Љубав према Воши се преноси с колена на колено. Неговање правих породичних вредности доводи до тога да отац и његов наследник буду део „бело-црвене“ породице и оставе у њој велики траг. Данас, Мирослав и Синиша Тањга настављају један импресивни низ.
Први пут је син некадашњег фудбалера Воше дебитовао за „стару даму“ 1985. године. Био је то Жељко Дакић, наследник чувеног Зорана Дакић који је за пет година у Новом Саду одиграо 137 утакмица (у периоду од 1966. до 1970.). Жељко је омиљени дрес облачио у 87 мечева.
Легендарни Ласло Леринц следећи је имао „реч“. За осам сезона у Војводини уписао је 201 меч (од 1969. до 1977.), а његов наследник Лео био је део тима две деценије касније. Још једно велико име из историје ФК Војводина дошло је до дуплог тандема. Бранислав Новаковић и његов наследник Слободан заједно су дошли до 223 наступа у дресу новосадског великана. Отац је био успешнији – 164:59.
Породица Јованић такође је доспела на престижну листу. Младен и Милан су бранили мрежу „лала“, отац је уписао 69 наступа, а син 11 утакмица. Милан је после радио и као тренер голмана у Воши. Халил и Елвир Асани били су део Војводине у крећим периодима 2001/02, односно 2013/15. Први пут смо имали случај да је син надмашио оца по броју мечева (14-4).
Затим су ту били Јовановићи, а сада реч имају Тањге – Мирослав и Синиша. Уједно још један моменат за историју. Први пут у истом периоду у екипи имамо оца и сина као тренера и играча.
Сигурни смо да би Мирослав одмах потписао да Синиша надмаши његов учинак и по броју мечева и трофеја у Војводини. Млади фудбалер је добро почео, а у оцу ће сигурно имати највећу подршку, али и највећег критичара на путу до фудбалских висина.
