам са њиховим Б тимом и искрено, мислим да нема неке велике разлике у техничким стварима, тј. не сматрам да су тамо нешто претерано бољи играчи од оних које имамо у Војводини. Међутим, велика је разлика по питању физичке спреме и кондиције. Код њих је то све на изузетно високом нивоу и јако много пажње обраћају на тај сегмент.

Што се тиче играча на твојој позицији, да ли је у Војводини било играча чија игра ти се посебно допадала, а постоји ли такав играч и генерално у свету фудбала?

– У Војводини је раније био мој комшија и друг Мирко Иванић, који је, пре свега, један велики господин. Игра на мојој позицији и он ми је био највећи идол у Војводини, а поред њега, узор ми је био и Дејан Мелег. Што се тиче европског фудбала, могу да споменем само Лионела Месија, који је за мене најјачи играч и за класу испред свих.

С обзиром на то да су ти ово прве припреме са првим тимом, колико ти је тешко да се прилагодиш и испуниш захтеве који се пред тебе постављају?

– Рад је много тежи и захтевнији него у омладинцима, а сваки тренинг је ново доказивање. С друге стране, овде има и искусних играча, од којих стварно могу много тога да научим. Они ми заиста помажу у правом смислу те речи, буквално за шта год да ми треба и њихови савети ми изузетно значе.

Одлука шефа стручног штаба Радована Кривокапића да на припреме позове чак осам играча из омладинског тима показује да верује у вас и да има храброст да младима да шансу да се наметну?

– Он је фантастичан стручњак и, иако мени заправо још увек није званично тренер, могу да кажем да ми његови тренинзи представљају право уживање. Много тога потенцира на физичкој спреми, али и самој игри, те нам стално говори да како радимо на тренингу, тако ће нам се вратити на утакмицама. Такође, мислим да воли младе играче и то је још нешто што ми се веома допада код њега.

Шта можемо очекивати од Војводине у пролећној полусезони?

– Добро смо кренули на припремама и сматрам да можемо да изборимо пласман у плеј оф, а потом и да се упустимо у борбу за место које води у квалификације за Лигу Европе. Штавише, уверен сам да ћемо са тренером Кривокапићем моћи да заузмемо једно од прва четири места на табели. Што се мене тиче, не знам да ли ћу добити шансу, али знам да ћу дати све од себе да изгурам ове припреме како треба и покажем се у најбољем светлу – поручио је Зукић.