„Карађорђе“ ове године обележава век постојања, а тим поводом, директорица стадиона Јелена Кулпински осврнула се на све досадашње и предстојеће изазове који су неопходни за унапређење инфраструктуре и организације на највећем стадиону у Новом Саду.

Јелена Кулпински је прошле године преузела функцију директорице стадиона „Карађорђе“, а сада је описала сва искушења и искуства која носи овај посао. Она је најавила од раније познате радове на реконструкцији стадиона, која се очекује током 2024. године, током које се нада да ће „Карађорђе“ коначно добити златни сјај који заслужује.

Јелена,  колико је познато, ви сте прва жена директор стадиона у Србији. Да ли вас тај податак оптерећује и које изазове ставља пред вас када је у питању обављање ове функције?

– Велики је изазов и велика су очекивања, поготово што су то искуствено гледано „мушка“ занимања, и мислим да је у почетку већини људи који се окупљају око клуба било ново, чудно и неочекивано. Морам да нагласим међутим да су ме људи јако лепо прихватили, како навијачи, љубитељи клуба, тако и управа, менаџмент и запослени. Заиста до сада нисам имала ни једно непријатно искуство. Искористила бих и прилику да се захвалим председнику на указаном поверењу, леп је осећај бити жена директор стадиона, и надам се да ће нас у будућности бити још.

Kоји су по вама главни изазови са којима се суочавате када је у питању управљање и вођење једног тако великог стадиона као што је „Kарађорђе“?

– Главни изазов је дефинитивно сама инфраструктура. Стадион је уз све своје реконструкције, стар већ скоро један век, признаћете дуг период. Поред тога, изазов је и застарела технологија битних компонената као што су рефлектори и семафор. Са друге стране ту је безбедност као битан елемент, поготово у току одигравања утакмица, сваки пут кад имате присуство већег броја људи, укључујући и деце, то је на првом месту. Заиста сам задовољна како је прошла организација свих досадашњих утакмица од кад сам преузела функцију, али тежићемо свакако још бољим резултатима. Прави изазов ће бити организација европских утакмица, то нам је циљ и ту је ФK Војводини место.

Kада се прича о реконструкцији стадиона, нови терен односно постављање нове траве је дефинитивно најважнија тема. Да ли нам можете рећи каква су очекивања за сређивање терена?

– Оно што у овом тренутку могу да кажем је да је ФK Војводина све обавезе према Граду Новом Саду што се тиче реконструкције дела стадиона испунила, тако да ми сваки дан очекујемо да се поступак покрене. Нова, хибридна трава је императив ако желимо да играмо европске утакмице, и по мојим сазнањима чека се погодан тренутак, у погледу временских услова и такмичарског дела сезоне да се крене са радовима на самом терену. Нагласила бих да се реконструкција западне трибине и постављање нове траве могу радити истовремено, уколико за то буде постојала могућност. Осим првенствених утакмица Фудбалског клуба, на стадиону „Kарађорђе“ тренира и Атлетски клуб Војводина, а врло често је и место где тренинге одржавају млађе репрезентације и инострани клубови.

Kаква су ваша досадашња искуства у том смислу и како бисте оценили досадашњу сарадњу са клубовима који су одржавали тренинге на стадиону?

– Од кад сам дошла на стадион имам одличну сарадњу са Атлетским клубом Војводина, заиста су нам излазили у сусрет за све наше молбе и захтеве. У последња три месеца смо на „Kарађорђу“ угостили велика имена европског фудбала попут Вест Хема и Фрајбурга, имали смо тренинге младе репрезентације Србије (У-21). Сарадња је била одлична, неколико људи из Фрајбурга су се накнадно лично захвалили на гостопримству и помоћи око организације тренига, тако да су то све врло лепа искуства и контакти. Са Фудбалским савезом Србије такође имамо одличну сарадњу. Била је и једна анегдота пре почетка тренинга Вест Хема, њихов човек задужен за безбедност тима и особља ми је рекао да се не осећамо увређено уколико њихов тим напусти стадион одмах при доласку, јер главни тренер не воли присуство људи на тренингу. Заправо су видели људе који су били на паркингу крова гараже ТЦ Променада, а то су ситуације на које ви не можете да утичете када вам се стадион налази у центру града. Одржан је тренинг на крају, без икаквих нежељених догађаја.

Kолико је по вашем мишљењу важна размена искуства и знања између директора стадиона у Србији, али и иностранству у превазилажењу изазова?

– Врло важна, ја сам имала ту срећу да сам преко личних контаката врло брзо по преузимању функције разменила искуства и добила помоћ од људи који воде озбиљне стадионе и спортске комплексе у Србији и хвала им на несебичној помоћи. Kод нас је и даље табу тема тражити од неког помоћ, јер постоји бојазан да ће те неко перципирати као недовољно стручног, међутим то је потпуно погрешан приступ. Што више размењених искуства, како позитивних тако и негативних, увек ће довести до бољитка. Грађење добрих контаката са људима из бранше исто врло важан сегмент. Циљ за будућност би свакако била размена искустава са менаџментом других стадиона из региона и иностранства, и преузимање добрих примера из праксе, како би стално радили на унапређењу како инфраструктурних елемената, тако и организационих, али и услужних.

Стадион „Kарађорђе“ ове године обележава свој јубиларни 100. рођендан на Видовдан. Шта бисте ви пожелели стадиону у овој јубиларној години?

– Пожелела бих му свакако један квалитетан преображај и златни сјај какав заслужује. Много историје је исписано на тим трибинама и било би лепо кад би све то остало записано у историји кроз један музеј, који би био један симбол прошлог времена и прилика за све генерације, а поготово ове младе које нам долазе да науче нешто ново и да одамо почаст свим легендама које су играле утакмице на „Kарађорђу“ у ФK Војводина.