Отац му је бацао лопту на руке, а он ју је хватао и спустио на земљу како би је шутирао, тако су почели најранији фудбалски кораци Вука Бошкана, садашњег члана кадетске екипе Војводине и потенцијалног будућег првотимца „старе даме“.

Слободан Бошкан је славно име српске одбојке и осим наше репрезентације, легенда је и Одбојкашког клуба Војводина и града Новог Сада. Уједно, он је данас и тренер ОК Војводина и члан Скупштине ФК Војводина, чиме је само продужио да, и након играчке каријере, увек буде ту уз своју Вошу.

Његовим стопама кренуо је и његов наследник Вук Бошкан, рођен 2006. године и нападач кадетске екипе „старе даме“. Како каже, прве фудбалске кораке направио је уз оца, али тако што је лопту коју му је бацао на руке, спуштао на земљу како би је шутирао и већ као четворогодишњак почео је да трчи по трави.

– Јесте, то је једна симпатична и смешна анегдота. Када сам био мали, отац ми је бацао лопту увис на руке, а ја сам је хватао и спуштао на земљу како бих играо фудбал. Фудбал је моја прва љубав и почео сам да тренирам још у најмлађим данима – почео је причу Вук Бошкан.

Иако је паркет заменио травом, његов отац је као и сваки прави, увек био највећа подршка на путу ка Вуковим сновима.

– Мој отац је мени увек био пример и највећа подршка. Иако се не разуме много у фудбал, још како зна много о спорту и животу једног професионалног спортисте, од тога како треба да живи, да се храни, понаша и носи са свим изазовима који нису лаки. Он ми је помогао да нађем прави пут и да останем на њему и знам да ће ми кроз каријеру он остати највећа подршка – истакао је Вук Бошкан.

Осим љубави према спорту, од оца је наследио и љубав према бело-црвеној боји.

– Мој став је – у ком граду живиш, за клуб из њега навијаш и Војводина је одувек била и остаће мој први клуб. Одувек сам волео Вошу, долазио сам на утакмице као дечак и она је посебна у мом срцу. Наравно, сан ми је да једног дана заиграм за први тим Војводине и желим да што пре стигнем до сениорског фудбала – рекао је Вук Бошкан.

Он не крије да се одувек угледао и на Вошине легенде Милош Красић и Душан Тадић.

– Уживао сам да гледам Милоша Красића, баш ко што данас уживам док пратим умеће Душана Тадића. Што се тиче неких страних узора, као мали волео сам Дидијеа Дрогбу због начина на који је давао голове и Димитара Бербатова због начина игре. Данас са дивљењем гледам Карима Бензему и трудим се да применим неке трикове и угледам се на његов стил игре – открио је Бошкан.

Он игра на позицији нападача, ове сезоне је постигао осам погодака, а наредни ривал Воше, у четвртак је – Партизан.

– Партизан је одлична екипа, можда и најбоља у Србији и бори се за прво место. Ипак, верујем да можемо да победимо ако добро отворимо меч и ако одиграмо како умемо. Знамо да нас чека тешка утакмица и да нам неће бити лако, али желимо да победимо. Ове сезоне сам дао осам голова, знам да могу боље, али у томе су ме помало спречиле и повреде. Надам се да их више неће бити у наставку сезоне и да ћу постићи још голова и помоћи екипи да дођемо до што више тријумфа – закључио је Бошкан.